Miroslav Lazanski bio je neprikosnoveni novinar, diplomata i vojni analitičar, čija dela i danas izazivaju duboko poštovanje. Njegova strast prema pisanju, ali i duboka posvećenost istini, oblikovali su njegovu karijeru izveštavanja iz ratnih zona i analize vojnih sukoba širom sveta. Vremenom je stekao reputaciju jednog od najupućenijih stručnjaka za vojnu strategiju i geopolitičke odnose, a njegovi članci, analize i komentari postali su nezaobilazni za razumevanje bezbednosnih izazova i političkih previranja globalnog značaja.
Rani život i obrazovanje
Miroslav Lazanski rođen je u Hrvatskoj, a svoje prve školske dane proveo je u Osnovnoj školi „Dragojla Jarnjević“ u Karlovcu. Tokom detinjstva, porodica se selila zbog očeve vojne karijere. Letnje raspuste provodio je u Foči, gde je boravio sa majkom u kući porodice Latif. U Foči je dobio svoju prvu pušku, izrađenu od drveta, a detinjstvo je obeleženo voćem, kupanjem u reci Čehotini i posetama vojnom kampu na Čemernu.
Kasnije se porodica preselila u Trebinje zbog očeve službe, gde je Lazanski završio osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Dučić“. Nakon što je njegov otac penzionisan u 44. godini, porodica se preselila u Zagreb, gde je Miroslav upisao Pravni fakultet i uspešno diplomirao. Vojni rok služio je 1977. godine u Bitolju, o čemu je rekao:
"To je bila najlepša godina mog života."
Početak novinarske karijere
Lazanski je novinarsku karijeru započeo u omladinskom listu Polet, gde je objavio svoj prvi članak o francuskoj Legiji časti. Njegov talenat i posvećenost ubrzo su ga učinili stalnim članom redakcije. Godine 1980. prelazi u list Vjesnik, a naredne godine pridružuje se redakciji političkog nedeljnika Danas, gde ostaje do 1991. godine. Tokom tog perioda sarađivao je i sa magazinima Start i Politika, kao i sa drugim listovima.
U februaru 1991. preselio se u Beograd, gde počinje da radi kao novinar i vojni komentator u Politici. Njegov profesionalni angažman obuhvatao je intervjue sa brojnim državnicima i visokim vojnim zvaničnicima, uključujući ruske maršale, načelnike generalštaba SSSR-a, Japana i Kine, komandante NATO saveza i druge. Bio je jedini novinar iz Jugoslavije koji je izveštavao iz Persijskog zaliva tokom operacije „Pustinjska oluja“. Izveštavao je sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji, Rusiji, Iraku, Iranu, Avganistanu, Libiji i mnogim drugim regionima.
Internacionalni ugled i priznanja
Lazanski je bio jedan od retkih stranih novinara koji su razgovarali sa dvojicom komandanata NATO saveza i trojicom ruskih maršala. Intervjuisao je bivšeg rumunskog predsednika Nikolu Čaušeskua, sirijskog predsednika Bašara Al Asada, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i mnoge druge. Njegova serija reportaža iz Libije osvojila je nagradu „Zlatna Nika“ na Međunarodnom festivalu reportaže u Apatinu.
Osim novinarstva, snimio je pet dokumentarnih filmova, među kojima su najpoznatiji Rat za Kosovo, Komandosi i Titova soba. Bio je urednik televizijskih serijala Lazanski direktno i Na nišanu Lazanskog, a napisao je osam knjiga, uključujući Uvek postoji sutra, Istina o Srpskoj i Hitler je pobedio. Od juna 2016. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije.
Privatni život i porodica
Lazanski se retko izlagao javnosti kada je reč o privatnom životu. Bio je u braku samo jednom, sa Tamarom Bjelopavlićkom iz Crne Gore, koja je poznata po svojoj diskreciji i podršci suprugu u svim životnim i profesionalnim izazovima. Iz te ljubavi rodio se sin Aleksandar 1990. godine, koji je kasnije završio školu rezervnih oficira na Banjici i postao rezervni potporučnik srpske vojske. Lazanski je u više navrata isticao:
"Nagovarao sam Aleksandra da upiše Vojnu akademiju. Ipak on je završio školu rezervnih oficira na Banjici. On voli oružje i brže rasklapa kalašnjikov od mene. Veoma sam ponosan na njega."
U svakodnevnom životu Lazanski je voleo jednostavnost. Govorio je:
"Kod kuće jedem što supruga spremi, uglavnom kuvanu hranu sa mnogo povrća. Obilni obroci, volim restovan krompir sa blitvom i svežu ribu."
Bio je čovek discipline i skromnih navika, bez poroka:
"Nikada nisam pušio, nikada nisam bio pijan. Mogu da popijem čašu vina ili jedno pivo tokom boljeg ručka, i to je sve."
Kontroverze i vanbračna ćerka
Lazanskog je javnost povezivala i sa vanbračnom ćerkom glumice Gordane Bjelice, koja je tvrdila da je rodila Teodoru 1994. godine. Lazanski nikada nije priznao očinstvo, a Gordana je u jednom intervjuu izjavila:
"Pre nego što sam u zrelim godinama ostala u drugom stanju imala sam brak u kome nisam uspela da se ostvarim kao majka. Završio se sporazumno. Posle razvoda imala sam fatalnu vezu u kojoj sam neplanirano ostala u drugom stanju. Odluka da rodim dete bila je samo moja, jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka. Nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on. Imale smo jedan ozbiljan razgovor kada sam joj sve objasnila i više o tome ne pričamo."
Ćerka Teodora Bjelica danas gradi karijeru u svetu modelinga i glume, učestvujući na izborima za Mis i u filmovima poput Južnog vetra i Afterparti.
Gordana Bjelica: Autobiografija, ljubav i život posle razvoda
Glumica Gordana Bjelica, poznata po ulogama u domaćim serijama poput Srećni ljudi i Porodično blago, u maju 2023. godine na svom Instagram profilu objavila je najavu svoje autobiografije pod nazivom "Osveta francuske sobarice". Zanimljivo je da je to učinila tačno dve godine nakon smrti Miroslava Lazanskog, što je mnogima izgledalo gotovo sudbinski.
Na Instagramu je uz fotografiju u crvenoj haljini napisala:
"Autobiografija, istina, imena su namerno promenjena."
Ljubav prema pisanju i život u glumi
Gordana je objasnila da je roman nastao iz lične potrebe za pisanjem:
"Roman je proizvod moje ljubavi prema pisanju. Filološki fakultet završila sam paralelno sa glumom. Sve vreme sam saradnik na scenarijima za filmove i serije u kojima igram. Što se osvete tiče, da bi joj neko bio sklon, prvo bi trebalo da u sebi ima mržnju i zavist. Pošto to nije meni svojstveno, onda i ne reagujem na sve što je nisko, gledam ravno, samim tim često umem da se sapletem."
Ovim rečima, Gordana je naglasila da njen život i karijera nisu vođeni osvrtanjem na loše namere drugih, već posvećenošću umetnosti i iskrenošću u odnosima.
Stavovi o ljubavi i braku
Glumica je otvoreno govorila o svom stavu prema muškarcima i braku:
"Od trenutka razvoda zarekla sam se da se nikada više neću udavati. Brak me naučio da se ljudi menjaju kada pristanete na taj 'ugovor'. Bila sam tada suviše mlada, ali shvatila sam da su posesivnost, permanentna kontrola, odvajanje od glume i prijatelja držanje u zlatnom kavezu. Bog mi je odškrinuo vratanca i to mi je dalo znak da nismo u veku bračnih robovlasnika."
O svom odnosu prema muškarcima dodala je:
"Kod mene ne postoji ono 'otela mi je muškarca', svaka od nas se bori na svoj način. Na svu sreću, uvek sam vrlo kvalitetne muškarce imala kraj sebe. Napadnih se klonim, prepuštam ih drugima. Čim vidim da je on meni podigao obrvu, počinje da krivi usnu, gledam samo kako da se izvučem. Istovremeno nisam neko ko zavodi."
Mediji su često spekulisali o tome da je Gordana ćerku Teodoru rodila u vezi sa Miroslavom Lazanskim, ali ni ona ni Lazanski, dok je bio živ, nikada nisu potvrdili ove navode. Glumica je jasno istakla da je odluka o majčinstvu bila njena i da je uvek delovala samostalno:
"Pre nego što sam u zrelim godinama ostala u drugom stanju imala sam brak u kome nisam uspela da se ostvarim kao majka i koji se završio sporazumno. Međutim, posle razvoda imala sam fatalnu vezu u kojoj sam neplanirano ostala u drugom stanju. Odluka da rodim dete bila je samo moja, jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka, i nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on. Mi smo imale jedan ozbiljan razgovor na tu temu kada sam joj sve objasnila i više o tome ne pričamo."
Dodala je i:
"Moram priznati da sam ja želela dete, ali ne i brak, i zato od tog čoveka nisam ništa tražila. Bitno mi je da sam dete rodila iz ljubavi i da se to dogodilo sa dobrim čovekom. Njegove osobine danas primećujem kod svog deteta i kroz nju ja volim i njega."
Kraj života Miroslava Lazanskog
Miroslav Lazanski preminuo je 3. avgusta 2020. godine u svom domu u Beogradu, u 71. godini, od posledica srčanog udara. Sahranjen je 6. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.