Marija Šnajder je bila francuska glumica najpoznatija po filmu „Poslednji tango u Parizu“, a svet je ostao u šoku kada se čulo da je umrla tog 3. februara 2011. godine.
Glumica je imala samo 58 godina i umrla je od raka, sa kojim se godinama borila.
Njena smrt je ponovo otvorila razgovore o teškom životu koji je imala posle rane slave – godinama se borila sa traumama, zavisnostima i psihičkim problemima, o čemu je kasnije vrlo otvoreno govorila. Mnogi je danas pamte i kao simbol glumice koju je industrija prerano i grubo potrošila.
Kako je Mariju uništila slava?
Marija Šnajder ostaće zapamćena po ulozi u kultnom filmu Bernarda Bertolučija "Poslednji tango u Parizu" iz 1972. godine u kojem je igrala pored Marlona Branda. Film je zbog eksplicitnih scena seksa izazvao burne kontroverze...
Njeno teško detinstvo i traume koje su ga obeležile pratile su je kroz ceo život.
Marija je rođena 1952. u Parizu kao plod veze francuskog glumca Danijela Želena i 17-godišnje Rumunke Mari-Kristine Šnajder, radnice u jednoj knjižari. Danijel je u vreme afere bio u braku i nikada nije priznao Mariju kao svoje dete. Marija je odrastala na granici Francuske i Nemačke i nakon svađe sa majkom, sa 15 godina je pobegla od kuće. Doselila se u Pariz gde je jedva sastavljala kraj s krajem kao statista i model. Pod svoje okrilje uzela ju je Brižit Bardo, užasnuta da je Želenova ćerka prepuštena sama sebi.
Brižit Bardo joj je pružila krov nad glavom i upoznala ju je sa agentima iz čuvene agencije “Vilijam Moris”.
- Ja sam isprva odbila da snimim “Tango u Parizu” jer mi je bio ponuđen film sa Alenom Delonom, ali iz agencije su mi poručili: “Glavna uloga uz Marlona Branda - takvu ponudu ne možeš da odbiješ”. Bila sam mlada i neiskusna i nisam razumela seksualni sadržaj filma. Imala sam neki loš osećaj - kazala je Marija.
Nazvan opscenim i zabranjen u nekim zemljama, Bertolučijev film iz 1972. priča je o požudi između starijeg muškarca (Marlon Brando) i mlađe žene (Šnajderove) koji se sastaju radi anonimnog seksa. U spornoj sceni 48-godišnji Brando analno siluje 19-godišnju Mariju, koristeći puter umesto lubrikanta.
Glumica je i sama u intervjuu za “Dejli mejl” 2007. izjavila da je scena snimljena bez njenog prethodnog odobrenja, što je potvrdio i Bertoluči šest godina kasnije, uz obrazloženje:
- Hteo sam da Marija ne glumi poniženje i bes, već da se zaista tako oseća. Hteo sam da reaguje kao devojka, ne kao glumica. Zbog toga me je mrzela do kraja života. Osećam krivicu, ali se ne kajem - izjavio je tada Bertoluči.
Kada je 2016. ova tema ponovo dospela u žižu javnosti Bertoluči se ponovo oglasio:
- Hteo bih, poslednji put, da razjasnim apsurdni nesporazum koji se po celom svetu širi u vestima o 'Poslednjem tangu u Parizu'. Pre nekoliko godina, na Cinemathèque Francaise neko me je pitao o detaljima čuvene 'scene sa puterom'. Odgovorio sam, mada možda nisam bio jasan, da sam se sa Marlondom Brandom dogovorio da ne kažemo Mariji da ćemo koristiti puter. Hteli smo njenu spontanu reakciju na tu neprikladnu upotrebu (putera). Tu leži sav nesporazum. Neko je pomislio, ili još uvek misli, da Mariju nismo obavestili o nasilju u sceni. To je pogrešno!.
Uprkos skandaloznom sadržaju, film je doneo nominacije za Oskara Brandu i Bertolučiju, a Mariju Šnajder katapultirao među zvezde. Međutim, ona nije umela da se nosi ni sa slavom ni sa repovima koji su se vukli posle “Tanga”.
Marija je ispričala da se osećala poniženo i “kao da su me i Marlon i Bernardo silovali”.
- Iako to što je Marlon radio nije bilo stvarno, moje suze su bile prave - istakla je ona.
Tada počinje tragičnan put 19-godišnje devojke, koja se našla na samodestruktivnom putu krcatom drogama, komplikovanim romansama i pokušajima samoubistva.
- Ljudi su mislili da sam ista kao devojka koju sam glumila, ali to nisam bila ja. Bila sam tužna jer su me tretirali kao seks simbol. Htela sam da me cene kao glumicu i čitav taj skandal vezan za film i kasnije reakcije učinile su me pomalo ludom i doživela sam nervni slom. Onda sam se okrenula drogama: trava, pa kokain, LSD i heroin. Bilo je to bekstvo iz realnosti. Pokušala sam i da se ubijem nekoliko puta, ali sam nekako preživela. Imala sam sreće. Upoznala sam nekog 1980. ko mi je pomogao da prestanem. Tu osobu zovem mojim anđelom čuvarom i do tada smo zajedno - ispričala je svojevremeno Marija “Dejli mejlu”, a već tada nije krila svoju biseksualnost.
- Čak i pre mojih iskustava na snimanju “Tanga” bilo mi je teško da verujem muškarcima. Oca sam upoznala kada sam imala 15 godina i svi moji uzori u životu su bile žene - objasnila je Marija, koja kasnje nije održavala kontakt sa ocem.
Tri godine posle “Tanga” snimila je film “Zanimanje: reporter” sa Džekom Nikolsonom u režiji Mikelanđela Antonionija, ali retko su joj nudili dobre uloge. Nekako je za to delom krivila Bertolučija.
- Nisam mu oprostila zbog načina na koji se odnosio prema meni i kada smo se sreli u Tokiju 1990. ignorisala sam ga. Osim toga, Marlon i on su zaradili bogatstvo od tog filma, a ja samo 2.500 funti - napomenula je glumica. Ona je priznala da je film odgledala 2007, tri godine posle Marlonove smrti, i da ga smatra za kič, premda je zadovoljna kako ga je odigrala.
Poslušala je svoj instinkt kada su joj ponudili da igra u “Kaliguli” sa Piterom O’Tulom i Helen Miren. Kad je shvatila da je reč o pornografskom sadržaju, napustila je snimanje.
Marija Šnajder je igrala i u jednom jugoslovenskom filmu, „Sezona mira u Parizu“ Predraga Golubovića iz 1981. godine, u kome joj je parner bio Dragan Nikolić.
Poslednji film u kojem je igrala je “Klijentkinja” (2008) Žozijane Balasko.
Nikada se nije udavala niti je imala decu, a često je pričala da ne veruje muškarcima.
Marija Šnajder preminula je od raka na današnji dan, 3. februara 2011. u 59. godini. Kremirana je na groblju Per Lašez.