Kafa je za mnoge ljude više od napitka – ona je deo svakodnevnog ritma i nezaobilazni pratilac jutarnjih navika. Upravo zbog svog glavnog sastojka, kofeina, često se nalazi u fokusu naučnih i zdravstvenih istraživanja, jer ima snažan uticaj na organizam.
Dobro je poznato da kofein razbuđuje, podiže koncentraciju i privremeno povećava nivo energije. Ipak, uprkos tome, često se postavlja jedno važno pitanje: koliko šoljica kafe dnevno je zaista bezbedno i korisno za telo?
Na to pokušavaju da odgovore brojni stručnjaci širom sveta, kroz razna istraživanja i preporuke koje se bave efektima kafe i kofeina na zdravlje.
Doktor Vojislav Perišić objasnio je na koji način treba konzumirati kafu da bi se iskoristio njen potencijal u korist organizma.
Preporučena doza kafe
"Prosečnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovek nekritično u sebe da "ulije" tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje telo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom. Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe retko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike "kafopije" ređe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes" – objasnio je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
"Kada popijete jednu ili dve kafe, a vaš mozak je brz, oštar, "sija" i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše telesne funkcije. Ljudi najčešće greše u tome što unose kafu odmah posle obroka. Tako posle doručka popiju jednu ili dve, isto posle ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on meša sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, „povući ćemo“ sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac.", rekao je doktor Perišić.
Pravilan izbor kafe veoma je važan
Doktor Perišić ističe i važnost izbora kafe, te objašnjava na koji način odabrati.
"Naše kafeterije su odlično snabdevene, stoje "rame uz rame" sa svetskim po kvalitetu kafe. Veliki je izbor i "arabika" i "robusta" kafa, a u tome i jeste suština. Arabika je vrsta kafe čiji se plod bere rukom, sadrži manje kofeina i veću aromu. Robusta je sve kontra, više kofeina, a manje arome. Idealna mešavina jačine i arome bi bila 70 odsto arabike i 30 robusta kafe.", objašnjava doktor Perišić i dodaje:
"Kapućino, recimo, nije moj izbor jer on u osnovi sadrži mnogo više robuste, a manje arabike. To znači da kod njega "caruje" aroma u odnosu na koristi koje možemo da dobijemo od kofeina. Najbolja vrsta arabika kafe je "Jamaica Blue Mountain Coffee", a dobra je i kolumbijska. Mudrim kombinovanjem vrsta kafe svako može da napravi sebi maksimalan dobitak između arome u kojoj čovek najviše uživa, i dobrih efekata kofeina na organizam ", navodi dr Vojislav Perišić.
Izaziva li kofein zavisnost
Doktor priznaje da i on takođe u velikoj meri konzumira ovaj napitak, te ističe da kafa može izazvati zavisnost.
"Kada osetim "alarm", odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primeru može da oseti", ističe on.
Dodaci u kafi
Kafa se često konzumira sa raznim dodacima, kao što su šećer i mleko i to je takođe pokrenulo polemiku i pokrenulo pitanje "da li je to dobro ili loše?", a evo šta na to kaže dr Perišić:
"Stvar je izbora, a i šećer i mleko su zapravo modifikatori ukusa kafe. Šećer ne stavljam u kafu, ni u jednom obliku, i nisam pristalica ni prirodnih, ni veštačkih zaslađivača. Mleko obavezno, dobar "prst", i to samo punomasno. Kao predlog za poboljšanje arome sugerišem cikoriju. Iz svog velikog iskustva u radu sa decom, njih svakako treba polako navikavati na ukus kafe i to tako što ćete im spremati belu kafu od cikorije. Ona ne sadrži kofein, a neverovatno je korisna biljka. Ima obilje antioksidanata, antiinflamatorno deluje i štiti od infekcija. Belu kafu od cikorije treba deci davati ujutru i uveče"