Jasna Hamidović iz Brčkog od samog rođenja nosi težak teret života. Njena sudbina nikada nije bila laka, a iako su mnogi ljudi pokušali da joj pomognu, vremenom su se pojavile i sumnje, razočaranja i priče o obmanama. Ipak, iza svega stoji jedna izuzetno teška i složena životna priča.
Ovo je Jasnina ispovest.
Jasna danas dane provodi na ulici, proseći kako bi zaradila novac za najosnovnije – obrok i parče hleba. Spava gde stigne, bez stalnog krova nad glavom, prepuštena milosti prolaznika. Njena svakodnevica je borba za goli opstanak.
Rođena je 1992. godine u Koraju, u opštini Lopare, u Bosni i Hercegovini. Kako sama kaže, nesreća ju je pratila od prvog dana života. Majka ju je napustila odmah po rođenju, ostavivši je bez roditeljske brige i ljubavi. Već tada lekari su ustanovili da je rođena sa oba polna organa, što su opisali kao izuzetno redak medicinski slučaj.
„Rekli su da sam greška prirode. Kao dete sam se stalno lečila i vodili su me po bolnicama“, priča Jasna.
Zbog složenosti njenog zdravstvenog stanja, lekari su je uputili na operaciju u Beograd, gde joj je odstranjen muški polni organ. Međutim, kako tvrdi, ta operacija nije bila uspešna. Kasnije je, tokom pregleda u Tuzli, utvrđeno da zahvat nije urađen kako treba, pa je tamo podvrgnuta novoj operaciji.
„U Tuzli su mi rekli da operacija nije bila dobra i da moraju ponovo da me operišu. Sada je stanje stabilno, ali moram da pijem hormonsku terapiju do kraja života. Za te lekove nemam novca“, kaže ona.
Nakon operacija, Jasna je jedno vreme provela u domu za nezbrinutu decu. Bila je sama, bez porodice, bez sigurnosti i bez ikoga ko bi se za nju istinski zauzeo. Tek kada je imala četiri i po godine, po nju su došli deda i baka, koji su je prihvatili i podigli kao svoje dete.
„Oni su me othranili. Uz pomoć donacija uspeli smo da napravimo kuću. Ali, bez obzira na sve, ja tamo nisam mogla da ostanem i da nastavim da živim s njima“, govori Jasna, ne ulazeći u detalje razloga zbog kojih je ponovo ostala bez doma.
Danas, prinuđena teškim okolnostima, izlazi na ulicu i pruža ruku prolaznicima.
„Nužda me naterala. Moram nekako da preživim, da kupim kilo hleba, da izdržim još jedan dan“, kaže tiho.
Jasnina priča je složena, puna bola, zdravstvenih problema i životnih lomova. Izaziva saosećanje, ali i pitanja, ostavljajući svakome ko je čuje da sam donese sud o njenom životu i izborima.
Kasnije joj je baka prepisala jedan deo kuće, ali kaže da je trpela nasilje od strane bakine i dekine dece, da su je tukli i maltretirali i da zato ne želi da se vrati u tu kuću pa je primorana da ostane na ulici i da prosi.
Kaže da spava u napuštenom smetljištu
"Već dva, tri meseca spavam u ovoj napuštenoj ruševini, na zarđaloj mašini, a pre toga sam spavala u gradskom parku. Napustila sam kuću zbog maltretiranja i nikad se više neću tamo vratiti. "
Kaže da je nasilje trpela i od strane rođenog oca.
Ona navodno nema gde da se vrati u kuću, pa kaže da je spas pronašla na ulici.
Novinar koji je vodio snimao prilog na kanalu Živa istina, uz pomoć ljudi koji su se javili da pomognu Jasni, smestio je u topli dom i odlučio da joj pomogne oko lečenja. Međutim, ispostavilo se da je Jasna napravila prevaru veka.
Ljudi se javljali da joj pomognu
Gospođa iz Hrvatske se javila dobrovoljno da pomogne Jasni, ponudila joj je smeštaj, hranu i da joj dobrovoljno pomogne oko lečenja. Međutim, ona je odbila da ode u Hrvatsku, ali je rekla da će da potraži smeštaj koji bi joj ljudi dobre volje plaćali. Tako je i bilo.
Jasna je napravila filmsku prevaru
Zbog njenih odnosa, Jasna kaže da je bila primorana da ostane na ulici. Međutim, Jasna je odlučila da sama pronađe smeštaj kod gospođe koja joj je često pomagala.
Međutim, posle ova dva videa, javilo se mnogo ljudi koji su želeli da joj pomognu. Ljudi su hteli da je sklone sa ulice, da ne prosi, da joj obezbede smeštaj i hormonske lekove koji su joj bili potrebni. Ona ih je obmanula.
Tačno je da ju je na rođenju majka ostavila, da je rođena sa dva polna organa i da je imala operaciju. Tačno je i da je živela četiri i po godine u domu, pa su je uzeli baka i deka da je čuvaju. Živela je sa bakom dve godine pre njene smrti.
Dešavaju se čudne stvari sa Jasnom. Otišla je od kuće samoinicijativno, došlo se do saznanja da je niko nije maltretirao ni tukao, da su je molili da se vrati u kuću koju joj je baka prepisala, ali da je ona odbila, jer je bio njen izbor da prosi.
Čim je snimljen video o Jasni, ljudi su se pokrenuli, neki su zvali da pomognu, a neki da ispričaju istinu.
Jasna je odbila da ide u Hrvatsku. A soba koju je našla, pripadala je njenoj polusestri. Ideja je bila da humani ljudi njenoj polusestri plaćaju sobu, a ona je želela da idalje ostane na ulici i da prosi.
Sve novce koje zaradi na ulici, davala je nekom drugom.