Bogoljuba je kao jedno od petoro dece siromašne kosovske porodice život vrlo rano prisilio da se snalazi i svojom snalažljivošću zarađuje pare. U početku je zajedno sa braćom i sestrom u svojoj garaži napravio radionicu za izradu motika, ašova i plugova.
Nakon toga projekti su se nizali sami, da bi na kraju postao izvođač radova u Rusiji pri gradnji čitavog jednog grada. Ipak, rodnu Peć ni Bogoljubni njegovi potomci nisu zaboravili.
Sreten, Dragomir, Zoran, Olivera i Bogoljub Karić prošli su dug put od siromašne porodice iz Peći, do malih privrednika, pa sve do moćne dinastije i najbogatije srpske porodice. Iako danas imaju sve što požele i mnogo više, naučeni su da uvek poštuju i neguju prave vrednosti i da nikada ne zaborave svoje pretke i korene.
Ime je dobio zbog Bogojavljenja, uoči koga je rođen.
Njihova majka Danica je bila domaćica, dok se otac Janićije bavio trgovinom, a preminuo je 2010. Sa druge strane, majka Danica se 2011. zamonašila u Pećkoj patrijaršiji i uzela je monaško ime Angelina. Umrla je 29. decembra 2019. godine u Beogradu. Po njoj Bogoljubova ćerka nosi ime.
Iako su se borili svim snagama da svojoj deci pruže što bolje uslove za život, i da ih vaspitavaju u duhu pravoslavljai preduzetništva, siromaštvo ih nikako nije naputalo. Nekada su bili toliko teški dani, da su za doručak dobijali samo šerbet i hleb, a ni jednog ni drugog nisu imali dovoljno. Ali, sloga i porodica im je uvek bila na prvom mestu i tako je ostalo do danas. Brojna familija je veoma često na okupu i trude se da zastupaju tradicionalne vrednosti koje su umnogome zaboravljene i odbačene.
Bogoljub Karić, kao najmlađe dete u porodici, čini se da je bio i najpreduzemljiviji. Kao dete od šest godina prodavao je klaker. Kad se obogatio želeo je svima da pokaže svoje bogatstvo.
Bogoljub je karijeru počeo kao muzičar, zajedno sa svojom trojicom braće, ali su u jednom trenutku rešili da se posvete porodičnoj fabrici koju su osnovali u Peći.
- Rođen sam u vrlo siromašnoj porodici. Nismo bežali ni od najtežih fizičkih poslova, a svoj prvi biznis započeli smo u jednoj omanjoj garaži. Radili smo i još uvek radimo najmanje po 16 sati dnevno. I već sa 23 godine napravio sam kuću od 800 kvadrata u Peći. Celog života braća i ja radimo i ovde i na Istoku a u našu zemlju smo ulagali u moderne tehnologije i institucije koje su promenile lice Srbije - rekao je Bogoljub jednom prilikom.
Prvi veliki zarađeni novac
Kao izuzetno snalažljiv mladić, ogromne pare zaradio je veoma rano i to zahvaljujući vrlo interesantnoj poslovnoj ideji.
- Bio sam bogat još u Brozovo vreme. Prve velike pare zaradio sam kao mladić. Išao sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propada. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti. Ima na amortizeru jedan deo što liči na šipku. Trebalo je taj deo samo malo obraditi, zašiljiti i učiniti ga, tako, fantastičnim alatom – štemajz tj. sekač za razbijanje betona, zidova. Dao sam još da se gornji deo ofarba u plavo a šiljasti u crveno. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada ogromna."
Imali su u vlasništvu brojne kompanije
Bogoljub Karić zajedno sa svojom braćom je 1989. godine osnovao građevinsku kompaniju „Agroinžinjering“ koja je do 2004. godine poslovala u jugoistočnoj Evropi. Dve godine kasnije je osnovao „EUnet Srbija“, prvi Internet provajder u Srbiji. Biznismen je 1992. godine osnovao Fondaciju Karić koja se bavi humanitarnim akcijama i „Astra grupu“, jednu od najvećih privatnih međunarodnih grupacija u jugoistočnom delu Evrope.
Naredne godine Bogoljub je postao vlasnik i direktor prvog privatnog univerziteta u Srbiji koji je nazvao „Braća Karić“ (BK Univerzitet). Fakultet je 2008. godine prodat i promenio je ime u „Alfa univerzitet“. Takođe je osnovao prvi privatni univerzitet u Rusiji sa šest fakulteta. Braća Karić su 1994. godine sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja „Srbija“ osnovali kompaniju „Mobilne telekomunikacije Srbije“ ili skraćeno „Mobtel Srbija“, prema pisanju biografije.org.
Početkom 1995. godine sa radom je počela Televizija „BK“, prva privatna televizija u Srbiji. Na njoj se uglavnom emitovao informativni program, a popularne političke emisije su bile „Suočavanje“, „Klopka“ i „Nije srpski ćutati“. Sa radom je prestala 9. marta 2007. godine. Boguljub Karić je takođe vlasnik časopisa „Intervju“, „Jefimija“, „Porodica“, „Profil“ i „Dama“. U oktobru 1998. godine je postao ministar bez portfelja u vladi Mirka Marjanovića, a sredinom naredne godine je podneo ostavku.
U decembru 2000. godine je osnovao Udruženje industrijalaca i preduzetnika državne zajednice Srbije i Crne Gore. U maju 2004. godine je formirao političku stranku Pokret snaga Srbije. Iste godine se kandidovao za predsednika Srbije i sa 568 691 glasom (18,23%) je bio treći, posle Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
Ljubav za sva vremena
Biografija Bogoljuba Karića je svakako impresivna kada je poslovni život u pitanju, međutim, njemu je od svega uvek najvažnija bila porodica. Oženio je Milanku, svoju ljubav iz gimnazijskih dana, a s njom je dobio tri ćerke i sina, koji su biznismenu podarili osmoro unučića kojima je deda omiljeni član familije.
Jendom prilikom je Bogoljiub ispričao kako su se upoznali:
Ona je imala 15 godina, a ja 18. Nisam znao kako da joj čestitam rođendan, svaki put je nešto isto, i napisao sam joj pesmu. Otkucao sam je za pet minuta. Zvala se "Milanka, ljubavi moja". Opisao sam moje poznanstvo sa njom. Ona hoda, padala je kiša... ja gledam tu devojčicu u mini suknjici, lepe nožice, lepa kao lutkica. Kažem drugu: "Ova devojka je moja il' božija", a on mi kaže: "Ona je sestra moga brata Ranka" - rekao je Bogoljub, a Milanka se nadovezala:
- Moja drugarica, koja je živela na prvom spratu moje zgrade, je nekada živela kod njih u kući kao podstanar. Kaže mi ona: "Hajde da idemo na koncert braće Karić, došli su iz Bosne, idemo u Dom JNA". Nisam znala tada za njih, ali krenula sam sa njom. Otišla sam ispred Doma JNA, kad tamo Bogoljub. Imao je tršavu kosu i brkove, kao Džimi Hendriks. Drugarica je rekla: "Jao Bogi, nema karata više, sve se prodalo, kako ćemo da uđemo", a Bogoljub je tada bio menadžer grupe "Braća Karić". Pogledao je u mene, pa u moju drugaricu i rekao: "Za tebe i ovu tvoju lepu drugaricu imam gratis karte".