Poslednjih godina publika širom sveta pokazuje gotovo nezasitu fascinaciju istinitim kriminalističkim pričama. Serije i filmovi inspirisani stvarnim zločinima, psihološkim manipulacijama i mračnim sudbinama žrtava niču kao pečurke posle kiše. Gledali smo ispovesti o prevarantima koji su krali identitete, serijskim ubicama koji su godinama izmicali pravdi, ali i o deci koja su, slomljena nasiljem, digla ruku na roditelje-tirane. U tom nizu priča koje lede krv u žilama, svoje mesto je našla i priča o onlajn predatoru koji je više od deset godina nesmetano operisao po dejting aplikacijama, predstavljajući se kao idealan partner, a u stvarnosti ostavljajući za sobom trag traumatizovanih žena.
Digitalna romansa kao zamka
U eri u kojoj su Tinder, Bumble i slične aplikacije postale gotovo normalan način upoznavanja, granica između romantike i opasnosti često je tanka. Upravo tu pukotinu iskoristio je Kristofer Harkins – muškarac koji je godinama gradio lažne identitete, osvajao poverenje žena, a zatim ih psihički, emocionalno i fizički zlostavljao.
Jedna od njegovih žrtava je i Nađa, danas 34-godišnja sportska terapeutkinja, čija je priča postala centralni deo dokumentarca Catching the Tinder Predator. Njeno iskustvo pokazuje koliko je malo ponekad potrebno da se jedan naizgled bezazlen sastanak pretvori u noćnu moru.
„Savršen muškarac“ sa ekrana telefona
Nađa i Kristofer upoznali su se 2018. godine preko Tindera. Kako je ispričala za BBC, u početku ništa nije delovalo sumnjivo. Dopisivanje je trajalo nedeljama, poruke su bile pažljive, duhovite, pune razumevanja. Harkins se predstavljao kao zreo, stabilan muškarac, neko ko zna šta želi i ume da sluša.
Za Nađu, koja je bila naviknuta na fizički naporan posao i disciplinovan način života, on je delovao kao prijatna promena – neko s kim može normalno da razgovara, bez pritiska i forsiranja.
Dogovorili su se da izađu na večeru u Glazgovu. Ipak, ono što je trebalo da bude prvi romantični susret, završilo se posle svega dvadeset minuta.
Prva crvena zastavica – i ulazak u pogrešan stan
Problemi su počeli onog trenutka kada je Nađa došla po njega. Umesto da je sačeka spreman za izlazak, Harkins joj je otvorio vrata svog stana u Kambernoldu obučen u trenerku i majicu. Delovao je umorno i nezainteresovano, a zatim joj saopštio da nema snage da ide u restoran.
Predložio je da ostanu kod njega i naruče hranu. Nađa je, iako joj je situacija bila čudna, pristala da uđe – odluka koju će kasnije često preispitivati.
– Ušla sam u stan i odmah osetila nelagodu. Prostorije su bile potpuno prazne. Nije bilo nameštaja, samo nekoliko kartonskih kutija i televizor postavljen na jednu od njih. Sve je delovalo hladno, privremeno, kao da tu niko zapravo ne živi.
Trenutak kada se maska srušila
Kada joj je ponudio alkohol, Nađa je ljubazno odbila i sipala sebi dijetalnu koka-kolu. Upravo tada, kaže, dogodio se nagli preokret u njegovom ponašanju.
– Kao da je u njemu nešto puklo. Pogledao me je besno, sa izrazom koji me je potpuno zaledio. Kao da mi je poručio: „Ko ti misliš da si?“ Bila sam nervozna i slučajno sam prosula piće, jer nisam primetila da je čaša puna do vrha.
Reakcija je bila brutalna i neprimerena: uvrede, omalovažavanje, optužbe da ne poštuje njegovu imovinu. Nazvao ju je klovnom i nespretnom osobom. U tom trenutku, Nađa je shvatila da nešto ozbiljno nije u redu.
– Rekla sam mu da ću otići. Pokazao mi je vrata i opsovao dok sam izlazila. Sve je trajalo svega dvadesetak minuta, ali mi je bilo jasno da sam se susrela sa nečim mračnim.
Decenija prijava koje niko nije shvatio ozbiljno
Nađino iskustvo nije bilo izolovano. Već 2012. godine čak 11 žena prijavilo je Kristofera Harkinsa škotskoj policiji. Njihove izjave bile su potresne: govorile su o fizičkim nasrtajima, pretnjama, manipulaciji, finansijskim prevarama i dugotrajnom psihičkom zlostavljanju.
Uprkos broju prijava i sličnostima u svedočenjima, policija godinama nije preduzimala ozbiljne korake. Istraga je formalno pokrenuta tek sedam godina kasnije, što je Harkinsu omogućilo da nastavi svoje „operacije“ preko interneta i pronađe nove žrtve.
Pravda koja je stigla prekasno
Tek 2024. godine Kristofer Harkins je konačno završio iza rešetaka. Za mnoge žene, uključujući Nađu, to je bila slaba uteha.
– On je morao da bude zaustavljen mnogo ranije – rekla je. – Da su nas slušali na vreme, mnoge žene bi bile pošteđene traume.
Dokumentarac Catching the Tinder Predator upravo se bavi tim pitanjem: kako je moguće da sistem zakaže toliko dugo, i zašto se glasovi žrtava često ignorišu dok ne postane „prekasno“.
Mračna strana modernog dejtinga
Ova priča nije samo o jednom čoveku i njegovim zločinima. Ona je i upozorenje. U svetu u kom se ljudi upoznaju jednim „svajpom“, gde se poverenje gradi kroz poruke i emotikone, granica između sigurnosti i opasnosti često je zamagljena.
Nađino iskustvo pokazuje da instinkt ne treba ignorisati, ali i da odgovornost ne sme biti prebačena isključivo na potencijalne žrtve. Institucije postoje upravo zato da reaguju na vreme – a kada to ne učine, posledice mogu biti razorne.
Priče poput ove, koliko god bile uznemirujuće, imaju jednu važnu svrhu: da podsete da iza digitalnih profila stoje stvarni ljudi – i da ne nose svi dobre namere.
A onda je pokazao pravo lice
Onog trenutka kada je izašla iz njegovog stana, Nađa je osetila sirovi strah kakav do tada nije poznavala. Nije to bila samo nelagodnost posle lošeg sastanka, već instinktivni alarm koji joj je govorio da mora što pre da se skloni.
– Bila sam prestravljena. Mislila sam da će me pratiti čim izađem. Ubrzala sam korak, gotovo potrčala do automobila, sela, zaključala vrata i odvezla se. U tom trenutku sam bila sigurna da je to kraj, da sam se izvukla – priseća se ona.
Ali to nije bio kraj. Bio je to tek početak noćne more koja će trajati godinama.
Odbijanje kao okidač za nasilje
Ono što Nađa tada još nije znala jeste da je odbijanje za Kristofera Harkinsa predstavljalo ključni okidač. Čim je otišla, počeo je da je bombarduje porukama i pozivima. Ton se iz minuta u minut menjao – od uvreda, preko besa, do otvorenih pretnji.
Jedna od poruka glasila je:
„Kako se neko poput tebe uopšte usuđuje da izađe sa mnom?!“
U narednim satima situacija je eskalirala. Pretnje su postajale sve ozbiljnije i jezivije. Harkins je Nađi pisao da će joj baciti Molotovljev koktel na kuću, da će je ubiti, da će nauditi njenom ocu. Istovremeno ju je zasipao uvredama na račun njenog izgleda, ciljajući upravo one nesigurnosti koje mu je sama, u poverenju, otkrila tokom prethodnih nedelja dopisivanja.
Kako je iskoristio njenu ranjivost
Nađa priznaje da mu je, ne sluteći s kim ima posla, govorila o sebi iskreno. Podelila je sa njim da je prošla kroz težak period u životu, da se borila sa samopouzdanjem i da je godinama radila na tome da ponovo zavoli sebe. Sve to je tada izgledalo kao bezazlen razgovor sa muškarcem koji pokazuje razumevanje i empatiju.
– Verovala sam da je on neko ko me razume. Mislila sam da bi mogao da bude moja srodna duša – kaže ona.
Tek posle tog prvog sastanka, koji je trajao jedva dvadeset minuta, shvatila je da je svaka njena reč sada postala oružje u njegovim rukama.
Noć psihičkog terora
Poruke nisu prestajale. Stizale su iz minuta u minut, cele noći.
– Govorio mi je da sam debela krava, som, svinja… Da sam odvratna. Maltretiranje je trajalo satima. Plakala sam toliko da me je bolela glava. U šest ujutru me je i dalje vređao – priča Nađa.
U jednom trenutku pogledala se u ogledalo i osetila sram. Ne zbog onoga što je učinila, već zbog načina na koji je on uspeo da je slomi.
– Ne znam zašto sam se stidela. Išla sam u teretanu, bila sam u dobroj formi. Ali njegove reči su mi se uvukle pod kožu.
„Policija nije htela da mi pomogne“
Sledećeg dana, iscrpljena i uplašena, Nađa je otišla u policiju. Ponela je i snimak telefonskog razgovora u kojem Harkins otvoreno preti njenoj porodici, govoreći da će otići do kuće njenog oca, izvući ga napolje i prebiti.
Odgovor koji je dobila bio je poražavajući.
– Rekli su mi da se ništa ne može učiniti jer nema „direktne pretnje“. Da će reagovati tek ako i kada nešto uradi. Niko mi nije uzeo izjavu. Nisu hteli da mi pomognu – kaže ona.
Nađa je uverena da je upravo tu napravljena ključna greška.
– Da su tada nešto preduzeli, sprečili bi ga da nastavi sa maltretiranjem drugih žena.
Zlostavljanje koje nije prestajalo
Iako je blokirala njegov broj, teror nije stao. Naprotiv. Harkins je nastavio da je proganja, kontaktirajući ljude iz njenog okruženja preko društvenih mreža. Pisao je njenim poznanicima, pokušavao da je ponizi, diskredituje i izoluje.
Zlostavljanje je trajalo više od godinu dana.
– Da nisam imala ćerku, bez razmišljanja bih okončala svoj život. Toliko me je psihički uništio – priznaje Nađa.
U paukovoj mreži predatora
Na kraju, „predator sa Tindera“ ipak je završio iza rešetaka. Kristofer Harkins je 2024. godine osuđen na 12 godina zatvora zbog 19 krivičnih dela počinjenih nad deset žena, uključujući fizičko i seksualno nasilje. Među optužbama su i zlostavljanje Nađe, kao i ozbiljne pretnje njenoj porodici.
Izjasnio se krivim i za finansijske prevare – prisvojio je više od 214.000 funti, koje je iznudio od više žena, koristeći njihove identitete za uzimanje brzih kredita.
Koliko je žrtava zaista bilo?
Istraga je pokazala da se u njegovoj „paukovoj mreži“ našlo najmanje 30 žena. Prema rečima inspektorke škotske policije, većina žrtava ga je prijavljivala zbog finansijskih malverzacija, dok su psihičko i fizičko zlostavljanje često prijavljivale tek kasnije.
Nađa, međutim, smatra da su institucije ozbiljno zakazale.
– Da se BBC nije uključio u slučaj, on bi možda i dalje nesmetano operisao. Ovo je radio godinama. Moglo je da se spreči. Trebalo je da se policija izvini oštećenima.
Modus operandi onlajn manijaka
Harkins je koristio klasičnu taktiku prevaranata: bio je šarmantan, slatkorečiv i strpljiv. Predstavljao se kao uspešan biznismen, vlasnik nekoliko firmi, zaljubljenik u teretanu i zdrav život, svetski putnik. Žene je pažljivo birao – najčešće one uspešne, finansijski stabilne i emotivno otvorene.
Kada bi stekao njihovo poverenje, počinjao je da traži novac, u početku diskretno. Nekima bi čak vraćao pozajmice, kako bi učvrstio sliku o sebi kao pouzdanoj osobi. Ali čim bi naišao na sumnju ili otpor, maska bi padala.
Usledile bi pretnje, ponižavanje, ucene, pa čak i nasilje. U nekim slučajevima pretio je da će objaviti intimne snimke koje je potajno pravio.
Opasnost koja ne nestaje
Kristofer Harkins danas ima 38 godina. I dok služi kaznu, ostaje strah da bi po izlasku iz zatvora mogao da pokuša isto – možda pod drugim imenom, na drugim platformama.
Stil / Žena.rs