Ćerka zloglasnog "Ubice nasmejanog lica" (eng. Happy Face Killer) oduvek se osećala uznemireno u prisustvu svog oca tokom detinjstva, nesvesna njegovog čudnog i eksplicitnog hvalisanja o intimnim odnosima sa njenom majkom, što je bio odraz njegove uvrnute ličnosti i tajnog dvostrukog života.
Svedočenja Melise Mur, ćerke Kita Džespersona, ozloglašenog serijskog ubice koji je napastvovao i ubio osam žena u SAD tokom devedesetih godina, o cigaretama i selotejpu, kasnije su pomogla da se izgradi slika o njegovom dvostrukom životu.
Zašto je nazvan "Ubica nasmejanog lica"?
Poznat kao "Ubica nasmejanog lica" Kit Hanter Džesperson je ovaj nadimak dobio zbog smajlija koje bi crtao kada bi potpisivao pisma ili beleške u vezi sa svojim užasnim zločinima.
Džesperson bi ispisivao priznanja na zidovima toaleta na odmorištima za kamione, potpisujući ih smajlijem. Rođen u Kanadi 1955. godine, počinio je nekoliko ubistava u Sjedinjenim Državama početkom devedesetih.
Iako je tvrdio da je ubio više od 100 ljudi, osuđen je samo za osam, prenosi američki "Miror".
Po profesiji vozač kamiona, Džesperson se oženio Rouz Haki kada je imao 20 godina i dobili su troje dece, uključujući Melisu. Rouz ga je na kraju napustila, sumnjajući da je vara, i razveli su se 1990. godine, iste godine kada je on, prema izveštajima, uzeo svoju prvu žrtvu.
Ćerka se osećala neprijatno u prisustvu oca
Melisa je otkrila da je jedan aspekt zbog kojeg se osećala "veoma neprijatno kao mlada žena bio taj što je on bio vrlo eksplicitan u vezi sa svojim intimnim odnosima".
U razgovoru za Bi-Bi-Si, rekla je: "Na primer, ponekad bi ulazio u slikovite detalje o tome kako je bilo spavati sa mojom majkom. Pohotno bi posmatrao žene u javnosti, davao neumesne primedbe o njima i uznemiravao ih."
Poslednji put kada je Melisa videla svog oca pre nego što je zatvoren, on ju je pozvao na doručak, pokupivši je u istom vozilu koje je zloglasno koristio protiv svojih žrtava.
Uznemirujuća otkrića
Prisetila se: "To jutro u restoranu Denis nije bilo ništa drugačije, sećam se da je užasno flertovao sa konobaricom dok smo sedeli u separeu pored prozora." Tokom puta do restorana u jesen 1994. godine, Melisa je došla do uznemirujućeg otkrića.
Otkrila je: "Nakon što smo krenuli, moj brat je otvorio pregradu za rukavice i pronašao paklicu cigareta. Bio je zaista šokiran jer je pušenje bilo strogo zabranjeno kod mog tate, to je uvek bilo nešto što je želeo da nam usadi. A on je rekao: "O, to je za moje prijatelje, za žene koje pokupim." Moj brat je napravio grimasu kao da mu nije baš verovao, kao da želi da kaže: "Tata, kriješ li nešto od nas? Možda pušiš u tajnosti."
Još jedan nedosledan detalj privukao je Melisinu pažnju dok je sedela na dušeku u kabini za spavanje u očevom kamionu. Ispričala je: "Dok smo skretali iza ugla kod moje srednje škole, velika rolna selotejp trake se otkotrljala iz odeljka za spavanje, što mi je takođe delovalo prilično čudno. Pomislila sam: "Zašto moj tata ima selotejp traku pored jastuka?"
Melisa je ispričala: "Volela sam svog tatu, ali nisam baš uživala u njegovom društvu. Činio me je anksioznom. Nikada nikoga od nas nije zlostavljao niti tukao, bio je to samo osećaj da se nešto sprema, da ključa ispod površine."
Priznanje i hapšenje
Tokom njihovog poslednjeg zajedničkog obroka, otac joj je zlokobno rekao: "Nije sve onako kako izgleda, Misi." Na šta je ona odgovorila: "Šta misliš pod tim, tata?". Prisetila se osećaja užasa dok se on borio sa unutrašnjom bitkom, dok konačno nije izgovorio: "Znaš, moram nešto da ti kažem, i to je veoma važno."
Nakon teške pauze, priznao je: "Ne mogu da ti kažem, dušo. Ako ti kažem, reći ćeš policiji. Ja nisam ono što misliš da jesam, Melisa."
Razmišljajući o ovom ključnom trenutku, ona je razmišljala: "Često se vraćam na taj incident i mislim: "Da mi je rekao, šta bi se desilo sledeće? Da mi je rekao za svojih sedam ubstava, uskoro je trebalo da ih bude osam, da li bih otišla u policiju? Da je otkrio svoje tajne, da li bi mi dao šansu? Da li je moj otac mogao da me ubije?' To je bio ogroman znak pitanja u mom životu.“
Samo nekoliko meseci kasnije, u martu 1995. godine, nakon što je Melisin otac uhapšen zbog ubistva, podelila je: "Otrčala sam do kreveta na kojem sam spavala i počela da plačem. Nisam mogla da pojmim kako je moj tata mogao da uradi tako nešto."
Otac nastavlja da joj piše iz zatvora, a u jednom pismu iz februara piše: "Zapamti pre svega, ćerko, nikada nisam prestao da te volim." Nakon što je u martu 1995. pronađeno telo njegove devojke Džuli Viningam, Džesperson se pojavio kao glavni osumnjičeni i ubrzo je uhapšen, prenosi "Dejli rekord".
Prvobitno je ćutao, odbijajući da odgovori na bilo kakva pitanja. Međutim, kasnije je napisao pismo svom bratu u kojem priznaje krivicu, a brat ga je predao policiji. Džesperson trenutno služi nekoliko doživotnih kazni u državnom zatvoru Oregon u Sejlemu.
Osuđen je za još jedno dodatno ubistvo i dobio je četvrtu doživotnu kaznu u januaru 2010. godine.