Dana 28. decembra 2025. godine, svet je šokirala tragična vest. Brižit Bardo, kultna francuska glumica i neumorna aktivistkinja za prava životinja, preminula je. Vest o njenoj smrti proširila se svetom, ostavljajući obožavaoce širom sveta sa dubokim osećajem gubitka. Poznato je da se poslednjih godina borila sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, prvenstveno vezanim za disanje.
Njen život je bio poput ekstravagantnog, smelog filma, spoj neverovatne slave, skandala, bezgraničnog javnog obožavanja i samonametnute izolacije. Tokom karijere, glumila je u preko 40 filmova, postala vodeći seks simbol 1950-ih i 1960-ih, revolucionisala modu, a onda, na opšte iznenađenje, sve to napustila da bi spasila ranjiva stvorenja. Ko je ona zapravo bila - razmažena buntovnica, briljantna glumica ili svetica koja je zamenila karijeru za dobrotvorne svrhe? Možda po malo od svega.
Njen put do međunarodne slave nije počeo u filmskom studiju, već na času baleta. Njeni roditelji su upisali Brižit na balet kada je imala jedva 13 godina. Odrasla je u bogatoj porodici u prestižnom pariskom okrugu, ali je strogost njenih roditelja nadoknadila njenu materijalnu udobnost. Tri godine na Pariskom konzervatorijumu kod koreografa Borisa Knjazeva oblikovale su njen karakter i prožele je tom prepoznatljivom, mačjom gracioznošću koja će kasnije očarati milione gledalaca.
Zanimljivo je da Brižit Bardo nikada nije nameravala da postane primadona, glumica ili model. Njena sudbina je bila zapečaćena slučajnošću. Prvu ponudu da se okuša u manekenstvu dobila je od urednika časopisa Elle kada je imala samo 14 godina. Godine 1950, Brižit Bardo pozirala je za naslovnu stranu ovog modnog časopisa, a godinu dana kasnije, njeno lice se prvi put pojavilo na naslovnoj strani Paris Match-a. Tada je bila samo mlada, nepoznata žena. Sam časopis jedva da je pisao o njoj, samo je objavio kratku belešku u odeljku za recepte:
"Primenite svež ten devojke sa naše naslovnice. To je Brižit Bardo, 16 godina.“
Ali upravo je ova druga naslovna strana sve promenila. Zapala je za oko fotoreporteru časopisa, Rožeru Vadimu. Upoznao je Brižit, postao njen prvi muž i pomogao joj da dobije svoje prve uloge u filmu.
Film „I Bog stvori ženu“ iz 1956. godine, u režiji Rožera Vadima, njenog tadašnjeg muža, zaista ju je učinio zvezdom. Dvadesetdvogodišnja Brižit, kao slobodoumna Žilijet, bila je bomba. Njene eksplicitne scene i slika neograničene žene koja živi po svojim pravilima šokirale su konzervativnu publiku, ali su i izluđivale mlade ljude. Film je žestoko kritikovala Nacionalna legija pristojnosti, ali to je samo podstaklo uzbuđenje, posebno u Americi, gde je zaradio ogromnu zaradu. Nakon toga, holivudski studiji su zatrpali Bardo ponudama za preterane honorare. Međutim, na iznenađenje mnogih, ona je kategorično odbila da se preseli u Sjedinjene Države. „Ne bih otišla ni za svo zlato sveta. U Holivudu ljude jedu žive “, kasnije je objasnila svoj izbor. Odabrala je da ostane u Francuskoj, blizu svog poznatog načina života i ljudi koje je poznavala.
Ova uloga je nije učinila samo zvezdom. Učinila ju je simbolom cele jedne ere, licem nove, posleratne Francuske koja je žudela za slobodom i životom punim bezbrižnosti. Godine 1968, njen profil je čak izabran za bistu Marijane, nacionalni simbol Francuske Republike, koja je stajala u svim vladinim zgradama. Tako je jednostavna Parižanka postala oličenje modernosti za ceo svet.
Uzgred, njen uticaj na modu nije bio ništa manje revolucionaran od njenog uticaja na kinematografiju. Ona je uvela eru ležernog šika, ili, kako ga je jedan od njenih stilista kasnije nazvao, šik-uništavanja. Brižit Bardo je bez napora mešala i spajala nespojivo, često noseći mini-suknju na zvaničnim prijemima u Jelisejskoj palati, i često šetajući bosa ulicom, ignorišući konvencije. Uvela je nekoliko kultnih komada u modu.
Prvo, tu su bile baletanke. Za taj isti film „I Bog stvori ženu“, obratila se kući Repeto za par udobnih papuča. Tako je obična baletanka postala globalni trend. Drugo, tu je bio Višijevski dezen. Godine 1953. pozirala je za časopis El u ružičasto-beloj kariranoj haljini, a kasnije je nosila istu suknju u filmu „Pleši sa mnom“. Ovu odeću nazvala je jednom od svojih omiljenih. Ali popularnost trenda je dostigla vrhunac 1959. godine, kada se udala za glumca Žaka Šarijea u Višijevoj kariranoj haljini od Žaka Esterela. Nakon toga, kako je štampa pisala, „ceo Pariz je nosio Višijevski dezen“.
Brižit Bardo i Žak Šarije su se venčali 18. juna 1959. godine u gradskoj kući u Luvesjenu. Ružičastu kariranu haljinu mlade kasnije su kopirale hiljade Francuskinja.
Još jedan od njenih prepoznatljivih izgleda je frizura babet, koja je nastala u filmu „Babet ide u rat“ iz 1959. godine. Stilistkinja Žak Desanž je napravio voluminoznu punđu na vrhu njene glave. Bila je to prava revolucija lepote: elegantne, savršene frizure zamenjene su neurednim, razbarušenim izgledom sa lepršavim pramenovima. Bardo je ovu frizuru učinila svojim potpisom, pojavljujući se u njoj svuda i ukrašavajući je širokom trakom za glavu ili tijarom.
Međutim, njen stav o feminizmu je uvek bio kontroverzan i izvor mnogih debata. Više puta je izjavljivala da prezire taj pokret i nazivala sebe „maskulinistkinjom“. Njene oštre izjave, poput „lakše je braniti svoju vrlinu od muškaraca nego svoj ugled od žena“, često su tumačene kao mizoginija. Čak i sa pojavom pokreta #MeToo, ona nije promenila svoj stav, držeći se svojih uverenja. Oduvek je živela svoj život onako kako je želela, prkoseći svim granicama, uključujući i političku korektnost.
Njen lični život bio je podjednako živahan i bogat događajima kao i njena karijera. Upit za pretragu „Koliko je muškaraca Brižit Bardo imala?“ ostaje jedan od najpopularnijih pretraga. Prema biografima, broj njenih afera približio se stotini. Međutim, zvanično se udavala četiri puta. Sa 18 godina, za reditelja Rožea Vadima, koji joj je otvorio put ka filmu. Sa 25 godina, za glumca Žaka Šarijea, sa kojim je imala jedinog sina. Sa 32 godine, za nemačkog fotografa i milionera Gintera Saksa. I konačno, sa 58 godina, za Bernara d'Ormala, bivšeg savetnika krajnje desničarske stranke, sa kojim je ostala u braku poslednjih decenija.
Činilo se da ima sve: slavu, lepotu, obožavanje, novac. Međutim, 1973. godine, na vrhuncu svoje popularnosti, Brižit Bardo je donela odluku koja je šokirala sve. Povukla se iz glume. Poslednji kadar njenog poslednjeg filma bio je veoma simboličan: heroina drži pticu u rukama. Od tog trenutka, glumica je svoj život posvetila isključivo pravima životinja.
„Odrekla sam se svega zbog životinja – i to je bila najbolja stvar koju sam ikada uradila“, rekla je zvezda.
Godine 1986. osnovala je Fondaciju Brižit Bardo, koju je smatrala svojim životnim delom. Sprovela je desetine projekata širom sveta: izgradnju bolnica za divlje životinje u Čileu, parkova za spasavanje medveda u Bugarskoj, koala u Australiji i slonova u Tajlandu. Bila je ponosna na svako stvorenje koje je spasila. Njena ljubav prema životinjama bila je apsolutna, ponekad do krajnosti. Desetine mačaka i pasa živelo je u njenom domu i, prema rečima njenih staratelja, dobijali su posebnu ishranu od odabranog mesa i povrća. Mnogi su, naravno, bili ogorčeni što je ova vatrena aktivistkinja za prava životinja hranila svoje ljubimce... drugim životinjama. Ali za Bardo to nije bila dilema — verovala je da je predatorima potrebno meso da bi napredovali.
Njeno povlačenje iz javnog života bilo je namerno i dugo planirano. Slava koja ju je nekada vinula na vrh postala je za nju pozlaćeni kavez. Jednostavna zadovoljstva - sedenje u kafiću, kupovina - postala su nemoguća zbog gomile obožavalaca i paparaca. Svesno je izabrala samoću svog imanja, preferirajući društvo životinja u odnosu na ljude.
„Životinje nisu samo dale smisao mom životu, već su mi i omogućile da graciozno starim, bez brige o borama“, priznala je u jednom retkom intervjuu.
Brižit Bardo je oduvek bila paradoks. Devojka iz buržoaske porodice koja je postala simbol seksualne revolucije. Ikona stila koja je bosa jurila ulicama. Lepotica koja je sebe u mladosti smatrala ružnim pačetkom zbog razrokih očiju i proteze. Žena koja je očaravala stotine muškaraca, ali je pronašla tihu sreću u kasnom braku. Zvezda ekrana koja je slavu zamenila za mir štale i skloništa za pse.
Preminula je, ostavljajući za sobom ne samo arhivu filmova i fotografija, već i ogromno nasleđe. Njena slika „savršene plavuše“ i dalje pleni maštu. Njeni smeli modni izbori i dalje inspirišu dizajnere. A njena Fondacija i dalje spasava živote. Zauvek ćemo je pamtiti kao neposlušnu, nespretnu i lepu Brižit.
U našoj galeriji pogledajte gole fotografije Brižit Bardo kojim se ponosila i koje su je proslavile: