Postoje situacije u porodici koje se tradicionalno čuvaju u tajnosti. Za neke, one ostaju duboko skrivene, netaknute. Za druge – poput mojih prijatelja Ane i Ivana – te "tajne" imaju svoju volju, svoje noge i, što je najvažnije, ključeve od stana.
Ana, dizajnerka u tridesetim, imala je bistar um i osećaj za red. Njen dom bio je odraz toga: sve je imalo svoje mesto, a svaka sitnica bila je na svom mestu. Ivan, njen suprug, radio je u logistici, smiren i pouzdan, ali sa jednom čudnom slepom tačkom – svojom majkom.
Galina Stepanovna, njegova šezdesetšestogodišnja majka, posedovala je dva atributa koje je smatrala ključnim za majčinski autoritet: apsolutnu samopravdu i ključeve sinovljevog stana. Za nju, to je značilo pravo da uđe u Ivanov život kad god poželi. I često je to pravo koristila.
"Samo sam svratila da provetrim stvari dok si bila na poslu", rekla je Ana na stepeništu, već ulazeći u stan. "Tvoji prozori gledaju na sunčanu stranu, pa je zagusljivo! Proverila sam i frižider – tvoj jogurt je istekao, bacila sam ga. Nemoj da mi zahvaljuješ!"
Prvih nekoliko meseci, Ana je samo klimala glavom, suzbijajući iritaciju. Ali uskoro je počela da primećuje sitne promene: knjige van reda, omiljena šolja na dnu ormara, pa čak i stari džemper – poklon od sestre – koji je nestao.
"Galina Stepanovna, jeste li videli moj plavi džemper sa malim tufnicama?" upitala je oprezno.
"Ah, ovaj? Krajnje je vreme da se baci. Ne priliči mladim, udatim ženama. Ostavila sam ga pored kontejnera; možda će ga neko pokupiti."
Ana je zanemela. Ivan, sedeći pored nje, gledao je čas u ženu, čas u majku, pa u tanjir.
"Mama… možda nisi trebala?" promrmljao je.
"Šta to znači 'nisi trebala'? Ja ti pomažem!" – razbesnela se Galina Stepanovna. – "Spasavam stan od haosa! A vi mislite samo na posao; bez majstorskog oka, sve će se raspasti!"
Ivan je uzdahnuo. "Pa… brine se, Ana. Ne iz zlobе."
Ali ovo "ne iz zlobе" za Anu je postalo kao smrtna presuda. Pokušala je razgovor:
"Vanja, ovo je naš stan. Ne osećam se prijatno kad neko uđe bez pitanja i dodirne moje stvari."
"Ne budi tako detinjasta", odmahnuo je rukom. "Ne dajemo ključ strancu, već mami. Ona održava red. Zar ti to ne olakšava stvari?"
Ali stvari nisu postajale lakše. Osećaj stalnog, nametljivog nadzora rastao je svakog dana, kao da čudni stražar motri u njenom ličnom prostoru.
Jasno i tehnički napredno rešenje
Ana je odlučila – instalirala je male kamere koje se aktiviraju pokretom. Postavila ih je diskretno: na policu sa knjigama, ispod televizora i među ukrasne kutije. Nikome nije rekla ništa.
Na dan kada je očekivala posetu, sela je za laptop i pratila kamere. Prvi okviri su bili prazni. Zatim su se vrata otvorila. Galina Stepanovna ušla je, otvorila frižider, bacila nešto, zatim krenula u spavaću sobu.
Ana je pojačala zvuk: čula je kako majka prevrće ormare, uzima odeću, premerava je, vraća sa grimasom. Otvorila je i fioku sa Aninim dnevnikom, uzela telefon i počela da diktira sadržaj nekom, prenoseći privatne informacije u tračeve.
Nešto u Ani je puklo. Pristupila je Ivanu i pokazala mu beleške sa laptopa.
"Gledaj", rekla je.
Ivan je video svoju majku kako sedi na njihovom bračnom krevetu sa Aninim dnevnikom i telefonom u ruci. Njegovo lice je prvo pokazivalo zbunjenost, a zatim stid.
"Šta je ovo… zašto ovo radiš…", promrmljao je.
"Ovo je naš stan, Vanja. Ovo je moje vlasništvo. A ovo je vlasništvo tvoje majke", rekla je Ana smireno.
Ivan je progutao knedlu. "Morali smo da razgovaramo… ali ovo… ne bi trebalo… Ona je stara žena…"
Ana je shvatila: za njega njen dom nije bio tvrđava, već bojno polje.
"U redu", rekla je tiho. "Hajde da ne eskaliramo."
Odlučivanje
Sledećeg dana, Ana je tiho ušla u stan. Našla je Galinu Stepanovnu kako stoji usred spavaće sobe, držeći skup donjeg veša. Ana je uključila snimanje, prišla i nežno uzela ključ iz Galinine pesnice, pružila ga Ivanu.
"Sada odluči", rekla je. "Da li da ponovo dam ključ tvojoj majci? Ako hoćeš, moje stvari i ja nećemo biti ovde. Jasno? Dok razmišljaš, možeš spavati na kauču ili kod majke. Tvoj izbor."
Galina Stepanovna je otišla, zalupivši vrata. Ivan je sedeo do kasno, a Ana je mirno pospremila veš i nastavila svoj život.
Sada, Galina Stepanovna dolazi u goste – kuca, zvoni, ali ključevi više nisu u njenim rukama.