Kristina je na svojoj koži osetila šta znači nevolja, ali je u isto vreme i dala primer kako se sa lošim stvarima i nesrećama izlazi na kraj. Mogla je da odustane, da se povuče i da do kraja života plače nad svojom sudbinom, ali ona je rešila da se bori, da živi dalje i ne dozvoli lošim okolnostima da je poraze.
Slobodno možemo da kažemo, ona je žena zmaj.
Kristina Đorđević (35) iz Čačka je živela bezbrižno, a ona joj se u roku od 2 meseca život promenio iz korena.
„U mom životudešavale su se samo lepe stvari sve do moje 25. godine. Imala sam bezbrižno detinjstvo, lepe tinejdžerske dane, uspešno školovanje, dobila sam dete… A onda, sve to se preko noći pretvorilo u borbu za preživljavanje, prvo suprugovo, a ubrzo zatim i moje“, rekla je Kristina za Telegraf.rs
Sve je išlo tokom kakvim je i očekivala. Udala se, ostala trudna i rodila ćerku, a onda, kao grom iz vedra neba, njen suprug je dobio strašnu dijagnozu - kancer. Godinu dana se borio, ali je, nažalost, preminuo. Kristina je to veoma loše podnela, ali morala je da nastavi dalje zbog ćerkice koja je u tom momentu imala samo godinu dana.
Posvetila se odgajanju ćerkice, ali za druženje nije bila spremna. Nije želela nigde da ide, a ona je na insistiranje prijatelja krenula kod drugarice na kafu.
- Krenula sam sa prijateljem, ostavila sam Magdalenu da je čuvaju moji, a ona nije htela da zaspi. Drugaru nije hteo da upali automobil, pa je pozajmio od brata, danas ja znam da su to bili jasni znaci da nešto neće biti kao treba. Otišli smo kod drugarice, koja živi na par kilometara, a onda smo krenuli nazad - priseća se Kristina.
Veče joj je, kaže, čak i prijalo. U povratku, oko 23 sata, uzela je telefon u ruke. To je trenutak kada joj se život poptuno okreće.
- Htela sam da napišem poruku snaji jer smo se dogovarale da zajedno večeramo i da kupim picu u gradu. I to je poslednje čega se sećam. Te večeri kući se nisam vratila i tu picu za koju smo se dogovarali nismo pojeli, rekla je Kristina za portal Žena.blic.rs
Sekli su automobil kako bi je izvukli.
- Moj drugar je neko s kim sam se ja vozilamnogo puta, i znam da nije neko ko divlja na putu. Sada, kada je odrađena rekonstrukcija nesreće, mogu da kažem šta se desilo. Moj drug je preticao neku ženu, put je bio klizav i mi smo sleteli sa kolovoza, udarili u šaht i prevrtali se nekoliko puta. Uleteli smo u neki objekat i pola ga srušili, vatrogasci su me izvlačili, a automobil je bio uništen u potpunosti.
Odjednom je u bolnici, šok sobi, i sledi scena koju nikada neće zaboraviti.
Iz Čačka je prebačena u Beograd, tamo je imala nekoliko operacija. U nesreći je zadobila prelom 12. grudnog pršljena, oštećenje kičmene moždine, polomljena rebra, potres mozga, probijenu plućnu maramicu.
Kada je doktor rekao da sam imala prelom kičme i da zbog toga nemam osećaj u nogama. Ništa nisam pitala, jer sam znala da više neću hodati.
Prvi susret sa ocem tada posebno pamti.
- To je možda najteži trenutak. Pokušao je da sakrije suze i zabrinutost, ali meni je sve bilo jasno. Pružila sam ruku ka njemu, to jedino sam mogla da pomerim, i rekla sam mu: "Biće sve dobro."
Kristina danas živi kao svi drugi i niže uspehe. A ono kako se izdigla posle nesreće, zaista, je za divljenje
- U suštini, mene je moja saobraćajna nesreća digla - na početku priznaje snažna 35-godišnja Čačanka, koja, pored brojnih angažmana u oblasti bezbednosti u saobraćaju i sportu, može da nam drži i lekcije o pozitivnom stavu prema životu uprkos svemu što se u njemu zalomi.
- Ćerka mi je bila sve vreme u glavi. Ona je bila motiv da nijednog trenutka ne potonem jer sam smatrala da bi to bilo jako sebično. Već je ostala bez jednog roditelja, nisam sebi smela da dozvolim da ostane i bez majke.
(Stil/Žena.blic.rs)