Profesorka Tatjana Černigovska smatra da mozak nije samo "skladište" sećanja ili informacija iz knjiga, već aktivni organ koji, poput tela, traži redovan trening. Godinama proučava funkcionisanje uma i često upozorava da, posebno u zrelim godinama, ljudi ne smeju pasivno da posmatraju svoj život.
"Mozak zahteva pažnju, stimulaciju i izazove, baš kao što srce i mišići zahtevaju vežbu. Ako želite dug i smislen život, morate ga hraniti, zabavljati i povremeno testirati", kaže Černigovskaja.
1. Aktivirajte mozak izazovima
Najefikasniji način da um ostane oštar jeste da mu se ne dozvoli dosada.
"Nije reč o gledanju lakih filmova ili površinskom rešavanju problema, već o ozbiljnom radu", objašnjava profesorka.
Ljudi koji rešavaju teške zadatke tokom celog života – naučnici, istraživači, stvaraoce – često zadržavaju mentalnu bistrinu i preciznost misli sve do duboke starosti. Mozak im je poput maratonca koji nikada ne prestaje da trči.
Černigovskaja se priseća svoje učiteljice Ljudmile Verbickaje, čiji prvi znak promene bio prestanak nošenja štikli. "To nije dijagnoza, već simbol: kada osoba koja je ceo život nosila štikle odjednom prestane, to je znak da treba obratiti pažnju na promene", kaže profesorka.
Seća se i bake koja je živela skoro vek, a mogla je napamet recitovati dugu pesmu Merežkovskog koju je naučila sa deset godina – 90 godina kasnije, nijedan stih nije bio zaboravljen. "Mozak je radio kao švajcarski sat", ističe Černigovskaja.
Poruka: Mozak treba "pokrenuti" i davno pre nego što se jave problemi sa pamćenjem. Kompleksni zadaci, redovno i sa pažnjom, pomažu održavanju mentalne forme.
2. Smisao života hrani mozak
Černigovskaja upozorava da čak ni intenzivan mentalni rad nije dovoljan bez unutrašnjeg motiva:
"Svi pokušaji aktiviranja mozga su beskorisni ako život nema smisla. Smisao se ne pojavljuje s penzijom – treba ga graditi decenijama."
Ljudi koji su od detinjstva učili samo da "uživaju" u hrani ili kupovini često u starosti osećaju prazninu. Mozak i telo odbijaju da funkcionišu bez unutrašnje motivacije – kao drvo bez korena koje deluje stabilno, ali se suši iznutra.
Ona kritikuje i prekomerno korišćenje društvenih mreža i besmislene zabave: „Gledanje glupih emisija ili čitanje površnih knjiga je kao sipati vodu u pocepanu kantu – truda ima, ali nema smisla.“
Saveti: Pronađite ono što vas pokreće. Neka to bude nešto što je za vas značajno i živo, ne nužno veliko. Bitno je da motiviše vaš um da svakog dana ustane i radi.
3. Postavite ciljeve – mali ili veliki, ali jasni
Ciljevi nisu luksuz, već osnovna potreba za mentalno zdravim životom. Bez njih, mozak stagnira – poput ekrana bez signala.
"Ako legnemo na sofu i ne ustanemo šest meseci, moraćemo ponovo da učimo da hodamo. Isto važi i za neurone", kaže Černigovskaja. Cilj može biti veliko dostignuće – naučiti strani jezik, napisati knjigu – ili mali projekat, poput savršenih receptura. Bitno je da postoji.
"Samo želja da se ‘živi duže’ nije dovoljna. Živeti zbog života je kao voziti se u krugovima. Mozak mora znati kuda ide, makar otprilike", dodaje profesorka.
Bistrina uma je rezultat rada
Starost nije kazna, već ispit. Oni koji su tokom života tražili smisao, voleli da razmišljaju i razvijali svoj um, prolaze kroz godine sa bistrinom i jasnoćom.
Održavanje mentalnog plamena je poput održavanja vatre u kaminu: zaboravite li da dodate drva, plamen se gasi. Mozak zahteva stalnu pažnju, izazove i motivaciju – i tada će ostati živ, bistar i spreman za sve životne faze.