Tifus je ozbiljna zarazna bolest koju izazivaju bakterije iz roda Salmonela (najčešće Salmonella typhi ili Salmonella paratyphi). Iako se danas ređe javlja u razvijenim zemljama zahvaljujući boljoj higijeni i vakcinaciji, i dalje je prisutan u mnogim delovima sveta gde su uslovi života i sanitarne navike lošiji.
Bolest se prenosi putem kontaminirane hrane, vode ili predmeta koji su došli u kontakt sa fekalijama zaražene osobe.
Zbog toga tifus spada u tzv. bolesti "prljavih ruku".
Šta je tifus?
Tifusna groznica (ili trbušni tifus) je sistemska infekcija koja zahvata ceo organizam, ali najviše pogađa digestivni sistem i krvotok. Nakon što bakterija uđe u telo, ona prolazi kroz zid creva i ulazi u krv, gde počinje da se razmnožava i širi.
Bez pravovremene terapije, tifus može izazvati ozbiljne komplikacije — perforaciju creva, krvarenje, pa čak i smrtni ishod.
Uzročnik i način prenošenja
Glavni uzročnik je bakterija Salmonella typhi, koja opstaje u vodi, hrani i na predmetima duže vreme.
Prenosi se:
- konzumiranjem zagađene vode ili hrane,
- neoprano voće i povrće koje je zalivano zaraženom vodom,
- kontaktom sa izlučevinama obolelih (posebno ako se ne poštuju pravila lične higijene).
Osoba može postati nosioc tifusa i posle izlečenja – to znači da više nema simptome, ali bakteriju i dalje izlučuje, pa može zaraziti druge.
Najvažniji simptomi tifusa
Simptomi se obično javljaju 7–14 dana nakon infekcije i razvijaju se postepeno.
U prvoj fazi bolest često liči na običnu prehladu ili grip, ali ubrzo dobija težu kliničku sliku.
Glavni simptomi uključuju:
- Visoka, postepeno rastuća temperatura (često dostiže 39–40°C)
- Jak umor i slabost
- Bolovi u stomaku, nadutost i grčevi
- Gubitak apetita i mršavljenje
- Glavobolja, vrtoglavica i nesanica
- Zatvor ili, ređe, proliv
- Crvenkasti osip po trbuhu i grudima (tzv. "roseole")
- Usporen puls u odnosu na visoku temperaturu (tzv. "Fagetov znak")
- Uvećana slezina i jetra
U težim slučajevima može doći do povraćanja, konfuzije, delirijuma i unutrašnjeg krvarenja.
Kako prepoznati tifus u ranoj fazi
Rani simptomi često liče na grip: temperatura, malaksalost, glavobolja i bolovi u mišićima.
Međutim, kod tifusa se temperatura ne spušta spontano, već polako raste iz dana u dan, dok pacijent deluje sve iscrpljenije.
Ako se pojavi nadut stomak, bol u desnom delu trbuha i crvenkast osip, potrebno je odmah posetiti lekara i uraditi laboratorijske analize.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
- kliničke slike,
- laboratorijskih analiza krvi,
- koprokulture ili hemokulture – analiza uzorka stolice ili krvi radi potvrde prisustva Salmonella typhi.
U ranoj fazi može se raditi i tzv. Vidalov test, koji meri prisustvo antitela na tifusnu bakteriju.
Lečenje
Lečenje mora biti pod nadzorom lekara i obično se sprovodi u bolnici.
Terapija podrazumeva:
- Antibiotike – najčešće se koriste ciprofloksacin, ceftriakson ili azitromicin, u zavisnosti od rezistencije bakterije.
- Rehidraciju – unos tečnosti, elektrolita i supe radi nadoknade gubitaka.
- Laku dijetu – bez masne i začinjene hrane, s dosta tečnosti i vlakana.
- Mirovanje – jer bolest iscrpljuje organizam i može izazvati vrtoglavice i slabost.
- Terapija obično traje 2–3 nedelje, a potpuni oporavak može potrajati i duže.
Komplikacije ako se ne leči
Neliječeni tifus može izazvati ozbiljne posledice:
- Perforacija (pucanje) creva i unutrašnje krvarenje,
- Zapaljenje slezine i jetre,
- Infekcija srca (endokarditis),
- Upala moždanih ovojnica (meningitis),
- Hronično nošenje bakterije, što znači da osoba postaje trajni izvor zaraze.
Zbog toga je rano otkrivanje i pravilno lečenje presudno.
Prevencija - kako se zaštititi od tifusa
- Pranje ruku pre jela i posle toaleta.
- Konzumiranje bezbedne vode (prokuvane ili flaširane).
- Dobro termički obrađena hrana – izbegavati sirova jaja, meso i nepasterizovano mleko.
- Vakcinacija – postoji vakcina protiv tifusa, posebno preporučena za putnike u tropske i subtropske krajeve.
- Higijena sanitarnih prostora – pravilno odlaganje otpada i zaštita od muva i insekata.
Oporavak i ishrana
Nakon izlečenja, telo je iscrpljeno i potrebno mu je vreme za regeneraciju.
Preporučuje se laka ishrana: kuvano povrće, supice, pirinač, piletina, jabuke i banane. Treba izbegavati masnu i prženu hranu, alkohol i gazirana pića.
Pacijent se obično prati još nekoliko nedelja nakon izlečenja, da bi se proverilo da nije ostao "nosioc" bakterije.