Pišem ovo jer ne znam kako drugačije da se izborim sa onim što mi se dogodilo. Možda će nekomu ova moja ispovest biti upozorenje. Meni je potrebna kao izduvnii ventil, jer sam tek juče saznao celu istinu, a još uvek mi zvoni u ušima.
Posle smrti supruge, živeo sam mirno. Bio sam čovek u godinama, ali i dalje radno aktivan, okružen prijateljima. Sin mi je već bio odrasao čovek — imao je preko četrdeset godina, stabilan posao, svoj život. Mislio sam da je sve kako treba.
A onda sam je upoznao — Svetlanu. Imala je 35 godina. Mlada, lepa, puna energije. Osetio sam kao da me neko ponovo oživeo. Počeo sam da se doterujem, idem u teretanu, smejem se kao nekad. Prijatelji su se šalili da sam "pomlađeni starac", ali meni je bilo svejedno. Bio sam srećan.
Ljubav ili zabluda?
Posle nekoliko meseci zabavljanja, predložila mi je brak. Iskreno, nisam razmišljao dugo. Pomislio sam da je život kratak, da ne treba odlagati sreću. Venčali smo se skromno, u krugu porodice. Sin je delovao hladno, ali sam to pripisivao neslaganju u godinama između mene i Svetlane.
Život je ponovo dobio boje. Posle godinu dana, Svetlana je ostala u drugom stanju. Nije bilo granica mojoj radosti — pomislio sam da mi je Bog podario drugu šansu. Sa šezdeset prvom godinom, postaću otac.
Devojčica po imenu Alisa
Kada se rodila, nisam mogao da prestanem da je gledam. Moja mala Alisa. Sve bih joj dao. Presvlačio sam je, budio se noću, pravio joj kašice. Sve što možda nisam stigao sa sinom, sada sam nadoknađivao.
Svetlana je uživala u udobnosti koju sam joj pružio. Kupio sam joj auto, obnavljao stan, vodio je na putovanja. Nisam štedio. Verovao sam da smo porodica.
Sumnje koje sam gušio
Kako je vreme prolazilo, počeo sam da primećujem nešto što me je mučilo. Alisa mi nije ličila. Uopšte. Ali je zato sve više podsećala na mog sina. Isti pogled, isti osmeh, isti pokreti.
Odbačivao sam te misli kao apsurd. Govorio sam sebi: "Sličnost je slučajna, ne budi paranoičan." Ali nešto u meni nije davalo mira.
Istina koja je srušila sve
Jednog dana sam se ranije vratio kući. Svetlana je mislila da sam na poslu. Čuo sam je kako telefonom razgovara sa nekim i pominje Andrejevo ime. Stalo mi je srce. Približio sam se i čuo kako kaže prijateljici da je umorna od skrivanja i da će sve priznati kad „Vitek prepiše stan“.
Tada mi se sve srušilo.
Pozvao sam sina i zatražio da dođe. Hteo sam istinu. Seo je preko puta mene i bez trunke emocije rekao:
– Tata, sve je istina. Alisa je moja ćerka. Sveta je zatrudnela sa mnom. Nismo ti hteli odmah reći...
Nisam mogao da dišem. Moje dete mi je hladnokrvno priznalo da je zavedlo moju ženu.
Najteži trenutak u mom životu
Te noći nisam spavao. Sutradan sam uradio DNK test — morao sam da znam. Nedelju dana kasnije stigli su rezultati: verovatnoća očinstva — 0%.
Tog trenutka sam shvatio da sam živeo u laži. Žena koju sam voleo iz interesa, dete koje sam zvao svojim nije bilo moje, a sopstveni sin me je izdao.
Svetlanu sam istog dana izbacio. Nije poricala. Samo je ćutala. A Andreju sam rekao jedino što mi je ostalo: – Više nisi moj sin.
Posledice koje ne prolaze
Mesec dana kasnije, podneo sam zahtev za razvod. Formalno, sve je jasno. Ali ništa nije jasno u duši. Ostario sam preko noći. Ne farbam više kosu, ne izlazim, ne otvaram vrata dečije sobe.
Nedostaje mi Alisa. Iako znam da nije moja, bio sam joj otac. Učio sam je da hoda, govorio sam joj priče pred spavanje. Njena prva reč bila je "tata".
A sada više nemam ni nju, ni porodicu.
Izdaja koja nema opravdanja
Sve bih mogao da oprostim — prevarantku, gubitak novca, čak i podsmeh ljudi. Ali izdaju sopstvenog deteta — nikada.
Moj sin, moja krv, onaj za koga sam radio celog života, hladnokrvno je smislio plan da me iskoristi. Za njega sam bio broj na bankovnom računu, prepreka do nasledstva.
To me boli više nego sve drugo.
Epilog
Danas imam 63 godine. Još uvek radim, ali bez žara. Ne verujem više ljudima kao nekad. Prijatelji kažu da će vreme izlečiti sve. Ali vreme ne leči izdaju — samo je prikriva.
Najviše me plaši saznanje da čovek nikada ne može biti siguran u one najbliže. Ako sin može da uradi tako nešto svom ocu, onda je sve moguće.
Apsolutno sve.