Sudbina nekada slavnog paragvajskog fudbalera Apolinara Panijagve danas izgleda gotovo neverovatno i tragično. Čovek koji je sedamdesetih godina prošlog veka nosio dres reprezentacije svoje zemlje i uživao poštovanje navijača širom Južne Amerike, sada dane provodi na ulicama rodnog Jaguarona — bez doma, bez porodice i bez nade.
Nekadašnji heroj fudbalskih terena, koji je bio poznat po izuzetnom pregledu igre i borbenom duhu, vremenom je nestao iz sportskog sveta, a potom i iz društva. Pad je bio tih, ali neumoljiv — od dresa reprezentacije do klupe u parku koja mu danas služi kao krevet.
Život na ivici dostojanstva
Panijagva, koji sada ima više od sedamdeset godina, živi kao beskućnik, oslanjajući se na retke prolaznike i dobrotvore koji mu povremeno donesu nešto hrane ili odeću. Ljudi iz komšiluka ga još uvek prepoznaju — mnogi od njih se sećaju vremena kada su ga gledali na stadionima i slavili njegove golove. Jedan od njih, dirnut njegovom sudbinom, rekao je:
„Prepoznao sam ga odmah. Nekada je bio ponos našeg grada, veliki igrač, borac na terenu. Danas spava na klupi, sam, zaboravljen. Doneo sam mu ćebe, malo hrane i ošišao ga, jer niko drugi to ne bi učinio. Uradio sam to iz srca, jer ne mogu da gledam kako takav čovek propada. Kaže da nekad sakuplja plastične flaše da bi sakupio da preživi“.
Porodična bol i odbacivanje
Ono što njegovu sudbinu čini još tragičnijom jeste činjenica da mu deca žive u neposrednoj blizini, ali ne žele da imaju nikakav kontakt s njim. Godinama odbijaju da mu pruže pomoć, a razlozi za to nisu do kraja poznati. Neki veruju da je Panijagva tokom godina posrnuća sam uništio odnose sa porodicom, dok drugi smatraju da je reč o nerazumevanju i ogorčenju koje se godinama gomilalo.
„Nekim ljudima jednostavno ne možeš pomoći, čak i kada to najviše želiš“, kaže jedan od njegovih poznanika, pokušavajući da opravda hladnoću njegove dece.
Borba dobrih ljudi i nemoć sistema
Iako su mnogi građani pokušali da mu pomognu, od humanitarnih organizacija do lokalnih volontera, nijedna pomoć nije trajno rešila njegov problem. Država je, prema poslednjim informacijama, razmatrala mogućnost da ga skloni sa ulice i pruži mu adekvatnu negu, ali konkretni koraci još nisu preduzeti.
Panijagvina priča izazvala je veliku pažnju javnosti i postala simbol surove realnosti koja pogađa mnoge sportiste nakon završetka karijere. Slava, aplauzi i novac nestaju, a oni koji su nekada bili heroji naroda često ostaju sami, bez podrške i bez sistema koji bi im pomogao da prežive.
Sećanje koje ne bledi
Iako sada živi u zaboravu, među starijim navijačima Panijagvino ime i dalje budi emocije. Oni se sećaju njegovih bravura na terenu, borbenosti i skromnosti koja ga je krasila. Njegov životni put, međutim, danas je upozorenje — da uspeh ne traje večno i da pad može zadesiti i one koji su nekada izgledali nepobedivo.
Sudbina Apolinara Panijagve svedoči o surovosti života posle sporta, ali i o tragičnoj istini da ponekad, ma koliko dobra volja postojala, pomoć ne može dopreti do onih koji su se potpuno izgubili u svom bolu.