Tina Hajns iz Finiksa, Arizona, doživela je nešto što retko ko može da zamisli. U februaru 2018. godine, dok je planinarila sa suprugom Brajanom, pretrpela je srčani udar. Pad u nesvest bio je trenutak kada je život i smrt izgledao neodvojivo. Brajan je odmah reagovao — započeo je reanimaciju dok je Hitna pomoć bila na putu.
Uprkos njegovim naporima i brzom dolasku lekara, srce Tine stalo je ukupno 27 minuta. Tokom tog perioda četiri puta su je pokušavali oživeti, a njeno telo nije reagovalo. Lekari su mislili da neće preživeti.
Trenutak kliničke smrti i "susret sa rajem"
Međutim, čudo se desilo. Nakon što je intubirana i prebačena u bolnicu, Tina je iznenada otvorila oči. Prva stvar koju je uradila bila je da zatraži olovku i papir. Njena porodica je jedva uspela da dešifruje škrabotinu:
"Stvarno je."
Kasnije je Tina objasnila da je tokom perioda kada je bila klinički mrtva, navodno videla Isusa sa raširenim rukama, okruženog neverovatnim sjajem i jarkim bojama koje je opisala kao "toliko stvarne da je teško objasniti".
Brajan se priseća tog trenutka:
"Pisala je nešto, ali nije mogla da govori. Kada sam shvatio da piše 'Stvarno je', pitao sam je: 'Šta je stvarno? Bol? Bolnica?' Klimnula je glavom, a naša ćerka je pitala da li misli na raj. Ponovo je klimnula glavom."
Povratak u život i svedočenje
Iako su lekari upozorili da verovatno neće moći da govori neko vreme, snaga Tine brzo se vratila. Po buđenju nije mogla da prestane da priča — otkrivala je svojoj porodici detalje o svom "zagrobnom putovanju".
Četiri dana kasnije otpustili su je iz bolnice, a Tina je svoje iskustvo pretočila u knjigu "Raj je stvaran: Kako umiranje menja život" (Heaven… It’s Real: How Dying Changes Living). U knjizi opisuje kako je susret sa nebeskim svetom promenio njen pogled na život i dao smisao smrti:
"Promenjena smrću, sa vremenom provedenim na nebu, moja knjiga nosi poruku nade za one koji se plaše i utehu za one koji su izgubili voljene."
Njena nećaka Medi Džonson bila je toliko dirnuta pričom da je istetovirala na ruku ono što je Tina napisala nakon povratka u život:
"Njena priča je toliko stvarna da bi bila šteta ne podeliti je. Meni je vratila poverenje u veru koja često prolazi nezapaženo."
Naučna perspektiva: šta se događa kada mozak "umire"
Tinin slučaj, iako fascinantan, otvara i naučna pitanja o tome šta ljudi doživljavaju tokom kliničke smrti. Studije pokazuju da dok većina ljudi ne pamti period kliničke smrti, oko 10 do 20% ima vizuelne ili čulne epizode.
Istraživači sa Univerziteta Mičigen sproveli su 2013. godine studiju na pacovima i otkrili da mozak neposredno pred smrt beleži talas aktivnosti veći nego u budnom stanju. Dr. Jimo Borjigin, vođa istraživanja, objašnjava:
"Mnogi su mislili da je mozak nakon kliničke smrti neaktivan ili hipoaktivan, sa manje aktivnosti nego u budnom stanju. Mi smo želeli da dokažemo da to nije tačno. Ako ništa drugo, mozak je čak aktivniji tokom procesa umiranja nego u budnom stanju."
Tinin život i iskustvo ostavljaju snažan trag. Njena priča o 27 minuta provedenih u smrti, susretu sa rajem i povratku u život inspiriše mnoge i pruža utehu onima koji strahuju od smrti. Istovremeno, otvara vrata za naučna istraživanja, spajajući lična iskustva i naučnu znatiželju u jednom fascinantnom narativu.