Nedelje mode debitantskih revija je završena. Tako se najbolje može preimenovati ovogodišnja Nedelja mode u Parizu, jer do sada nikada više u modernoj istoriji mode nije bilo toliko novih dizajnera koji su debitovali u velikim modnim kućama (bilo ih je čak sedam).
No, Pariz je ovog oktobra, baš zbog toga, pokazao zašto i dalje drži tron modne scene. Revije su bile teatralne, ali su istovremeno insistirale na jasnoći i zanatskom majstorstvu.
Sezona proleće-letо 2026. delovala je kao susret prošlosti i budućnosti, sa savršenom interpretacijom za modernost. Dizajneri su preispitivali kanone svojih kuća, ali su to činili kroz oči novih autora koji ne beže od rizika. Kalender je bio obiman, sa više od sedamdeset revija i prezentacija koje su potvrdile živost tržišta.
Posebno se izdvojio Džonatan Anderson, koji je u junu 2025. debitovao kao kreativni direktor Dior Homme (muške linije), a potom je u oktobru prikazao svoju prvu kolekciju za žensku liniju SS26. Anderson je prvi modni dizajner još od samog Kristijana Diora, koji je u potpunosti preuzeo kormilo brenda, postavši dizajner za sve linije brenda, što ranije nije bio slučaj. To znači da pred sobom ima puno posla, a prvim revijama je pokazao da se savršeno snalazi.
Njegov rad na Dioru je ocenjen kao delikatni balans između poštovanja nasleđa i uvođenja sopstvenog pečata: ikonična bar jakna je reinterpretirana, a korišćeni su i efekti volumena i neočekivani detalji, poput pletene suknje, krojeva sa preteranim lukovima, mini suknje itd.
U srcu sezone stajao je i trenutak koji je podsetio da promena ruši rutinu: Matju Blazi je svojom interpretacijom kuće Šanel, uspeo da uzdrma pažnju. Kolekcija je balansirala između tradicije i neočekivanih pomaka u proporciji i materijalima, dok su velike scene bile ispunjene poznatim imenima i osećajem da se beleži prekretnica.
Balensijaga je, s druge strane, ponudila lekciju o rafiniranosti: revija je delovala kao studija forme i volumena, u kojoj su se čiste linije sudarale sa grandioznim instalacijama i nenametljivim humorističnim gestovima, što je bio dokaz da kreativni direktor Pjerpaolo Pičoli može da osveži svoj vokabular bez teatralnosti koja guši, posebno jer se isticala dok je radio u Valentinu.
Na drugom kraju spektra, impresivna je bila sposobnost pojedinih autora da sačuvaju sopstvenu poetiku. Rik Ovens, čija je estetika već decenijama prepoznatljiva, održaо je svoju ceremoniju mračnog kulta tekstura i skulpturalnih silueta, a u prvom planu, kao magnet za objektive, našla se njegova supruga Mišel Lami. Njeno prisustvo u prvom redu se najbolje opisuje jednom rečju, senzacija.
Brendovi kao što su Mezon Maržiela i Lueve su pokazali da praktičnost i teorija mode mogu živeti zajedno, od održivijih materijala do krojeva koji misle o pokretu tela u stvarnom životu. Iz sezone u sezonu primećuje se prelaz ka kolekcijama koje traže vezu sa svakodnevicom, ali i ambiciju da konfekcija ostane očaravajuća.
Prvi red je bio scena za sebe: influenseri, glumci i dugogodišnje muze okupili su se da podrže dizajnere, dok su fotografi neumorno tragali za momentima autentičnosti, a upravo su ti neplanirani trenuci, poput pojavljivanja Mišel Lami, Nikol Kidman, Jelene Đoković, često postali viralni fragmenti koji su definisali sezonu u javnom diskursu.
Ovo je sezona u kojoj su brendovi koji najbolje balansiraju identitet isplivali kao najinteresantniji akteri na sceni.
Dizajneri koji su se najviše istakli
Džonatan Anderson za Kristijan Dior
"Usuđujete li se da uđete u kuću Dior?", stajalo je na ekranu dok je Anderson otvarao svoju prvu reviju u Tilerijskim vrtovima, pretvarajući pistu u scenu koja je više ličila na umetničku instalaciju nego na tradicionalni defile.
Poznati su pratili reviju uz pogled usmeren ka monumentalnoj obrnutoj piramidi na čijim se stranama odvijao film koji je Anderson naručio od dokumentariste Adama Kertisa. Film je spajao arhivske snimke Diorovih revija sa scenama iz Hičkokovih klasika i horora šezdesetih, stvarajući atmosferu nemira i ponovnog rađanja, što je bila metafora za samog dizajnera, koji preuzima jedno od najprestižnijih mesta u modi u trenutku kada luksuz prolazi kroz preispitivanje. Posebnu pažnju izazvala je torba cigale, inspirisana istoimenom arhivskom haljinom, dok su sandale i mokasine sa prevelikim cvetnim aplikacijama istakle Andersonov talenat za dodatke koji momentalno postaju objekti želje.
Kolekcija je pokazala da Anderson ne beži od istorije, ali ni od rizika. Njegove plisirane haljine u obliku lampiona, minijaturne bar jakne, puf suknje od čipke i haljine u kavez konstrukciji oslonile su se na krojačku preciznost kuće, ali su nosile njegov prepoznatljiv vajarski pristup. Za razliku od pragmatičnog pravca Marije Gracije Kjuri, Anderson je Dioru vratio dozu fantazije, onu koju on sam vidi kao srž brenda.
Matju Blazi za Šanel
Tek četvrti zvanični kreativni direktor modnog brenda Šanel, uspeo je da opravda očekivanja koja su bila zaista velika. Nakon što je Viržini Vijar napustila svoje mesto kreativne direktorke koja je tu bila četiri godine, sve oči bile su uprte u novog dizajnera.
Velika palata Jelisejskih polja transformisana je u planetarijum, stvarajući spektakularnu, gotovo kosmičku atmosferu. Blazi je istražio arhive kuće i reinterpretirao klasične kodove Šanel, od prošivenih torbica 2.55 do tvida, stvarajući komade koji deluju kao da su nasleđeni kroz generacije, ali sa modernim, neočekivanim detaljima. To je ono što je sam dizajner i želeo. Njega je inspirisala priča osnivače kuće, Gabrijel Koko Šanel, koja je tvrdila da je njen ljubavnik vojvoda od Vestminstera, bio najlepše obučeni muškarac, jer je svoje stvari nosio savršeno, iako su bile iznošene.
Kolekcija je balansirala androgini minimalizam i senzualnost večernje mode, sa mekanim svilenim kombinacijama, grafičkim paletama bež, crne i slonovače, teksturiranim pleteninama i suknjama inspirisanim pšeničnim snopovima. Blazi je dao novi život ikonama Šanel, kao što su dvoslojne baletanke i predimenzionirane košulje, stvarajući osećaj slobode i univerzalnosti. Nikol Kidman je prisustvovala reviji, a nosila je upravo košulju sa portiklom, i opravdala svoju novu-staru ulogu ambasadorke brenda.
Pjerpaolo Pičoli za Belansijagu
Pjerpaolo Pičoli je ovom revijom želeo da oda počast osnivaču Kristobalu Balensijagi, kao i prethodnim kreativnim direktorima Nikolasu Gaskijeu i Demni, kroz reinterpretacije kultnih modela: od crne sack haljine iz 1957. do tulipan haljina i kožnih balon suknji, ponekad spojenih sa uličnim detaljima poput džak bermuda i širokih farmerki.
Pičoli je pokazao svoj prepoznatljiv senzualni i romantični rukopis: skulpturalni krojevi, bogata upotreba boja i naglašeni seksi detalji u obliku krojenih kožnih topova i otkrivenih strukova. Visoke jahačke kape, jajaolike kapute i Le City torbe u različitim veličinama evocirali su prethodne kreativne direktore, dok je kolekcija istovremeno davala osećaj novog, uz pažnju na slobodu i lakoću pokreta koju je Balensijaga uveo kroz gazar tkanine.
Na ovoj reviji je Pjerpaolo uspeo da prilagodi svoj senzibilitet Balensijaga modnoj kući, snižavajući svoju grandioznost iz Valentina, i prihvatajući voluminoznost Balensijage.
Trendovi
Balerina pink
Balerina roze je poseban hit koji je dominirao kolekcijama, donoseći mekoću i nežnost u vazduhu.
Tanki kaiševi
Tanki kaiševi služe kao vizuelni akcenat i način oblikovanja struka. Ideja je istovremeno naglasiti siluetu i dodati sofisticiran, dekorativan detalj autfitu.
Džins kombinovan sa upečatljvim gornjim delovima
Džins kombinovan s elegantnim ili slojevitim gornjim delovima je trend koji se istakao na Nedelji mode u Parizu. Klasični “jeans + top” dobija sofisticiran i moderan izgled kroz svilene kimonoe, predimenzionirane kapute ili slojevite čipkane detalje, čineći svakodnevni komad glamuroznim.