Nova era u Versačeu započela je onako kako se malo ko usudio da predvidi. Prvim prikazivanjem Dario Vitale jasno je istakao da želi da "pomeri granice" nasleđa brenda, ali publici i medijima se činilo kao da je u pitanju rad Đanija iz osamdesetih i devedesetih.
Njegov debi kao kreativnog direktora za proleće-leto 2026. izazvao je snažne reakcije, od hvalospeva i strastvenih branitelja nove vizije, do oštrih kritika vernih fanova koji smatraju da je korporativna tranzicija ubrzala raskid sa autentičnim jezikom kuće koji prati i kodove, ali i ide napred.
Novi kapetan na čelu stare barke
Dario Vitale preuzeo je kormilo Versačea u martu, nakon što je Donatela Versače prešla u ulogu ambasadorke brenda u okrilju korporativne reorganizacije modne kuće. Vitaleov dolazak označava prvi veći kreativni zaokret od kada je kuća ušla u novu fazu vlasništva i menadžmenta. Promenu koju su pratili visoka očekivanja, ali i strahovi lojalne publike.
Ovo je takođe prva kolekcija u istoriji brenda koju nije kreirao niko iz porodice Versače.
Revija kao omaž ili kao inovacija?
Na pisti su dominirali krojevi koji naglašavaju boje, predimenzioniranost i relaksiranost u isto vreme, što sve podseća na period kada je Đani Versače stvarao.
Umesto da deluje kao nova era, kolekcija je delovala kao replika prošlosti, što je razbesnelo one koji su čekali novi glas, ali i istovremeno utešilo tradicionaliste.
Nasleđe koje pritiska
Versače je brend čije je nasleđe snažno i jasno: teatralnost, senzualnost, raskoš i dramatični vizuelni identitet. To su sve elementi koje je Đani Versače upisao u DNK kuće. Kada novi kreativac stane pred javnost, pitanje je da li će taj jezik reinterpretirati i proširiti ili će ga služiti u gotovo identičnom obliku. U ovom slučaju, izbor je bio jasan: estetika je preuzeta u punoj meri, s malim ili bez vidljivih pokušaja da se ta istorija propituje, modernizuje ili prevede u nove kulturne kontekste.
Nezadovoljstvo nije nužno rezultat loše izvedbe. Problem leži u očekivanju evolucije. Kada dizajn deluje kao direktno nasleđivanje, gotovo rekonstrukcija, umesto kao interpretacija, javnost se pita gde je kreativni pečat novog dizajnera.
U eri u kojoj modna industrija traži relevantnost kroz stilsku inovaciju, društveni angažman ili tehnološku novinu, nostalgični povratak deluje sigurnije, ali i rizično.
Postoji jasno podeljeno polje: konzervativniji deo publike i mnogi dugogodišnji kupci doživeli su reviju kao vraćanje prepoznatljive Versače energije, onog osećaja neustrašive seksualnosti i glamura. Za njih, revitalizacija katalogizovanih vizuala znači vernost duhu kuće.
Suprotno tome, kritičari i urbanija publika su očekivali da novi kreativni direktor dâ lični pečat, novu interpretaciju, neki strateški pomak koji bi pozicionirao Versače kao brend koji ide napred. Kada to nije dobila, reakcija je bila razočaranje i zabrinutost.
Na društvenim mrežama rasprava je buknula istog trenutka kad se pojavio prvi snimak sa piste. Neki forumi i komentari označili su autfite kao "vraćanje pravog Versačea", povratak raskoši i seksualne samouverenosti. Oni koji su kritikovali, nazivali su određene detalje "jeftinim" ili "štetnim za brend".
Vitaleov pristup demonstrira nameru da se Versače ponovo postavi kao glas koji ne traži kompromis oko doslednosti svojim kodovima, no nekima to deluje kao kopiranje i manjak kreativnosti.
"Vratite Donatelu"
Jedan od emotivnih elemenata cele priče je i činjenica da Donatela Versače nije prisustvovala kao centralna kreativna figura revije, što je promena koja je imala simboličku težinu.
Ljudi su na društvenim mrežama nakon revije objavljivali ranije radove Donatele Versače, ističući kako je ona savršeno radila svoj posao i da nije bilo potrebe da je maknu sa pozicije kreativne direktorke. Naprotiv, to je za njih bio trenutak kada su napravili veliku i štetnu grešku po sam brend.
Dario Vitale je u Milanu odigrao hrabru partiju: podigao je igru, izazvao raspravu i primorao modu da razmisli o granicama između nasleđa i reinvencije. Ono što je sigurno već sada jeste da je njegova prva revija pokrenula razgovor koji treba da služi brendu: o identitetu, publici i o tome šta znači ostati veran sopstvenoj viziji u eri brzih promena.
Revija Darija Vitalea istakla je da vernost simbolima može biti utešna i efektna, ali sama po sebi ne zadovoljava one koji žele videti evoluciju i kreativni rizik. Ako je cilj novog doba da osveži Versače, potrebno je više od ponovnog poštovanja prošlosti; potrebno je da ta prošlost bude preoblikovana i postane relevantna za današnje vreme. Do tada će rasprava ostati otvorena, između onih koji traže kontinuitet i onih koji očekuju promenu.