U jednom porodilištu u Moskvi 1972. godine, dežurna medicinska sestra je slučajno spazila koleginicu kako sedi na krevetu u ordinaciji, nespretno naslonjena na zid. Prišla je da vidi šta se dešava i izgledao je kao da drema, dok je u rukama držala buket ruža. Medicinska sestra je protresla koleginicu za rame, pokušavajući da je probudi. Zatim se u strahu trgla, videvši mrlje od krvi na belom mantilu i dršku noža koja je virila...
U roku od pola sata, stručnjaci i detektivi iz istražne grupe bili su u punom zamahu u porodilištu. Preminula je bila 47-godišnja Marija Ljubašina, gnekolog sa dvadeset godina iskustva. Asistirala je na bezbroj porođaja, stotine srećnih roditelja joj je bilo zahvalno, a sada joj je neko cinično oduzeo život baš na poslu, stavljajući joj buket crvenih ruža u ruku. Prva teorija koja im je pala na pamet bila je očigledna: osveta za lekarsku grešku. Ali upravo taj buket je zbunjivao detektive. Delovalo je nelogično za osvetu. Dok su tražili bilo kakve kontroverzne slučajeve u medicinskoj praksi Marije, odlučili su da provere i njenu porodicu.
Marija Ljubašina bila je udata za anesteziologa Nikolaja Ljubašina, koji je bio znatno stariji od nje; nisu imali dece. Svu svoju neistrošenu ljubav posvetila je tuđim bebama, brinući se o svakoj od njih. Pažljivo procenivši situaciju, policajci su odlučili da se fokusiraju na verziju moguće osvete.
Spisak zaposlenih nestao
Za početak, detektivi su odlučili da razgovaraju sa Ljubašinim kolegama, u slučaju da neko zna da li je pokojnica imala neke loše odnose ili pretnje. Onda je policajce čekalo iznenađenje: spisak zaposlenih u porodilištu je nestao iz kadrovske službe. Bio je tamo juče, ali danas ga više nema! Zapanjujući nedostatak nepažnje. Dok je razgovarala sa detektivima, glavna lekarka Svetlana Kurjohina se ponašala nervozno i stalno je skretala pogled, što je privuklo njihovu pažnju. Odlučili su da je drže na oku. Ubrzo je policajac koji ju je posmatrao primetio kako Kurjohina napušta svoju kancelariju i kreće ka toaletu. Policajac je oklevao na vratima, ali osetivši miris paljevine, odbacio je stid i upao u ženski toalet. Kurjohina je stajala pored lavaboa, brzo spaljujući neka dokumenta. Kada je videla operativca, zbunjeno se ukočila, a zatim je briznula u plač. Dokumenti su se ispostavili kao spiskovi zaposlenih i lični dosijei nekih od njih.
Tokom ispitivanja, otkriveno je da je Kurjohina ukrala spisak zaposlenih kako bi prikrila prevaru. Koristeći svoj službeni položaj, registrovala je nepostojeće ljude kao ginekologe i naplaćivala im plate. Bila je to jednostavna šema koja je glavnoj lekarki donosila lep profit svakog meseca. Slušajući priznanje Svetlane Kurjohine, detektivi su smislili novu teoriju: možda je Ljubašina saznala za šeme glavne lekarke i platila za to svojim životom? Ali ova teorija je odmah odbačena, jer je u vreme Ljubašinine smrti glavna lekarka prisustvovala simpozijumu u Lenjingradu i vratila se na posao tek sledećeg dana, nakon što je dobila prijavu o zločinu. Ova informacija je proverena i potvrđena. Svetlana Kurjohina je pritvorena i optužena, ali samo za prevaru i proneveru javnih sredstava, a detektivi su nastavili istragu.
Marija je bila cenjena i voljena doktorka
Intervjuisali su celokupno osoblje porodilišta i nisu dobili nikakve informacije. Svi su tvrdili da je Mariju Ljubašinu poštovali i kolege i pacijenti. Istraga je došla do ćorsokaka. Onda je izvesni Arkadij Pavlov kontaktirao policiju. Ljubašina je nekoliko dana ranije pomagala njegovoj ženi na porođaju, i saznavši za smrt babice, mladi roditelji su bili šokirani, a Pavlov se nečega setio. Kada je njegova žena rodila sina, napravio je plakat sa čestitkama i popeo se na krov kotlarnice pored porodilišta.
Nažalost, pogrešio je, a soba njegove žene bila je malo dalje, ali je nenamerno video kako se dvoje ljudi u belim mantilima svađaju ispred prozora jedne od kancelarija. Muškarac i žena, a žena je veoma ličila na Mariju Ljubašinu... Detektivi su ovo svedočenje shvatili ozbiljno. Muškarac u belom mantilu? U porodilištu nije bilo toliko muškaraca, samo trojica - neurolog, pedijatar i anesteziolog (muž pokojnice).
Detektivi su odlučili da sprovedu tajnu identifikaciju. Pozvali su muške lekare u ordinaciju pod izmišljenim izgovorom i procenjivali reakciju svedoka Arkadija Pavlova, koji se suočio sa teškim zadatkom da pokuša da identifikuje čoveka koga je video na prozoru, posebno otpozadi.
Međutim, Pavlov je odmahnuo glavom kada je ugledao sva tri muškarca iz osoblja porodilišta. U tom trenutku, visok, mladić u belom mantilu ušao je u ordinaciju, otkrivši da je to Nikita Avdejev, radnik. Pavlov je odmah reagovao: „To je on! Ovo je bilo neočekivano! Kakve veze ima osamnaestogodišnjak sa Marijom?!“ Sam Avdejev je negirao identitet i tvrdio da je zamenjen sa nekim drugim. Identifikacija od strane svedoka koji je video Avdejeva iz daljine i kroz prozor teško da je bila konačan dokaz njegove krivice, ali je bila dovoljna da dobije dozvolu za pretres Avdejevljeve kuće.
Pronađeni dokazi koji su potpuno promenili tok istrage
Mladi radnik je imao svoju sobu u komunalnom stanu. Detektive je iznenadila ne samo ta činjenica, već i izuzetno skroman nameštaj i gotovo potpuni nedostatak garderobe kod mladića. S druge strane,ne zarađuje mnogo... Iako je soba bila gotovo prazna, pretraga je ipak bila uspešna – ispod jastuka su pronašli fotografiju žene sa bebom. Žena je lako prepoznata kao Marija Ljubašina, samo što je ovde izgledala znatno mlađe! Detektivi su već shvatili opštu sliku, ali je bilo potrebno da ispitaju samog Avdejeva i dobiju dodatne detalje.
Istina, mladić se opirao hapšenju, ali je ipak uhvaćen. Nije više imao mogućnosti da poriče, prizano je da je sin Marije i Nikolaja Ljubašina! Rođen je sa teškom srčanom manom, a roditelji su ga poslali u sirotište, gde je, zahvaljujući lekarima, prevazišao bolest i izrastao u snažnog mladića. Tamo mu je dato ime Nikita Avdejev. Sada je jasno kako je mladić dobio svoju sobu u komunalnom stanu – država mu ju je dodelila jer je bio iz sirotišta.
Želja za osvetom bila je jača od svega
Ali tokom svih godina provedenih u sirotištu, Nikita je sanjao o jednom: da pronađe roditelje i osveti se. Čak i kao tinejdžer, uspeo je lukavo da sazna njihova imena, zanimanja i adrese. Dok je napuštao sirotište, već je znao kako da se osveti. Našao je posao u porodilištu gde su Ljubašinovi radili. Vremenom se prebacio u kuhinju i dobio je priliku da se pojavljuje u porodilištu, donoseći ručkove i večere pacijentima. Tamo je upoznao Mariju Ljubašinu i ubrzo joj rekao da je on njen sin. Onaj koga je napustila. Ona mu nije verovala.
Izbila je svađa između njih, kojoj je Arkadij Pavlov bio svedok. Sada je Nikita bio uveren da je u pravu. Kupio je buket ruža i smestio se u hodniku, prerušen u mladog oca koji čeka da vidi svoju ženu. Na taj način nije privlačio pažnju osoblja. Napao je Ljubašinu iz zasede, naneo joj je smrtonosne provrede nožem uz reči: „Mama, ovo je za sve!“ Nakon čega ju je pažljivo postavio na klupu pored zida...
Tokom ispitivanja, Nikita je otvoreno rekao istražiteljima da nikada nije oprostio roditeljima i da žali samo za jednom stvari: što nije imao vremena da se osveti ocu. Osuđen je na 15 godina zatvora, ali je tokom služenja kazne preminuo zbog bolesti srca.
A šta se desi kada čovek, koga su kao malu bebu ostavili na pragu crkve, odluči da nađe svoju biološku majku? Kroz koje on drame prolazi i šta saznaje o svojim roditeljima? Od danas gledajte novu, hit seriju "Zauvek tvoj" koja se prvi put u Srbiji prikazuje i to samo na Kurir Televiziji radnim danima u terminu od 15h.