Na našoj planeti, čija je populacija već prešla 8 milijardi, postoje ljudi sa zaista jedinstvenim sposobnostima. Na primer, pripadnici plemena Badžao, koji žive u vodama kod obale Filipina i Indonezije, mogu da ostanu pod vodom do 13 minuta bez ijednog udaha. Ovi „ljudi-ribe“ poseduju retku genetsku mutaciju koja im omogućava da istražuju podvodni svet na dubinama o kojima većina nas može samo da sanja.
Odakle su došli ovi ljudi?
Istorija Badžao naroda ostaje misterija do danas. Lingvisti veruju da su njihovi preci naselili južne Filipine u 9. veku, a njihova migracija na jug počela je oko 15. veka, kada su malezijski sultani aktivno razvijali trgovinu u regionu. Postepeno je pleme počelo da naseljava obale ostrva, a njihove zajednice su se proširile po celom arhipelagu.
Međutim, sami pripadnici ovog plemena drugačije pričaju svoju priču. Prema legendi, davno su talasi odneli ćerku sultana Džohora na more. Vladar, slomljen od tuge, poslao je svoj narod da traži princezu, naredivši im da se ne vraćaju bez nje. Od tada, kažu, lutaju talasima, ne nalazeći utočište.
Kao i drugi nomadski narodi, često su nailazili na nerazumevanje od svojih sedentarnih suseda, koji su smatrali njihov način života čudnim i marginalnim. Međutim, pomorski talenat Badžao naroda je često bio tražen: lokalni vladari su ih regrutovali da izviđaju trgovačke puteve i čuvaju važne prolaze.
Danas svetu više nisu potrebne usluge po kojima su Badžui nekada bili poznati, a vlasti su uspele da podrede njihov način života novim pravilima. U poslednjim decenijama, mnogi su napustili svoje poznate vode, naselivši se na obali — ako ne na čvrstom tlu, onda u kućama na stubovima koji jedva dodiruju obalu.
Kako danas živi pravi Badžao narod?
Selo Torosijaje, smešteno u zalivu Tomini na severnoj obali Sulavesija, jedno je od retkih preostalih pravih Badžao naroda.
Neki su se nastanili u betonskim kućama izgrađenim novcem indonežanske vlade, pomirili se sa novim načinom života.
Drugi, iako su pristali da ostanu na jednom mestu, sagradili su svoje domove na stubovima u zalivu, oko kilometar od obale, kako bi i dalje osećali morski povetarac. Njihova naselja, povezana mrežom drvenih staza, podsećaju na neobičan grad na vodi, sa čamcima koji lako prolaze ispod.
Ipak, postoje i oni koji nisu uspeli da promene svoje načine života, a da i dalje zadrže nomadski duh svojih predaka. Ovi pripadnici drevnog plemena ostaju slobodne lutalice po moru, ploveći jedrilicom mesecima i samo povremeno se vraćajući u selo da proslave venčanje, odaju počast preminulima ili proslave sveti mesec Ramazan sa svojim porodicama.
Badžui su rođeni jedriličari i majstorski ronioci, od kojih mnogi mogu da rone do dubine do 30 metara bez opreme za ronjenje. Ovaj talenat zadržavaju čak i oni koji su napustili nomadski način života i naselili se na obali.
Njihova glavna industrija je ribolov i lov na bisere, kao i morski krastavci, ili trepang, koji se ovde smatraju velikim delikatesom. I to sa dobrim razlogom: trepang je veoma cenjen na kineskim pijacama, dostižući cenu od oko 60 dolara po kilogramu — prilično unosna roba.
Zbog ronjenja u dubimana slabi im sluh
Da bi dostigli takve dubine, mnogi Badžui namerno izazivaju pucanje bubne opne. Mladići rone pod vodom bez izjednačavanja pritiska, trpeći jake bolove kako bi u budućnosti mogli da rone bez nelagodnosti. Nije ni čudo što vremenom mnogim starijim ljudima sluh slabi.
„Posle toga, krvare vam nos i uši. Onda ležite nedelju dana jer vam se vrti u glavi“, kažu Badžui i dodaju: „Ali onda zaronite i više ne boli.“
Badžao narod živi od mora, roneći u njegove dubine tražeći ribu i morske krastavce koji hrane njihove porodice. Samo mali deo ulova prodaje se na lokalnoj pijaci — ostatak zadržavaju za sopstvene potrebe, jer se ulov, već skroman, svake godine smanjuje.
Godine nedozvoljenog lova iscrpele su priobalne vode Sulavesija. Riba koja je nekada živela blizu obale gotovo je nestala, primoravajući ribare da se upuštaju sve dalje na more, roneći do neviđenih dubina kako bi se vratili sa bilo čim.
U šta veruje Badžao narod?
Njihove vera je duboka i složena mešavina animizma i islama, prožeta poštovanjem prema moru i njegovim misterijama. Njihov ep, nazvan „Ikiko“, živi kao oličenje sećanja njihovog naroda. Ikiko su više od pukih priča; to su pesme koje čuvaju znanje o prošlosti, geografiji i kulturi ovog plemena. Svaki nastup može trajati i do dva dana, postajući pravi događaj zajednice, ujedinjujući ih oko drevnih legendi. Sada se samo stariji sećaju epa u celini.
Za Badžu narod, more je živo i duhovno. Svaki talas, svaki greben, svaka struja – u njihovim očima, oni su stvorenja sa sopstvenom dušom. Njihova kultura je prožeta tabuima: pranje posuđa u moru je zabranjeno, a na nekim mestima je čak i pljuvanje u vodu zabranjeno. Za njih to nisu samo pravila, već zaveti poštovanja, očuvanje njihovih drevnih i dubokih veza sa okeanom.
Pleme Bajau potiče iz regije Sulu na jugu Filipina, no kreću se i vodama Malezije, Bruneja i Indonezije. No, niti jedna od ovih država ne priznaje ih kao svoje građane, tako da su pripadnici Bajau plemena ljudi bez državljanstva i nacionalnosti. Koriste se različitim jezicima, zavisno od toga u kojem delu morskog područja najduže žive.
U prošlosti su se pokušavali povremeno duže zadržati na nekoj kopnenoj teritoriji, ali su uvek bili oterani od lokalnog stanovništva. Tako da nastavljaju ploviti i živeti nomadskim životom.
Koji jezik govore?
Badžau narodi govore na desetak jezika podgrupe Badžau zapadne malajsko-polinežanske porodice. Sinama je najčešće ime za ove jezike, ali se takođe zovu Badžau, posebno u Maleziji. Većina pripadnika naroda Badžau može govoriti više jezika. Jezici su nekada bili klasifikovani pod centralno filipinskim jezicima geografske grupe Malajsko-polinežanske porodice austronezijskih jezika, ali zbog značajnih razlika sa susednim jezicima oni su klasifikovani u posebnu grupu sa drugim filipinskim jezicima.
Od zanimljivosti o ovom neobičnom plemenu svakako se izdvaja i činjenica da ne znaju čitati, ni pisati.
Morski nomadski život rezultirao je time da pleme Bažao ne mari za datume niti posebno bilježi protok vremena. Rezultat je to da većina ne zna koliko ima godina i koliko su stari, a obeležavanje rođendana ne postoji. Na moru se rađaju i umiru, ali to ne znači da ne cene umetnost. Izvode tradicionalne plesove prilikom obreda venčanja, sviraju glazbene instrumente, a jedra njihovih brodica obično su lepo i raskošno oslikana.
Brak i porođaji među morskim nomadima Badžao
Morski nomadi Badžao, poznati i kao „ljudi mora“, vekovima nastanjuju obale jugoistočne Azije – posebno Filipine, Maleziju i Indoneziju. Njihov život odvija se gotovo u potpunosti na vodi, na čamcima i plutajućim kućama, a tradicija, porodica i zajedništvo oblikuju svakodnevicu.
Sklapanje braka: partnerstvo za život na moru
Kod Badžao plemena brak nije samo pitanje ljubavi – on je temelj opstanka i stabilnosti porodice. Većina brakova je monogamna, iako retko postoji poligamija. Brak se često sklapa unutar zajednice, a stariji članovi porodice pomažu mladima da pronađu odgovarajućeg partnera.
Muškarac i žena ulaze u brak ne samo zbog romantičnih osećanja, već i zbog praktikčne saradnje. Dok muž preuzima lov i ribolov – često pod vrlo teškim uslovima na moru – žena vodi domaćinstvo, pomaže u prodaji ulova i brine o deci. Njihov odnos je zasnovan na međusobnom poverenju, uzajamnoj zavisnosti i partnerstvu: ljubav se gradi kroz zajednički rad i svakodnevnu brigu.
Intimni život je privatna sfera, rezervisana za brak, a seksualnost je povezana sa reprodukcijom i jačanjem emocionalne bliskosti. Kod Badžao plemena intimnost nije javna ni ritualizovana – ona je prirodan deo partnerstva i života porodice.
Porođaji na čamcu: priroda u prvom planu
Porodice Badžao žive tako blisko vodi da su porođaji prilagođeni životu na moru. Žene rađaju na čamcima ili plutajućim kućama, u poznatom i sigurnom prostoru, uz pomoć starijih žena iz porodice. Atmosfera je intimna i porodična – prisustvo muža tokom porođaja nije pravilo, jer njegova uloga više uključuje obezbeđivanje resursa i sigurnosti čamca.
Starije žene pomažu tokom porođaja, koristeći tradicionalno znanje i iskustvo, dok novorođenče odmah postaje deo života na vodi. Deca Badžao od malih nogu uče da plivaju i rone, pa život od prvog dana oblikuje njihovu vezu s morem.
Porođaj se doživljava kao prirodan deo života, a majka i dete nastavljaju svakodnevni život zajedno – majka obavlja svoje zadatke, dok je beba u blizini. Takav način života oblikuje posebnu, čvrstu vezu između majke, deteta i zajednice.