Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Preobraženje Gospodnje. U narodu se ovaj, koji se smatra jednom do 12 velikih Hristovih praznika, proslavlja i shvata veoma ozbiljno.
Tog dana se preobražava i list u gori i kamen u vodi, kažu naši stari i veruju da se upravo 19. avgusta završava leto.
Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače (jer će plakati cele godine), a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilijakoji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Jede se samo hleb i voće.