U sovjetskim godinama, brak Valentine i Jurija Gagarina smatran je jednim od najskladnijih. Njihova ljubav nije bila za pokazivanje – bila je tiha, iskrena i duboka. Ipak, čak i u najjačim vezama dolazi do kriza. Gagarini nisu bili izuzetak – postojali su trenuci kada su bili nadomak razvoda.
Ova priča govori o ženi koja je stajala u senci jednog od najslavnijih ljudi 20. veka – prvog čoveka u svemiru. O ženi čija je snaga bila tiha, ali nepokolebljiva.
Skromna devojka i neobični pitomac
Valentina Gorjačeva bila je tiha, povučena devojka iz Orenburga. Volela je medicinu, knjige i mir – izlasci je nisu privlačili. Kada bi joj prilazili mladići, uvek bi govorila: "Moj momak ne bi voleo da me vidi sa vama." Istina je bila da momka nije imala – to joj je bila taktika da izbegne neprijatne susrete.
Jedini koji je uspeo da je zaintrigira bio je pitomac vazduhoplovne škole – Jurij Gagarin. Nije bila ljubav na prvi pogled, ali ju je privukla njegova energija. Kasnije je govorila:
"Bio je nizak, sa velikim ušima. Iskreno, izgledao mi je pomalo smešno. Ali bilo mi je zanimljivo šta će sledeće reći."
Jurij nije tražio dozvolu – samo je rekao: "U petak idemo na skijanje. Čekam te u šest ispred." Nije ni sačekao odgovor. Valentina nije imala ni skije, ali je došla. Bojala se da se ne prehladi dok je čeka. Umesto na stazu, otišli su u bioskop. Posvađali su se zbog filma, ali se više nisu razdvajali.
Udaljenost, pisma i obećanja
Venčali su se 1957. Jurijevi roditelji nisu prisustvovali venčanju, pa su kasnije slavili u porodičnom krugu. Samo dva meseca kasnije, Jurij je morao na službu u udaljeni kutak Murmanske oblasti. Valentina još nije završila medicinsku školu – ostala je sama.
Punih godinu i po dana proveli su razdvojeni. U pismima Jurij joj je pisao:
"Odbrojavam minute do susreta. Vreme stoji. Ali uteha mi je što ćemo zauvek ostati zajedno. Više nas niko neće razdvojiti."
Čim je diplomirala, Valentina je spakovala stvari i otišla za njim. Ubrzo im se rodila ćerka Lena.
Kada je heroj postao astronaut
Jurijev put ka kosmosu počeo je neočekivano. General ga je pitao da li želi da testira novu tehnologiju. Gagarin je bez oklevanja pristao. Porodica se preselila u Moskvu. Tamo je prošao kroz stroge selekcije za prvi kosmički let.
Valentina ništa nije znala – Jurij je govorio samo: "Testiramo novi avion." Više nije pitala. Kod kuće je bio običan čovek: pomagao u kuhinji, igrao se s detetom, donosio drva. Kada je čekali drugo dete, Jurij je preuzeo sve kućne obaveze da joj olakša trudnoću.
Prava istina otkrivena joj je tek uoči istorijskog 12. aprila 1961.
"Ako mi se nešto dogodi – udaj se ponovo. Vaspitavaj naše devojčice. Voli ih kao što ih ja volim."
To joj je rekao. A onda je odleteo.
Suze i slava
Komšinica je uletela u stan vičući:
"Uključi radio! Tvoj Jurka je u svemiru!"
Valentina je klecala, suze nisu prestajale. Mešavina straha i ponosa gušila ju je. Jurijev povratak na Zemlju obeležila je slava – svetska, burna, iscrpljujuća.
Gde god da krene, žene su ga saletale. Državnici, umetnici, svi su želeli da ga upoznaju. Valentina ga je svuda morala pratiti – takav je bio naređenje vlasti.
Nije volela pažnju. Sanjala je običan život, a slava joj je bila teret. Jurij je razumeo – odbijao je protokolarne obaveze da bi s njom šetao, gledao filmove, vodio decu na izlete.
Jedini pad koji nije bio sa neba
Slava, ipak, nosi iskušenja. Jednog dana, par je pozvan na banket. Valentina je rano otišla u hotelsku sobu kod dece. Jurij je ostao. Te večeri preterao je s alkoholom. Jedna medicinska sestra izvela ga je u praznu sobu.
Valentina se vratila po muža. Otvorila je vrata – napola obučena devojka istrčala je iz sobe. Iako nije bilo prevare u punom smislu, za nju je to bio kraj poverenja.
Jurij je, u stidu i panici, skočio kroz prozor. Slomio je ruku i zadobio ogrebotine po licu. Tri dana kasnije trebao je da govori na Kongresu KPSS – pojavio se s gipsom i flasterima.
Valentina je tada ozbiljno razmišljala o razvodu. Vlasti su molile da ostane – oni su bili "idealni par". Jurij se zakleo da neće više piti. Održao je obećanje.
Završna stranica jedne tihe epopeje
Jurij Gagarin poginuo je sa samo 34 godine. Na sahrani, prijatelji su Valentini uručili pismo koje joj je ostavio pred let.
"Znam da ćeš se opirati, ali svakoj ženi treba muško rame. Nađi ga. Bićeš srećna."
Nikada nije poslušala taj savet.
Svoju nežnost posvetila je ćerkama i unucima. Radila je do kraja života, vodila Muzej Jurija Gagarina, napisala knjigu "108 minuta i ceo jedan život". Nikada nije dala intervju. Ni jedna jedina reč za kamere.
Svet ju je zvao "Gagarinova udovica". Ona je samo želela da ostane Valentina – žena koja je volela skromno, ali beskrajno.
Preminula je u 84. godini. I konačno, posle 52 godine, ponovo se pridružila čoveku koga nikada nije prestala voleti.