Bio je mlad, talentovan i voljen. Imao je glas koji je obećavao dugu i uspešnu karijeru, harizmu koja je plenila i srce koje je volelo iskreno. Ipče Ahmedovski, jedan od najperspektivnijih pevača narodne muzike devedesetih, ostavio je neizbrisiv trag, iako je tragično nastradao u 28. godini života. Njegov prerani odlazak ostavio je prazninu ne samo u njegovoj porodici, već i u srcima mnogobrojnih obožavalaca.
Uspon mlade zvezde
Rođen 6. januara 1966. godine u selu Lažani kod Prilepa, Ipče je vrlo brzo pokazao talenat za muziku. Prvi album snimio je 1986. godine, a već sledeći — koji je uključivao pesmu Luda devojka — lansirao ga je u zvezde. U saradnji sa kompozitorima poput Novice Uroševića, izgradio je svoj prepoznatljivi stil i postao miljenik publike. Zvali su ga "Mali Rambo" zbog energije, glasa i specifičnog izgleda.
Svojim velikim hitom kao da je naslutio sopstvenu nesreću, a pesma "Kad nestanem jednog dana" se našla na njegovom poslednjem albumu.
"Kad nestanem jednog dana, oko mene biće tama, ti ćeš naći nekog drugog, izdržati nećeš sama. Eh, da mogu da oživim i da vidim tog. Pored vas da stenem, pa nek’ umrem ponovo.Kad nedeljom igra kolo, pevaće se pesme moje, dok s`njim igraš da l`će za mnom zaplakati oko tvoje. Ja bolujem već odavno, i polako gubim nadu, kome ću te srećo moja, ostaviti tako mladu."
Tragedija na Ibarskoj magistrali
Sudbina je, međutim, imala druge planove. 30. jula 1994. godine, vraćajući se sam iz jedne kafane kod Lazarevca, Ipče je stradao u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, kod mesta Šopići. U luksuznom Mercedesu, koji je sam vozio, sudario se sa kamionom koji je iznenada ušao u njegovu traku. Udarcem je sve bilo gotovo u trenu — mladi pevač nije imao šansu.
Vest o njegovoj smrti potresla je celu bivšu Jugoslaviju. Mnogi nisu mogli da veruju da je život i karijera u usponu tako naglo prekinuta. Njegov grob u rodnim Lažanima i danas posećuju ljudi iz raznih krajeva.
Ljubav koju nikad nije prebolela
U periodu kada je tragično stradao, Ipče je bio u vezi sa devojkom po imenu Zlata Sinđelić. Živeli su zajedno u mestu Vreoci, a njihova ljubav bila je snažna i istinska. Nakon njegove smrti, Zlata se povukla iz javnosti i nikada se nije udala. Ostatak života posvetila je čuvanju uspomene na njega.
"On je bio ljubav mog života. Nikad nisam mogla da krenem dalje. Volela sam ga svim srcem i tog jutra kada sam saznala da je poginuo, umrlo je nešto i u meni", rekla je Zlata u retkom istupanju za medije.
Brat koji nije preboleo
Jašar Ahmedovski, stariji brat i takođe poznat pevač, godinama kasnije govori o tom bolu koji ne prolazi. Te kobne večeri, planirao je da bude s Ipčetom, ali su ga poslovne obaveze zadržale. Kaže da si nikada neće oprostiti što ga nije zaustavio.
"Bio je temperamentan, živeo punim plućima. Posle njegove smrti, sve je stalo. Roditelji su mi umrli od tuge. A kolege... mnogi od njih se nisu ni javili, nisu ni došli da mu odaju poslednju počast", ispričao je Jašar u jednom intervjuu.
Dodao je i da je mnogima tada "okrenuo leđa", jer nije mogao da razume hladnoću kojom su se pojedini ponašali nakon tragedije.
Njegov brat, Jašar Ahmedovki posvetio mu je tri pesme, koje su takođe postale veliki hitovi: "Tamo si ti", "Spavaj, spavaj ti" i "Nebo tajnu krije".
Danas, tri decenije kasnije, pesme Ipčeta Ahmedovskog i dalje se pevaju i slušaju. Njegova interpretacija, emocija i iskrenost ostali su deo muzičke baštine narodne scene. Njegov brat Jašar često izvodi njegove pesme, održavajući uspomenu živom.