Čedomir Čeda Jovanović (53) i njegova supruga Jelena (45) važe za jedan od najskladnijih parova na domaćoj javnoj sceni, a tokom dugogodišnjeg braka dobili su četvoro dece, kojima su dali veoma neobična i upečatljiva imena – Mihajlo Lajf, Jana Hart, Zora Fejt i Anđelija Fej.
Čedomir i Jelena posebnu pažnju posvetili su izboru imena za svoju decu, birajući reči snažne simbolike koje nose ličnu i duhovnu poruku. Njihov sin nosi ime Mihajlo Lajf – ime koje spaja tradiciju i modernost. Mihajlo je biblijsko ime koje znači "Ko je kao Bog", dok Lajf dolazi od engleske reči life, što znači život. Zajedno, ime može da se tumači kao "Božji život" ili "Život darovan od Boga".
Njihova ćerka Jana Hart ima ime koje takođe spaja duhovno i emotivno – Jana je ženska verzija imena Jovan i znači "Bog je milostiv", dok Hart potiče od engleske reči heart, odnosno srce. Značenje imena može se čitati kao "Milostivo srce" ili "Srce ispunjeno Božjom milošću".
Zora Fejt, još jedna od njihovih ćerki, ime je dobila po slovenskoj reči zora, koja označava svitanje, početak i novu nadu, dok Fejt dolazi od engleske reči faith – vera. Zajedno, ime simbolizuje "svitanje vere" ili "nova nada kroz veru", što nosi duboku pozitivnu konotaciju.
Najmlađa, Anđelija Fej, nosi ime koje deluje gotovo bajkovito – Anđelija znači anđeoska, Božji poslanik, dok Fej, slično kao kod Zore, znači vera, ali u staroengleskom jeziku može da označava i vilinska bića. Kombinacija imena može se protumačiti kao "anđeoska vera", "božanska prisutnost puna duhovnosti" ili čak "čistoća i nežnost s neba".
Inače, Čeda je jednom prilikom objasnio kako je dobio inspiraciju da jednoj od ćerki da ime:
- Ovde je deo mog srca. Početkom novembra 2008. godine vraćao sam se iz Priboja, onako kao čerger. I nešto posle ponoći nas je uhvatila takva magla, da smo praktično mileli… stajali u mestu. Ugledao sam neki žuti fenjer u mraku i rekao vozaču: „Ući ćemo u kuću i zamoliti da nam skuvaju kafu, dok sačekamo jutro.“ Ispostavilo se da je to svetlo Zorine krčme, prve kafane na Ibarskoj magistrali, otvorene još ’45. godine. Utočište svakog kamiondžije decenijama – rekao je Čeda i nastavio:
- Ušli smo, a unutra je sedela stara Zora, koja je, umesto „dobro veče“, rekla „Ti li si?“ Ostali smo sa njom do jutra i pojeli najlepšu pretopljenu lepinju. Ispratila nas je uz jutarnje sunce, a ja sam pomislio da, ako se dete koje smo čekali rodi kao devojčica, zvaćemo je Zora.