Generacije su ga gledale s divljenjem, a žene širom sveta padale su pred njegovim osmehom – Pol Njumen bio je oličenje muškog šarma, glumačke harizme i elegancije. Za mnoge, on je i ostao najlepši čovek koji je ikada stao pred kameru. Ali za njega, od trenutka kada ju je prvi put ugledao, postojala je samo jedna žena – Džoana Vudvord.
Njihova ljubav bila je snažna i postojana – ljubav koja nije tražila naslovne strane, ali ih je zasluživala svakim svojim gestom.
Upoznali su se početkom pedesetih godina u Njujorku, naizgled slučajno, tražeći zaklon od letnje žege u prikolici jednog filmskog agenta. Bio je to susret bez pompe, ali sa dalekosežnim posledicama. Džoana ga nije doživela kao ništa više od još jednog lepog lica, a Pol, iako zatečen njenom lepotom, znao je da će morati da se potrudi da je ubedi kako nije samo još jedan dosadan, konzervativni glumac.
Prvi put su blisko sarađivali na brodvejskoj predstavi, a prava bliskost nastala je tokom snimanja filma „Dugo, toplo leto“. Do tada su emocije držali pod kontrolom – i zbog profesionalnosti, ali i zbog činjenice da je Njumen tada već bio u braku sa Džeki Vit, sa kojom je imao troje dece. Ipak, ono što se između njega i Džoane rađalo bilo je previše jako da bi se moglo ignorisati.
Iako nije želela da bude uzrok razaranja tuđe porodice, Džoana je uvidela da se Polova osećanja ne mogu poreći. Njegova tadašnja supruga, Džeki, svesna da njihov brak više ne može opstati, pristala je na razvod. Samo nekoliko meseci nakon što je razvod finalizovan, Pol se oženio ženom koju je voleo iz dna duše – Džoanom Vudvord.
Usledilo je više od pet decenija zajedničkog života. Na svom imanju u Konektikatu, daleko od holivudske pompe, Njumen i Vudvordova podigli su tri ćerke i živeli život u jednostavnosti i prisnosti. Voleli su se ne samo kao supružnici, već i kao prijatelji i saborci. Ona je o njemu govorila s osmehom:
"Veoma je zgodan i seksi, ali na kraju dana, to sve bledi. Ono što ostaje jeste činjenica da me svakog dana nasmeje. A Pol to ume bolje nego iko."
Njumen je s druge strane često isticao da njihovu ljubav održava kombinacija požude, poštovanja, strpljenja i predanosti. Jednom prilikom, na pitanje kako je moguće da tako dugo ostaje veran, odgovorio je rečenicom koja je postala legendarna:
"Ne volim da govorim o svom braku, ali reći ću vam nešto što možda zvuči otrcano, ali je istina – ako me kod kuće čeka šnicla, zašto bih išao po hamburger?"
Njihova nežnost bila je vidljiva svakome ko ih je poznavao. Glumac Ansel Elgort jednom je prepričao susret sa starijim vozačem koji mu je rekao da mu je najdraži klijent bio upravo Pol Njumen:
"Tip je imao 80 godina, sedeo sa svojom suprugom, grlio je, ljubio, kikotali su se... kao tinejdžeri. Bilo je neverovatno."
I autorka Kerol Džojnat opisala je prizor koji je svedočio o neprolaznoj ljubavi:
"Džoana je sedela na travi, naslonjena na drvo, a Pol je ležao sa glavom na njenom krilu. Dodirivao joj je lice, milovao kosu. Bio je to najromantičniji prizor koji sam u životu videla."
Njihova ljubav nije bila savršena u smislu bajki – imala je trenutke borbe, razmirica, sumnji. Ali je bila prava. Bila je utemeljena u svakodnevici, u pažnji, u odricanju i u humoru. I upravo to je činilo njihovu vezu neprolaznom.
Pol Njumen je preminuo 2008. godine, a Džoana, danas u dubokoj starosti, i dalje živi na njihovom imanju u Konektikatu. U februaru će napuniti 90 godina, okružena uspomenama na ljubav koja je odolela svemu – slavi, godinama, iskušenjima. Ljubav koju bi mnogi poželeli makar na trenutak.