Glumac i reditelj Erol Kadrić iza sebe je ostavio bogat glumački opus, pojavio se u više od 50 ostvarenja, mnoga dela je i režirao, a posebno je ostavio traga na daskama koje život znače. Na početku njegove karijere najviše mu se našao bard našeg glumišta Feđa Stojanović koji mu je potom postao kao stariji brat. Kako je isticao, sa njim se najlepše i svađao i pevao. Čak su gotovo istog dana i preminuli, Feđa nas je napustio 5. maja pre tri godine, dok nas je Erol napustio na današnji dan.
– Feđu sam upoznao 1981. godine kada sam došao u Atelje 212. Videvši me unezverenog, uplašenog, prišao mi je i od prvog dana uzeo pod svoje – prisećao se Erol Kadić i dodao:
– Vodio me je čak i na pecanje. Nisam baš nešto bio uspešan u pecanju koje je on obožavao, ali on bi uzeo svoje rekvizite, ja svoje, strasno bi dobacivao udice, a ja sam čekao da „stariji brat“ ulovi ribu i da je ja spremim za njega kako treba – pričao je je Kadić.
Zajedno su tugovali, čak, i zbog raspada Jugoslavije.
– Jedan drugog smo bodrili, očajavali, ali znali da je to tako i da treba da idemo dalje. Svake godine smo jedan drugome čestitali više nepostojeće državne praznike. Sećam se, jednom smo se vozili u njegovom čamcu Savom, ćutali i buljili u tu vodu. I Feđa odjednom, ničim izazvan, poče da peva partizanske pesme. I ja sam to prihvatio, i tako smo se vozili, a Savom su iz našeg čamca odjekivale znane i neznane partizanske pesme – ispričao je Kadić.
Glumac i reditelj nijednu svoju pozorišnu podelu nije mogao da zamisli bez Feđe Stojanovića, jer je bio „studiozan, obrazovan, uvek spreman“:
– Jedan drugog smo uvek podržavali i poštovali se. I postoji jedna stvar koju nikada neću zaboraviti – Feđa i ja smo se fantastično svađali. Nije prošao nijedan susret između nas a da se nismo lepo k’o ljudi posvađali. Neko ko bi bio u našem društvu, a ne poznaje nas, mislio bi – ova dvojica više nikada u životu neće progovoriti. Naravno, ta svađa je ubrzo nestajala i u nekoj tišini Feđa bi krenuo da se smeje svojim karakterističnim smehom, ili bi ponekad potpuno miran zapevao neku svoju omiljenu pesmu. A jako je dobro pevao. I Feđa kao glumac na sceni je jedan čovek, a kao pevač na sceni potpuno drugi čovek… Mnogo će nam nedostajati, ali znam da tu gde ide, bogami, ima s kim da se svađa – otkrio je jednom prilikom Erol.
Posebno je naglasio da je u njemu imao velikog prijatlje sa još većim srcem.
Bio je moj veliki prijatelj, pre svega divan čovek i kolega. Krasila ga je jedna osobina - vrlo je bio obrazovan i temeljan što se tiče glume. Zajedno smo radili sedam predstava, on u poziciji glumca, a ja reditelja. Znam da je toliko bio studiozan, nijednu grešku mi nije opraštao. Opet, bio je pun podrške - smatrao sam ga starijim bratom, jer sam u njemu imao podršku.