Hrast je sveto drvo starih Slovena: Simbol snage, dugovečnosti, duhovnog i materijalnog bogatstva!

Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast bilo je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini.

OVDE saznajte šta sve valja raditi na Badnji dan!

Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.

Zbog visokog sadržaja tanina čaj se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama. Koristi se i kao adstrigens jer deluje na površinsko skupljanje tkiva, a leči i upalu kože i sluzokože. Po potrebi hrastova kora može da se koristi i kao antidot, odnosno protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima.

OVDE saznajte koja vas osobina može učiniti srećnijim više nego bilo šta drugo!

Plod hrasta žir je prirodan organski proizvod, nastao bez upotrebe hemijskih preparata u toku razvoja, sazrevanja, skladištenja i prerade za ljudsku upotrebu. Sazreva u septembru i oktobru i tada ga treba brati. Kada se koristi kao hrana, u ljudskom organizmu jača životnu energiju, održava i izgrađuje ćelije sprečavajući njihovu oksidaciju.

Samim tim, omogućava kretanje, mehanički rad, stvaranje toplote, rad srca, disanje... Bogat mineralima, ujedno pruža antioksidansnu zaštitu organizmu. Između ostalih sadrži kalijum, kalcijum, mangan, natrijum, koji su kao elektroliti odgovorni za održavanje balansa tečnosti unutar i van ćelija.

OVDE saznajte koji su tradicionalni običaji vezani za Badnji dan i Božić!

Dobri poznavaoci tvrde da je žir najukusniji ispečen u pepelu. Prženi, oljušteni i samleveni preporučuje se kao dijetetsko sredstvo, za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluzokože. Od žirovog brašna pravi se izuzetno hranljiv hleb u Švedskoj i Norveškoj, dok se u Italiji i Ukrajini kombinuje žirovo i brašno žitarica. Na Sardiniji spremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru žir jedu pečen kao kestenje. U Nemačkoj se prženi žir koristi kao kafa.

Okrepljujući napitak od žira poznat je i stanovništvu Kosova i Bosne i Hercegovine.

Stablo otkriva kakva ste osoba: Imate li moć izlečenja, kakva vam je intuicija?