Radić iz sela Dren pored svoje žene doveo još jednu da mu rodi sina: A kad je umro desilo se nešto baš neočekivano

Dok su istraživali tragove jedne gotovo zaboravljene porodične tradicije, ekipa emisije Exploziv i TV Prva došla je do fascinantnih otkrića. Na teritoriji Kosova i Metohije, ali i u drugim delovima Srbije, pronašli su potomke žena poznatih kao podruge – druge supruge u istoj kući, koje su često bile ključne u očuvanju porodica i porodičnih vrednosti u minulim vremenima.

Ova praksa, iako danas gotovo nestala, nekada je bila deo patrijarhalnog sistema u kojem su žene u dogovoru zajednički vodile domaćinstvo i brinule o porodici. Ekipa novinara uspela je da pronađe jedinu preostalu živu podrugu u Srbiji, ali i ljude koji su odrasli u domaćinstvima sa dve majke.

Porodica sa dve majke – priča Miloja Radića

Jedan od svedoka ovog neobičnog načina života je Miloje Radić, koji je odrastao u selu Dren, u porodici u kojoj su zajedno živele njegova biološka majka i maćeha – njegova druga majka.

„Moj otac je prvi umro 1991. godine, a moja majka i maćeha ostale su zajedno da žive do kraja svojih života. Smatrao sam ih obe majkama, iako sam jednu zvao ‘mama’, dok sam svoju rođenu majku oslovljavao njenim imenom – kako je ona insistirala. Taj dogovor nije bio uobičajen, ali je u našem domu bio sasvim prirodan“, priča Miloje.

Prema njegovim rečima, njegova maćeha je bila ta koja je insistirala da njegov otac pronađe njegovu biološku majku. „Možda se moj otac nikada ne bi ni oženio mojom majkom da nije bilo nje. Poslušao ju je, i tako je nastala naša porodica.“

Dok je odrastao, Miloje je sve više shvatao koliko je njegov porodični aranžman bio nesvakidašnji. „Kada sam bio dete, bilo mi je sasvim normalno da imam dve majke pod istim krovom. Međutim, kako sam postajao stariji, sve više sam shvatao da naš način života nije bio tipičan i da su ljudi izvan naše zajednice to smatrali neobičnim“, priznaje on.

Nekada običaj, danas retkost

Ovakve priče danas su retke, ali svedoče o specifičnim društvenim normama prošlih vremena, u kojima je očuvanje porodice i domaćinstva bilo važnije od ličnih osećanja. Podruge su često bile žene koje su dolazile u domove kao pomoć prvoj supruzi – bilo zbog nemogućnosti da ona rodi decu, zbog teškog rada na imanju, ili iz drugih porodičnih razloga.

Danas, u modernom društvu, ovakva praksa gotovo da ne postoji, ali Milojeva priča i slična svedočanstva podsećaju nas na različite modele porodičnog života koji su nekada postojali i koji su, na svoj način, funkcionisali u skladu sa vremenom i običajima.

Nataša Terzić, supruga i majka šestoro dece, ali i autorica romana "Podruga", je bliže objasnila ovaj fenomen.

"Ta žena se nije odrekla svoje ljubavi, ako se odrekla muža. Domaćin se ženi drugi put i dolazi podruga, da bi rodila decu, koju ne može da ima prva žena. Prva žena ostaje u kući, ali ne više u svojstvu supruge, nema intimnosti sa njom, rastavlja se brak u crkvi, ali je prva žena socijalno zbrinuta. Ona u kući i tu je pomoćnik, kao rođaka. Podruge kao fenomena u hrišćanskom svetu nema, a to je divna jedna priča o suživotu dve žene koje su okrenute istom cilju, da podignu potomstvo, nema veze što je jedna rodila, a druga ne može. Podruga je na Kosovu i Metohiji bila zastupljena sigurno do '80. godina. Normalna je to bila pojava da su se ženili ponovo i najčešće su one insistirale te prve žene," kaže Nataša.

Još jedan od potomaka podruge opisao je kako je zajednički život izgledao:

"Verovatno je moj otac imao odnose sa obe žene, pa je tako zadržao obe žene da budu uz njega... Postojale su podruge i to ne jedna kuća, nego tri četiri u Drenu su bile. Otac je bio veran obema i nikada nije dozvolio da prva ode iz ove naše kuće. Jeste on bio strog, ali maćeha nas je više izdržavala nego majka, kad smo bili mali. Majka je bila malo mlađa, radila je više poslova, a maćeha je više bila uz nas, pa je niko nije mogao odvajati, isto kao da nam je majka bila. Zvali smo je "nana". Nikad nam niko nije rekao da je ona druga žena, da nije naša. Podruga nas je štitila od oca uvek. Otac bi se na majku i naljutio nekad, a na maćehu nikad nije," kaže on za "Prvu".

Petkana Filipović je poslednja podruga, koja je Roksandi i Vujici podarila četiri ćerke i sina, posle trideset godina borbe za potomstvo. Petkana je slepa od rođenja, udala se sa 28 godina za čoveka duplo starijeg od sebe i to tako što je s njim i njegovom ženom sve dogovorila u karfani.

"Moja majka mi je rekla: "Idi za njega, iako ima drugu ženu, opet je bolje sa njom nego da te braća ili bratanci izdržavaju". Nisam mrzela tog čoveka, ali nisam ni osećala veliku ljubav, zato ja nisam bila ljubomorna na nju. Ona i kad je umrla, on je nju više voleo nego mene iako sam ja rodila decu. Ona je uvek imala status supruge. Deca su je dobro prihvatila, zvali su je "nana". Oni su sahranjeni jedno do drugog i ima jedno mesto za mene. On u sredini," zaključuje Petkana kroz smeh.

Kako su potomci podruga nastavili svoje živote i kakva su njihova iskustva, ekipa Exploziva nastaviće da istražuje, otkrivajući slojeve istorije koje su mnogi već zaboravili.