Psihijatar Makević otkrio kako odmah prepoznati psihopatu: Ova 3 znaka su alarmanta, bežite od osoba u kojima ih vidite

Psihijatar dr Makević objašnjava da se psihopate mogu teško izlečiti, jer takve osobe ne smatraju da su bolesne, niti traže pomoć. Ali zato, sa druge strane, odlični su manipulatori, uvek za sve neuspehe krive druge i perfektno lažu. Nikakvu patnju ne osećanju, ali zato njihove okolina proživljava pakao.

– Iako priličan broj pacijenata sa psihopatskom strukturom ličnosti nema uvid u svoje stanje, mnogi su svesni svojih ličnih problema ali smatraju da ih je nemoguće menjati („takav sam kakav sam“). Treba napomenuti da psihopata nikada ne pati, već pati njegova okolina – kaže za eKlinika portal dr Aleksandar Makević, specijalista psihijatrije.

Detaljno je objasnio sve aspekte ovog poremećaja ličnosti.

– Osnovna karakteristika ovog poremećaja jeste ponovljeno patološko ponašanje odnosno abnormalan obrazac ponašanja koje se češće javlja nego pojava klasičnih psihijatrijskih simptoma. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u određenoj kulturnoj sredini. U pitanju su trajni, duboko ukorenjeni nefleksibilni subjektivno-doživljajni obrasci ponašanja. To ponašanje uključuje poremećaje afektiviteta, kontrole impulsa, načina percepiranja, mišljenja, stila komuniciranja sa drugima, kao i načina interpretacije sebe i drugih ljudi. Poremećaj ponašanja je dugotrajan i proteže se kroz ceo život. Često se zapaža još u detinstvu, gotovo uvek u adolescenciji, naročito je izraženo u odraslom dobu, a često potencirano u starosti – odgovara sagovornik eKlinika portala.

Kako prepoznati osobu sa psihopatskom strukturom ličnosti? Koje bi bile karakteristike njenog ponašanja?

– Od svoje okoline često su označeni kao čudaci, neobični, nastrani, egocentrični, hladni, agresivni, eksplozivni i razdražljivi. Ovakvo ponašanje ove ljude vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Psihodinamika ovog poremećaja ogleda se u psihopatskom trijasu (nemogućnost podnošenja unutrašnje tenzije, slab ego sa nefleksibilnim ponašanjem u raznim socijalnim situacijama i davanje primata trenutnom zadovoljstvima nad trajnima) – kaže dr Makević.

Bezosećajno moralno rasuđivanje, objašnjava stručnjak, podrazumeva da nije došlo do razvoja skale emocija vezane za razvoj moralnosti, praštanja, saosećanja, altruizma, a naročito nije došlo do razvoja osećanja krivice odnosno griže savesti.

– Psihopatiju je moguće razlikovati od ostalih poremećaja ličnosti na osnovu karakterističnih interpersonalnih, afektivnih i bihejvioralnih simptoma. Na interpersonalnom nivou psihopate karakteriše grandiozan osećaj vlastite vrednosti, egocentričnost, manipulativnost, dominantnost, energičnost, hladnokrvnost (ravnodušnost, neosetljivost). Na nivou afekta oni ispoljavaju plitke i labilne emocije, nisu sposobni da se vežu za druge na duži period, nemaju čvrste principe niti dalekosežne ciljeve, nedostaje im empatija, lišeni su anksioznosti i istinskog osećanja krivice i kajanja – kaže dr Makević i dodaje:

– Na nivou ponašanja psihopate su impulsivne osobe, u stalnoj potrazi za uzbuđenjima i lako krše društvene norme. Psihopate ne osećaju saosećanje prema drugima. Dok mogu delovati brižno, njihova emocionalna praznina ubrzo postaje očigledna. Oni su hladni i nesposobni da razumeju tuđe emocije, koristeći tu slabost da bi kontrolisali i povređivali druge.

Kako kaže sagovornik eKliniku, psihopate vešto manipulišu ljudima u svom okruženju, bilo kroz laži, obmane ili iskorišćavanje osećanja. Obično uveravaju da je neko drugi kriv (naročito partner) za sve loše što se dešava, iako su oni pravi izvor problema.U početku, opisuje specijalista psihijatrije, psihopate mogu delovati veoma šarmantno i harizmatično, ostavljajući snažan prvi utisak. Koriste ovaj šarm kako bi druge uvukli u svoj svet pre nego što pokažu svoje pravo lice. Lako mogu pokazivati emocije kada im to odgovara, te emocije su često plitke i veštačke.

Takođe, psihopate ne osećaju istinsku povezanost s drugima, a njihovi emocionalni izrazi su obično lažni ili preterani. Lažu bez griže savesti i koriste laži kao sredstvo za postizanje ciljeva. Često mogu zbunjivati lažnim informacijama, tako da se više ne zna šta je istina. Nikada neće preuzeti odgovornost za svoje postupke. Kriviće druge za sve što pođe po zlu i nikada neće priznati svoje greške, detaljno navodi dr Makević.

Budući da je pomajkanje griže savesti jedno od suštinskih obeležja psihopata potrebno je još malo analizirati ovaj fenomen.

– Često su abnormalno agresivni, emocionalno labilni i destruktivni. Sastavni delovi griže savesti su gnev na samoga sebe, strepnja i strah. U griži savesti ima i elemenata povređenih socijalnih nagona, a i tendencije ka samomučenju i samokažnjavanju. Stvaranje griže savesti unutar same ličnosti društvo podiže branu agresivnim impulsima unutar ličnosti. Tom pojavom ličnost je najefikasnije onemogućava da manifestuje agresivne nagone jer se od spoljašnjeg autoriteta lako može pobeći, ali od osećanja krivice ne može. Elementarne odlike psihopatije su duboko povezane sa urođenom emocionalnom deficitom kao i u genetskoj predispoziciji – precizira psihijatar.

Da li je koren u nekim procesima u mozgu?

Dr Makević prenosi da se navedeni defekti psihopata dovode u vezu sa smanjenom reaktivnošću amigdale i disfunkcijom aktivnosti desne hemisfere, posebno pri zadacima koji su u vezi sa odgovorom na averzivni stimulus ili obradu moralnih emocija. Psihopatama je, kaže, oštećena spontana emocionalna reaktivnost na averzivne stimuluse, što može da se tumači i kao poremećaj usmeravanja pažnje prema dražima koje imaju emocionalni signal.

Stoga su, pretpostavka je stručnjaka, verovatno dominantno vođeni levom hemisferom (fokusiranom na motivaciju i težnju cilju) bez upliva socio-emocionalne svesti o posledicama.

Zašto se psihopatija teško leči?

– Lečenje ovog poremećaja je u osnovi teško, jer ove osobe smatraju da nisu bolesne i da im pomoć nije potrebna. Međutim, istina je sasvim drugačija jer osobama sa ovakvom strukturom je potrebno praćenje od strane stručnjaka čak i u dužem vremenskom periodu. Akcenat je na psihoterapijskim procedurama, dok se od medikamenata primenjuju najviše antipsihotici, antidepresivi i psihostabilizatori -istakao je dr Aleksandar Makević.