Naša narodna pevačica udala se sa 13 godina: Otpevala najtužniju pesmu i umrla sama bez igde ikoga

Vida Pavlović ostala je upamćena kao kraljica romske muzike. Decenijama su mnogi smatrali najraskošnijim glasom, ali njen život je i pored velike popularnosti bio pun bola.

Rođena je U Futogu 1945. godine, a pevanjem je počela da se bavi veoma rano - kada je sa 14 godina pridružila ujaku, kafanskom muzičaru.

Rano se i udala - u petnaestoj godini venčala se sa muzičarem Aleksandrom Pavlovićem. Pobegla je iz svog rodnog kraja, od roditelja, i sa suprugom se preselila u Sarajevo. Posle 10 godina pevanja po kafanama snimila je svoju prvu ploču koja je prodata u čak pola miliona primeraka. Njen život tada je krenuo novim tokom, ali usledile su i nove promene.

Na vrhuncu karijere napustila je prvog supruga i Sarajevo i sa dva kofera došla u Beograd. Tada upoznaje svog drugog supruga, takođe muzičara Stevu Jovanovića, sa kojim je bila u burnom braku 27 godina.

"Kažu ljudi da brakove održavaju deca. Nije tačno! Pravi dokaz za to je Vidin i moj brak. Nažalost, nemamo dece, ali smo već dvadeset godina zajedno. Brak održavaju ljubav i razumevanje, a kad toga nema, ne pomaže ni desetoro dece. Na sreću, moja Vida ima razumevanja i ljubavi za sve oko sebe. Mnogo smo patili što nemamo decu. Lečili smo se, i ona i ja, ali očigledno je sudbina rešila da na ne dozvoli da postanemo roditelji. Kad smo shvatili da ne možemo imati dece, poželeli smo da usvojimo. Međutim, desilo se da Vidin sestrić - Laza koga smo oduvek obožavali, ostane bez oca. Uzeli smo ga kod sebe i rastao je sa nama. Vida je prema Lazi uvek bila kao majka. Ko da ne voli tako plemenitu ženu", pričao je on, a onda dodao:

"Lazu smo othranili i odškolovali. Ja sam umeo da budem strog, kao pravi otac, a Vida ga je štitila i sakrivala od mene njegove nestašluke. Držali smo ga kao devojku. U devet uveče je morao da bude kući. Ali, dešavalo se da odem na svirku, a da njih dvoje ostanu sami. Tada je u devet tek izlazio, a ujutru u osam se vraćao kući! Ja, naivan, kad ga vidim tako rano, pomislim da je rano ustao nešto da radi! Vida mi, naravno, ništa ne govori. Nije da sam ga voleo manje nego što ga je volela ona, ali prirodno je da muškarac bude stroži.

Iako je imala veliku popularnost, bila obožavana pevačica, veoma tražena i dobro plaćena, Vida je ipak bila nesrećna. Zamišljala je da će živeti u bajci, sa mnogo dece, ali realnost joj je "lupila šamar". Njen privatan život nije nimalo ličio na bajku. Nije krila koliko je nesrećna što nemaju dece, a razočarana i tužna utehu je pronalazila u alkoholu. Kada im se brak raspao, Vida i Steva još neko vreme su živeli pod istim krovom, ali u odvojenim delovima kuće.

Kada joj se zdravstveno stanje pogoršalo morala je da prestane da pije, ali je poslednjih godina života i dalje imala velikih problema sa visokim pritiskom upravo zbog višegodišnjih navika.

"Eto, ja mogu da kažem da me ljudi vole. Možda zato me hvata tuga, kad pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam. Kad odem negde, ljudi mi iskazuju ljubav. "Pa, gde si kraljice, ništa bez tebe!" Rekoh: "Ljudi, ostarila sam, pustite me da odem u penziju!" Nema šanse, kažu" - rekla je pevačica u jednom od poslednjih intervjua.

Svoju tugu prenela je kroz mnoge pesme, dirajući pravo u srce publiku u čitavom regionu, ali i kolege koje su je zvale "kraljicom nad kraljicama".

Vida Pavlović umrla je 10. maja 2005. godine, u 60. godini, u svom domu u Beogradu.

Centralno groblje