Za kralja Nikolu su pričali da je proklet jer je dobio 8 ćerki: 1 varala muža pa se udala za ljubavnika,2 promenila veru

Crnogorski kralj Nikola i kraljica Milena imali su bogato potomstvo. Njih dvoje su odrasli zajedno, a kada su se venčali dobili su desotoro dece. S obzirom da je uspeo maestralno da uda svoje ćerke, kralj Nikola dobija laskavu titulu "Evropski tast".

Danas vam pričao o neobičnim sudbinama njihovih ćerki, crnogorskih princeza.

Princeza Zorka

Zorku su zvali i "Zora novog doba" i to ime je ponela kako bi porodici obezbedila "nadu". Nakon što je diplomirala na Institutu Smolni, Zorka, najstarija od monarhovih kćeri, vratila se u Crnu Goru, gde se 1883. godine udala za Petra Karađorđevića. Imala je 19 godina, mladoženja 39, kralj Nikola je ovom udajom hteo da obezbedi mir između Crne gore i Srbije. Njen muž je bio sin kneza srpskog Aleksandra, koji je svrgnut i zamenjen dinastijom Obrenovića. Zorka i njen muž živeli su na Cetinju, dok je Zorka maštala kako će njen muž postati kralj Srbije.

U porodici je rođeno petoro dece, ali je samo troje preživelo (njena ćerka Elena će postati supruga jednog od prinčeva carske krvi, a najmlađi sin Aleksandar će stupiti na tron Jugoslavije). Zorka je umrla 1890. godine u 25. godini rađajući poslednje dete. Sahranjena je u rodnom mestu, ali su njeni ostaci kasnije preneti u crkvu Svetog Georgija Pobedonosca, gde je sahranjena kraljevska porodica Karađorđević. Njen muž je postao kralj Srbije 13 godina nakon ženine smrti, pa mnogi smatraju da se njena želja ostvarila.

Milica Petrović-Njegoš

Godine 1889. Milica se udala za velikog kneza Petra Nikolajeviča. U njihovom braku rodilo se četvoro dece, koja su dobila imena neobična za Romanove: Marina, Roman i bliznakinje Nadežda i Sofija. Njihova deca u Rusiji nosila su titule prinčeva carske krvi zbog velikog broja članova porodice Romanov.

Milica je bila izuzetno pametna žena, detaljno upućena u Istočne studije, persijski jezik, perskijsku književnost. Prevodila je filozofske i religijske tekstove Persije, Indije i Kine.

Princeza Anastasija

Njena sestra Anastasija bila je udata dva puta. Prvi brak sklopljen je 1889. godine u Sankt Peterburgu sa vojvodom Georgijem Maksimilijanovičem Leuchtenbergom. Brak je sklopljen bez međusobne ljubavi. Anastasija je bila nesrećna u braku. Vojvoda je dugo živeo u Francuskoj, ostavljajući ženu samu. Uprkos nesrećnom braku, par je imao sina Sergeja i ćerku Elenu.

Mnogi na dvoru su saosećali sa Anastasijom, uključujući i carsku porodicu.

Anastasija i njena starija sestra su održavale kontakt sa carskom porodicom (Nikola II je postao kum Anastasijinog sina).

Anastasija se razvela od muža 1906. godine, a sledeće godine se udala za velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča, sa kojim je imala aferu. Ovaj brak je bio srećan, ali bez dece. Oba Anastasijina muža bili su potomci cara Nikolaja I.

Jelena Savojska

Brak sledeće od sestara, Jene, može se nazvati najpovoljnijim sa političke tačke gledišta. Godine 1896. postala je žena naslednika Italije, Čarlsa Emanuela, i pritom promenila veru iz pravoslavlja u katoličanstvo, što se Jeleninoj majci posebno nije dopalo. Godine 1900. Jelenin muž se popeo na presto Italije, a sama Jelena je postala kraljica. U njihovom braku su rođene četiri ćerke i sin.

Više o njenoj neobičnoj priči i ljubavi možete da pročitate ovde:

Ana od Batenberga bila je sedno dete i šesta kćerka Nikole i Milene. Bila je izuzetno mudra i obrazovana žena. Udala se za kneza Franca Jozefa od Batenberga, ali par nije imao dece. Umrla je u 96. godini života.

Ksenija Petrović Njegoš bila je deseto dete Nikole i Milene i njihova osma kćerka. Nije bila udata i nije imala dece. Ostaje upamćena kao neverovatno sposobna žena koja je vozila automobil i bila majstor fotografije.

Nikad nije bilo jasno kako to da se Ksenija i njena sestra Vijera nikad nisu udale, pogotovo jer je kralj Nikola bio poznat po tome što je nalazio savršene muževe za svoje ćerke. Zbog toga je dobio nadimak Evropski tast.

Ksenija je ostala uz oca do njegove smrti, a mnogi kažu da mu je bila desna ruka, veliki savetnik i poverilac. Bila je veliki patriota i zanimala se za unutrašnju i spoljnu politiku države, kažu da je imala veliku sposobnost da razume politiku za razliku od njene braće. Kralj Nikola je veoma pazio na Ksenijino mišljenje, pa se često savetovao sa njom i zvao ju je "Velika".

Posle smrti roditelja, Ksenija nastavlja da živi sa sestrom Vjerom i njih dve rade u jednoj fabrici i bave se daktilografskim poslom.

Posle smrti svih članova porodice, Ksenija ostaje sasvim sama. Borila se za egzistenciju i rasprodavala ono malo stvari što je imala. Umrla je u Parizu u 78. godini, a bila je sahranjena u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Kanu, pored sestara Milice i Anastasije i njihovih muževa. Njeni zemni ostaci preneti su u Crnu Goru 1989. godine zajedno sa zemnim ostacima njenih roditelja.