Jovan Dučić zaveo našu glumicu pred očima njenog muža: Iste večeri joj napravio sina, pa naslednika naveo na užasan čin

Na pomen imena Jovana Dučića obično prvo što ljudima padne na pamet jeste činjenica da je bio izvrstan pesnik, akademik i diplomata, a malo ko zna kakav je burni ljubavni život vodio, iako se nikada nije oženio! Stasiti Hercegovac slovio je za velikog zavodnika, ali nijednog dami se nije zakleo pred Bogom na ljubav. Tako ni u njegovim delima ne možemo da odgonetnemo da li je on pisao o ženi kao biću koje voli ili prezire, ali to vešto krije.

„Dučić je imao tri velike ljubavi, a to su Maga Živanović, Jovanka Jovanović i princeza Anđela di Sulmone. On opisuje i neke ljubavi tokom svojih studija, ali im ne pridaje značaj. Čitajući pisma Magi i Jovanki vidi se da su te ljubavi bile strastvene, kad čitamo dnevnik u kom piše o Anđeli, vidimo da o njoj govori u superlativu. Kada bismo pravili listu ko mu je najveća ljubav, onda je to Anđela“, istakao je pisac i novinar Slaviša Pavlović koji je svoj roman „Himerina krv“ posvetio burnom Dučićevom životu.

Prvo zaljubljivanje i to nesrećno

Kada je osnovao amatersku dramsku grupu u Bijeljini, centrali događaj je tada bila Svetosavska akademija. Upravo na toj svečanosti Jovan upoznaje svoju prvu ljubav - Magdalenu Živanović. Ćerku čuvenog trgovca je bila mnogo lepa, te nije ni čudo što je zgodnom Hercegovcu odmah zapala sa oko.

Ubrzo su dobili epitet bijeljinskih Romea i Julije, veridba je usledila 1893. godine. Njihova ljubav je postajala sve veća, a pod Dučićevim uticajem, Magdalena je počela da piše poeziju, otkrila je neverovatan talenta i postala je prva bijeljinska pesnikinja. Međutim, živeli su u vremenu kada se klasne razlike nisu praštale, te Magdalenin otac nije dozvolio da se venčaju.

Iako su se mnogo voleli, nisu uspeli da prevaziću prepreke koje su im nametnute. Jovan se ubrzo seli u Mostar, ali nije prestajao da piše Magdaleni.

"Kad sam otišao iz Bijeljine i poljubio se sa tobom, a ja sam se zarekao Bogom i životom da moja usta neće poljubiti nikog više dok tebe ne poljube kao svoju", pisao je pesnik. Nazivao ju je "jedinom na svetu, rajem u grudima i srećom nebeskom".

Sa druge strane, na njenom grobu stoji natpis: "Ovde počiva Magdalena Magi Nikolić-Živanović, prvo nadahnuće pesnika Jovana Dučića i sama pesnik."

Afera sa devojkom od 19 godina

Dučić je potom ima ljubavnu avanturu u Bernu sa mladom Švajcarkinjom, gospođicom Fogel, koja se porodila 1925. godine. Njena majka se pismom obratila ministarstvu, navodeći da je sa poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antonaetu i da on mora da prizna dete i obezbedi mu izdržavanje.

Pesnik nikada nije priznao dete sa gospođicom Fogel. Kasnije su dati dokazi da je to dete zaista bilo njegovo, ali Žan Aleksandr je o svom poreklu i ocu ćutao sve do smrti.

Skandal sa glumicom i samoubistvo sina

Dučić je zbog svoje ljubavi s glumicom Jovankom Jovanović mogao da izgubi posao. O njegovoj aferi je 1910. pisao "Mali žurnal" i zbog toga je umalo propala njegova diplomatska karijera, jer je već 3 godine unazad bio službenik Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije.

Na jednoj svetosavskoj zabavi upoznaće ga prijatelji sa Jovankom, udatom lepoticom, suprugom inženjera Tanasija Todorovića koji je dve decenije stariji od nje. Jovanka je majka dvoje dece, Dušana i Nade. Treće dete koje će roditi biće njegov, Dučićev, sin. I zvaće se Jovica.

Na početku svoju novu veliku ljubav Dučić uspešno skriva iako – u Beogradu i kasnije u Vranju – javno dolazi u dom Todorovića i čak drži govor na Jovičinom rođendanu, kazujući da je dečak lep, da se umetnuo na oca.

„Nisam našao sve odgovore o Jovici. Dučić posle njegove treće godine kao da ga se odrekao. On je postao glumac, kao majka, ali je izvršio samoubistvo. Nastupao je u teatru kao Jovica Beljanski, ali mu je pravo ime bilo Jovica Todorović. Dučićeva majka je bila iz Doljana, pa je zato uzeo taj pseudonim“, kaže Pavlović za NIN.

U "Maliom žurnalu" izašao je sledeći tekst:

„Gospodin Jovan Dučić, pisar srpskog poslanstva, bavio se ovih dana u Vranju na odsustvu. Lepa supruga jednog višeg inženjera iz Vranja bila je predmet njegovih pogleda za sve vreme, ali po brzom poznanstvu daje se zaključiti da su se ovo dvoje još ranije voleli. Siromah muž nije ništa sumnjao, jer je sa svojom suprugom izrodio toliku decu. Ali kako je se siromah muž iznenadio kad mu se žena preksinoć nije vratila. Ubrzo pa je i cela varoš saznala za bekstvo ove gospođe, a po tom se i detalji bekstva saznadoše. Dotična gospođa je utekla sa Dučićem u Sofiju. Muž odbeglice poslao je tužbu ministru inostranih dela.“

Šantiću preoteo ženu, obojica se nikad nisu oženili

Detalje o tome kako je Jovan Dučić svom prijatelju oteo devoju otkrio je veliki Miloš Crnjanski:

“Šantić se u Mostaru zaljubio i verio, a njegov najbolji drug Dučić, koji je isto bio lepa pojava, molio ga je da se ukloni od te devojke. To se dešava u životu među prijateljima. I Duka se bio u nju zaljubio. I on se uklonio, zato što je voleo svoga druga. Dučić je onda jedno vreme ili vodio ljubav, ili bar tako je izgledalo sa tom devojkom, pa posle je prokinuo, otišao u diplomatiju. A Šantić je ostao u Mostaru sam i nikad se nije ženio.”