Kad razgovor prelazi u tračarenje i zašto?

Razgovor uz kafu može i te kako biti delotvoran za ljudsku dušu, ukazuju oni koji se bave ovom problematikom. Razmena mišljenja, dobronamerni saveti, dragoceno iskustvo, i na kraju olakšanje. Sve to ide uz pravog, pouzdanog, i iskrenog sagovornika.

Kome se poveriti.... ko će saslušati ono što nas muči, svako od nas je emotivan na svoj način.

U potrazi za empatijom čovek može biti prevaren, ukazuju sagovornici Kurira.

Vranjanka Mirjana V. objašnjava da svako od nas ima ljudsku potrebu da ponekad svoje misli i emocije u vezi problema koji ima podeli sa najbližim osobama i ljudima od poverenja. Prijatelji zato i postoje, bogat je onaj čovek koji ima prave prijatelje, stara je izreka.

"Ima situacija kada čovek oseća potrebu da ga neko sasluša u problemu koji ima, ili dilemi koja ga muči. Želi da čuje mišljenje osobe poštujuću njen karakter, iskustvo i stav", navodi sagovornica Kurira i ukazuje na ono što može uslediti kao razočarenje, jer se neretko dešava da osoba koja nije pouzdana sve to zloupotrebi.

"A ona te na kraju izda pa kaže drugoj osobi kao trač, e to jeste tračarenje i to je neiskreno. Pa to nije već prijatelj, to je čovek koji je naučio da sve što čuje svima kaže, jer ako je u poverenju onda neka ostane tu među nama, tako bi trebalo da bude", mišljenja je Mirjana V.

Nije svaki razgovor trač

"Nije svaki razgovor trač, komentarišeš.... ako kažeš za neku osobu nešto ne mora da znači da je ti ogovaraš i tračariš, nego jednostavno upoređuješ sa nekom tvojom situacijom u životu, poučena njenim iskustvom", ukazuje Mirjana.. Ona navodi da je dobro kad sagovorniku možeš u oči da kažeš ono što misliš, iako to priznaje nije uvek lako.

Postoji zadrška s razlogom iako je namera najbolja

"Nekad je teško nekome da kažeš istinu u oči i da treba, zato što taj neko neće moći da shvati. Ljudi čak ni šalu ne umeju da protumače. Ja sam za to da ukoliko imaš neku nameru, a da nije skrivena, da direktno kažeš istinu. Mnogo je bolje, jer znaš taj čovek koji je naspram tebe on zna šta misliš o njermu i zna na čemu je s tobom. Ti si otvorena knjiga pred njim, a ako ga uvijaš u rukavice to je za mene nešto podlo, e to je za mene ogovaranje to je tračarenje. Ako ti želiš nešto da ga pitaš pa mu onda to pakuješ u celofan da bi dobila odgovor to je nešto krajnje neiskreno. Ovako kažeš u lice normalno svedeno da to ne bude sad nešto napadno i uvredljivo, da li je to tako i tako ili nije tako....", napominje Mirjana

Koliko nas dotiče trač o nama

"Ne plašim se tračarenja, ja kažem za dobrim konjem prašina se diže i priča se, to je stara izreka. Prema tome bolje da me ogovaraju tračare nego da me žale, jer žale se ljudi koji su bolesni koji su nemoćni, oni koji nemaju smisao svog života, a ovako kad pričaju nešto bezazleno to je benigno. Ako stalno komentarišeš istu osobu svaki njen postupak i pokret . To je nešto i više od tračarenja, opsednut si njome", ocenjuje sagovornica Kurira.

Zanimljivo je objašnjenje ogovaranja Vranjanca Miroslava C. koji navodi sledeće: "U Vranju se kaže "pojeo kokošinju nogu" ili "prenosi vesti kao poštar poštu od kuće do kuće". U Vranju se za tračarenje kaže "reknala kazala", a time se uglavnom bave dokoni ljudi "bađavdžije"", ukazuje Miroslav. Njegova supruga Milica smatra da je tračarenje o svemu i svačemu svojstveno onima koji su nezadovoljni sopstvenim životima, pa im je tračarenje izduvni ventil i duhovna hrana.

"Oni imaju potrebu da ogovaraju, pa i da povređuju druge i to pred publikom. Reklo bi se jeftino kupuju informacije, a skupo ih prodaju svesni svojih mana i nedostataka. Najstrašnija je stvar što se oni u celoj priči smatraju pravednim ljudima, a od pravde u sebi nemaju ni početno slovo", ističe Milica. A svako od nas ima potrebu da nekad nekome kaže nešto u poverenju.

"Koliko puta sam u životu pomislila gde je moja sestra, ili prijateljica sad , da joj kažem ovog trenutka ono što bih htela, ja to možda posle zaboravim i nije tako bitno, ali u tom nekom trenutku mi je tako bitno, ali nemam kome da kažem, jer teško je naći pravog prijatelja kome ćeš u poverenju reći nešto", kaže na kraju Mirjana V..

Autor: Tatjana Stamenković