Dobila sam zaraznu bolest kod bake, otvorene rane su mi izlazile: Tamara odbila da se zaštiti, a zbog razloga svi plaču
Tamara Misirlić je mnogim porodicama vratila osmeh na lice, za brojne nesrećne ljude bila je svetlo na kraju tunela.
Izvor: Ivana Bogićević
Tamara Misirlić ima samo 22 godine i srce koje nema kranice! Ova mlada devojka iz Vranja svojim hunanitarnim radom zadivljuje ljude širom regiona i sveta. Uspela je da zbrine do sada preko 200 porodica, vratila je osmeh na lice mnogim starim ljudima, osobama sa ozbiljno narušenim zdravljem, kao i brojnim mališanima. Studira 2 fakulteta, bavila se profesionalno sportom, a volja da pomogne drugima odvela je čak i do Ugande.
Nedavno je gostovala u Mondo podkastu "Nešto moje", te je otkrila nepoznate detalje iz života, istaknuvši da u više navrata ugrozila i sopstveno zdravlje, a sve kako bi pomogla drugima.
"Koliko puta sam rizikovala svoj život, npr. put u Ugandu, to je malarično područje, zaraznih bolesti, ali nama ništa od toga nije bilo bitno", započela je svoju ispovest Tamara u MONDO podkastu "Nešto moje".
"Generalno, te kuće koje obilazim, ti stariji ljudi, žive u lošim uslovima, nemaju vode, struje, nikada se nisu kupali, oprali ruke. Učila sam ljude da se kupaju, kako da koriste WC", objašnjava Tamara, a potom se osvrnula i na slučaj zbog kog je imala ozbiljan zdravstveni problem.
“Pomagali smo jednoj baki i tu sam radila sa majstorima jer moralo što pre da bude gotovo. Za jedan dan smo morali da sredimo tu prostoriju gde je živela i tu je bilo zaista prljavo. Ona nije imala ni vode, ni struje, bilo je katastrofa, ali sam i ja radila sa njima. Baku smo selili, sve je bilo lepo, sve je bilo super, ali nakon par dana meni su krenule žive rane po telu. Svuda sam ih imala.
Oborila me je temperatura, zaspala sam na pumpi u autu, i onda su došli po mene, odveli me u bolnicu. Dobila sam zaraznu bolest kod te bake jer nemam imunitet za takve stvari. Bila je zaista velika borba, infuzija... nisam mogla da jedem, da pijem", otkrila je Tamara, piše Mondo.
"Ne mogu nekoga da zagrlim sa rukavicama"
Njoj je doktor savetovao da se pričuva, ali njegov savet ipak nije uvažila.
"Doktor mi je posle rekao da moram da se pazim, da nosim masku i rukavice. A ja to nikad nisam nosila. Jednostavno, ne mogu da odem kod nekog i da ga zagrlim sa maskom i rukavicama jer ljudima fali pažnje i zagrljaj."
Tamara se dotakla i još nekih priča koje su joj posebno teško pale, kako u Ugandi, tako i u Srbiji.
"Kada sam došla u Ugandu, videla sam dečaka koji je bio sav u ranama i u strašnim bolovima. On je samo sedeo, nije ni plakao, jer oni nemaju lekare, lekove, nemaju pristup obrazovanju. Ja sam ga odmah uzela, videla njegove rane, i odmah smo otišli po lekove i masti. Čuvala sam ga, bio je sa mnom i sa mojom sestrom četiri dana tu gde smo bile smeštene, dok nisu rane zarasle".
Tamara je dodala da i u Srbiji ima veoma teških priča.
"Primera radi, sestre Dimitrov - one su živele u istoj prostoriji sa ovcama. Tu su bile i druge životinje. Kada sam ih pitala zašto spavaju na zemlji sa njima, one su rekle da su i životinje živa bića i da nemaju drugu prostoriju, da su tu svi zajedno. Izgradili smo im kuću i one su sada dobro".
"Isto tako, deka Mile, on je bio na ivici smrti, svuda je imao rane i opekotine, bio je zapušten. Svuda su bili miševi i bube, zmije. Ja sam samo sela i počeli smo da plačemo zajedno. On me je pitao zašto plačem, a nekako me je mnogo podsetio na mog deku. Samo sam ga izvela i smestili smo ga u hotel, a majstori su odmah sutradan počeli da rade", priča humanitarka i sportiskinja.
"Evo još jedan primer, Kragujevac, u pitanju su majka i sin. Sin je bio u depresiji i bolestan jer su živeli isto u teškim uslovima, bez vode i struje. Nije ustajao iz kreveta. Išli smo da on kupi sebi novu garderobu, patike... popili smo kafu, ručali, vratili se, majstori su krenuli sa pripremom, sa radovima. On je toliko dobio snage, energije i volje, da je krenuo i on da radi sa majstorima.Promenio mu se život. I ne samo njemu. Kada vidim koliko dece je dobilo šansu za obrazovanje, bolji život... to je najveći uspeh! Dati nekom detetu mogućnost da živi, da ima normalno detinstvo, to je kruna svega", zaključila je Tamara.