Napoleonu nije smetalo ni što je Žozefina starija, razvedena i ima dvoje dece: Zaslepljan ljubavlju odveo je u propast

Žene nikada neće igrati značajnu ulogu u njegovom životu - Napoleon Bonaparta je bio potpuno siguran u to. Tako bi svakako ispalo da u mladosti, kao general, u jednom od salona nije sreo Žozefinu de Bogane.

Siromašna udovica sa dvoje dece na rukama, pa čak i starija od njega – teško da bi kome bio primamljiv takav kandidat za supružnika. Ali Napoleon je bio zaslepljen ljubavlju.

Upravo će ova žena postati rasvetljujuća svetlost i večna kletva u njegovom životu. Iako je briljantna carica Žozefina često viđana na portretima, ne znaju svi kakav život je imala pa čak i da je jednom bila uhapšena i osuđena na smrt.

Marie Josepha Rose Tache de la Pagerie je bila ćerka francuskog plemića koji se nastanio na Martiniku. Tamo je 1763. rođena devojka kojoj je suđeno da postane carica Francuske. Sama Džozefina je kasnije volela da priča misteriozne priče o tome kako je navodno unapred znala svoju budućnost.

Prema njenim rečima, jedna starica crnkinja je jednom prilikom predvidela da će devojčica u godinama koje dolaze postati „više od kraljice“. Ali Džozefa Rouz, naravno, ove reči nije shvatila ozbiljno.

Sa šesnaest godina, mlada i ljupka Žozefina postala je žena vikonta Aleksandra de Boharnea. Poznavala je ovog čoveka nekoliko godina, ali se pretpostavljalo da će Aleksandr postati muž Džozefinine sestre Katarine. Ali one umrla kao veoma mlada, i tako je kvalifikovanog neženju "nasledila" Džozefina. Samom Aleksandru očigledno nije smetao ovakav razvoj događaja - njega je zanimalo isključivo plemenito poreklo neveste, ali ne i ona sama.

Brak nije doneo sreću Džozefini. Rođenje dvoje dece nije uticalo na hladne odnose između supružnika. Posle šest godina, Boharnai su odlučili da prestanu da pokušavaju da uspostave zajednički život. Razvod je otvorio nove izglede za šarmantnu Džozefinu - od sada je skoro sve svoje slobodno vreme provodila u salonima, blistajući u visokom društvu.

Inače, i tada je žena imala poseban prepoznatljiv stil. Volela je da eksperimentiše sa perikama i ekstenzijama za kosu (rekli su da je ona izmislila frizuru "konski rep"), a takođe i da stvara sliku u neo-grčkom stilu. Vrlo brzo su mnoge modne žene Pariza, delimično čak i ne shvatajući, počele da imitiraju ovu veličanstvenu damu.

Ali Džozefinu nisu čekali balovi i prijemi, već zatvorske tamnice. Njen bivši muž je lojalno prihvatio revolucionarne promene u zemlji. Štaviše, zajedno sa drugim revolucionarima, počeo je da se bori protiv austrijskih i pruskih osvajača. Ali, verovatno je Beauharnais nekome prešao put.

1794. uhapšen je. Optužbe za izdaju bile su lažne, ali su dovele do ozbiljnih posledica. Aleksandar de Bogane je pogubljen, a njegovi rođaci, uključujući Žozefinu, uhapšeni. Žena je osuđena na smrt.

Ali Džozefina jednostavno nije želela da veruje u loš ishod, ali nije gubila optimizam. A to potvrđuje i činjenica da u zatvoru ne samo da nije klonula duhom, već je našla i zabavu za sebe. Na primer, savremenici su je smatrali ljubavnicom generala Goša, koji je takođe bio uhapšen.

Robespjerovo pogubljenje promenilo je mnoge stvari u Francuskoj. Bivši zatvorenici su oslobođeni, a njihovo mesto zauzeli su novi politički protivnici vlasti. Džozefina je takođe nekim čudom izbegla pogubljenje. Dobivši slobodu, ubrzo je shvatila da je u teškom stanju. Njenom bivšem mužu je oduzeta imovina, a ona sama nije imala ni pare.

Ali gospođa nije izgubila glavu. Ubrzo je ponovo počela da se pojavljuje u društvenim salonima sa vikontom Polom de Barasom, koji je plaćao račune svoje šarmantne ljubavnice i čak je za nju iznajmio udobnu vilu u Parizu. Džozefina je bila zadovoljna svojim životom i teško je mogla da zamisli da je uskoro očekuju velike promene.

Kada je otišla u salon Theresia Tallien, udovica Boharnais nije ni slutila da će upravo ovde prvi put upoznati čoveka koji će promeniti ne samo njen život, već i evropsku istoriju. Godine 1795. mladi vojskovođa Napoleon Bonaparta predstavljen joj je u salonu. Kao što je primetila sovjetska istraživačica Galina Serebrjakova, Barras je mogao namerno da predstavi Žozefinu i Napoleona:

„(Baras u svojim memoarima) hvalisavo izjavljuje da je nametnuo dosadnu ljubavnicu prostaklu Bonaparti.“

Napoleon je, naime, uprkos hrabrosti na bojnom polju, u to vreme još uvek bio veoma stidljiv u ophođenju sa ženama. Džozefina ga je očarala na prvi pogled, ali je on odlučio da razgovara sa njom tek posle nekoliko dana.

Damu je jedva osvojio mladi Bonaparta. Bila je hladna u svom prihvatanju njegovih udvaranja, ali je shvatala da neće svaki muškarac, poput Napoleona, zatvoriti oči pred njenim godinama (ona je već imala više od trideset), pred prisustvom dvoje dece iz njenog prvog braka i pred njenim siromaštvom.

Žozefini je trebalo malo vremena da shvati da je Napoleon čovek koji joj je potreban. Vredi priznati da je Bonaparta, i pored ljubavne opijenosti, pragmatično shvatio da će mu brak sa Bogneovom udovicom pomoći da ojača svoju poziciju u visokom društvu. Ukratko, to je mogla biti divna, obostrano korisna unija, a Napoleon je odlučio da ne gubi vreme.

Pet meseci nakon njihovog prvog susreta, Napoleon i Žozefina su se venčali. Bonaparta je usvojio decu svoje izabranice, a u bračnom ugovoru je naredio da se istakne godina rođenja supružnika, iako je on sam bio šest godina mlađi od svoje žene. Napoleonovi rođaci su bili hladni zbog vesti o pojavi nove rođake. Tokom mnogo godina, oni bi više puta pokušavali da ubede Napoleona da se rastane sa "staricom".

Žozefina je postala Napoleonova odana saputnica i prijateljica, ali se teško mogla nazvati uzornom suprugom. Dva dana nakon venčanja, Bonaparta je otišao u Italiju, gde je preuzeo komandu nad francuskim trupama.

Kada je slao pisma svojoj ženi, zamolio ju je da brzo dođe kod njega, priznao ljubav, rekao da mu mnogo nedostaje. Ali Džozefin nije žurila. Naprotiv, njeni odgovori su zvučali suvo i čak nemarno.

Život u Parizu nakon njenog drugog braka postao je pravi raj za Beauharnais. Dozvolila je sebi ogromne troškove, prisustvovala društvenim događajima i nije se stidela da ima ljubavnike. Dok je njegova neverna žena uživala u čarima života u svom novom statusu, Napoleon joj je slao pisma sa svake poštanske stanice. Njegove reči bile su iskrene izjave ljubavi. Nema sumnje da je Bonaparta iskreno i veoma voleo svoju ženu:

„Kad sam spreman da proklinjem život, stavim ruku na srce: tu je tvoj portret, gledam ga, a ljubav za mene je neizmerna blistava sreća, pomračena samo razdvojenošću od tebe…“ Firmin Masaud "Carica Josephine" Mnogi istoričari se slažu da sama Žozefina nije doživela ni desetinu osećanja koja je Napoleon gajio prema njoj. Da, ipak je popustila pred muževim nagovorima i otišla u Italiju. Žozefina je prihvatila divljenje Bonaparte, koji je skoro idealizovao svoju ženu. Međutim, njihov odnos nije bio nimalo idiličan.

Napoleon se vratio iz pohoda i tada su do njega doprle glasine o „trikovima” njegove žene, koja nije gubila vreme u njegovom odsustvu. Njegova voljena Džozefina, kako se ispostavilo, ga je prevarila! Činilo se da će sada Bonaparteovom strpljenju doći kraj. Ali ne – stojeći ceo dan na kolenima pred vratima muževljevih odaja, žena je uspela da izmoli za oproštaj.

Čak i sada, pošto je izdržao borbu sa sopstvenim srcem, Napoleon je nastavio da voli svoju nevernu ženu. U jednom od svojih pisama Žozefini, on zamera svojoj ženi na hladnoći, ali i ovde se oseća nežnost sa kojom se prema njoj odnosi:

"Zlo, gadno, okrutno, tiranin, slatko, lepo čudovište! Smeješ se mojim pretnjama i glupostima. Oh, kad bih mogao da te zaključam u svom srcu, postalo bi tvoj zatvor." Ipak, sve je išlo ka razvodu, ali razlozi uopšte nisu bili u ličnim odnosima supružnika. Brak sa Žozefinom imao je značajne političke koristi za Napoleona. Pošto je postao prvi konzul, uspeo je da uspostavi čvrste veze preko svoje supruge sa predstavnicima „starog režima“, kome je pripadala Žozefina. Bonapartina moć je postala zaista ogromna, a u decembru 1804. on se proglasio za cara.

Predskazanje stare gatare se obistinilo - Džozefina je zaista postala više od kraljice. Ali od carice Francuske se zahtevalo da uradi nešto što nije mogla da ispuni - njenom mužu je bio potreban naslednik.

Tokom mnogo godina braka, Žozefina nije mogla da rodi Napoleonu dete, i niko nije sumnjao da će ova zajednica ostati bez dece. Ovo je bio pravi razlog raspuštanja braka, iako je formalno stajalo da se tokom obreda venčanja nisu poštovali svi verski obredi, zbog čega se brak ne može smatrati legalnim.

Nakon razvoda, Napoleon je mogao da se oženi austrijskom princezom Mariom Louise. Godine 1811. druga žena mu je dala toliko željenog sina i naslednika. Ali Marija Luiz nikada nije mogla da zameni Žozefinu u Bonapartinom srcu. Napoleon je ostao u toplim prijateljskim odnosima sa svojom bivšom suprugom, koja je zadržala titulu carice. Pomno je pratila sve što se dešavalo u njegovom životu.

Žozefinu de Bogane često nazivaju Napoleonovim „talismanom“. Naime nakon razvoda od nje, bio je suočen sa nizom nevolja, i na kraju je doživeo potpuni kolaps. Ali ovo je, naravno, više romantična nego realna tačka gledišta.

Međutim, Boharnais se zaista zainteresovala za Napoleonovu sudbinu. Kada je poslat u egzil na Elbu, Žozefina je nameravala da mu se pridruži, ali je na insistiranje predstavnika antifrancuske koalicije odustala od ove ideje.

Glavni Napoleonov protivnik, ruski car Aleksandar I, odnosio se prema njegovojoj bivšoj ženi s poštovanjem i pažnjom. Nažalost, ispostavilo se da je sastanak sa njim bio katastrofalan za Džozefinu.

U maju 1814. ne osećajući se dobro, ipak nije odbila cara i prihvatila je njegov poziv da prošeta. Vreme je bilo prohladno, što je pogoršalo Žozefininu bolest. Ona je „izgorela” za samo nekoliko dana, preminula je 29. maja 1814. godine.

Grof Montolon je napisao da je godinama kasnije Napoleon šaputao Žozefinino ime pre svoje smrti. Ne zna se da li je to bilo tačno. Međutim, za Napoleona, Žozefina je uvek ostala posebna žena.

„Samo ti si sreća i muka mog života“, pisao je supruzi, a to nisu bile samo reči. Ko zna da li bi Napoleonov put bio tako sjajan i dramatičan da se u njegovom životu nije pojavila žena čije je ime neraskidivo povezano sa imenom Bonaparte – Žozefina de Bogane.

Bonus video: