Doneli mi na vrata bebu od 7 dana, zamotanu u kecelju: Ja je othranila, a onda se na vratima pojavila njena majka
Ipak, i pored svih tih nedaća, uspela je baka Hanifa da sačuva veru u život i ljubav prema ljudima
Autor:
Baka Hanifa iz Striježeva proživela je život pun izazova, tuge i nesvakidašnjih iskustava. Iako skromna i tiha, njena životna priča svedoči o snazi, istrajnosti i nesebičnoj ljubavi. Odrasla je u vremenu kada su životne nedaće bile svakodnevica, a ljudi se oslanjali jedni na druge kako bi preživeli.
U svom životu, baka Hanifa iskusila je brojne gubitke. Sahranila je čak šestoro braće, što je za nju bila bolna rana koja nikada nije u potpunosti zarasla. Uz to, izgubila je i svoju najstariju ćerku, što je, kako kaže, bio najteži trenutak u njenom životu.
Danas ima tri ćerke koje su njen ponos, ali i jednu devojčicu koju je othranila i koja, iako nije njeno biološko dete, zauzima posebno mesto u njenom srcu. Ta priča o bebici koja je dospela u Hanifine ruke tokom ratnih godina priča je o nesebičnosti i toplini.
"Beba je imala samo sedam dana kada joj je majka dobila trombozu i morala biti hospitalizovana na dva i po meseca. Deda te devojčice, sad već pokojni, doneo mi je bebu zamotanu u kecelji. Nikada neću zaboraviti taj prizor. U vreme rata, dok su šume bile opasne i nepristupačne, deda je kecelju držao vezanu oko vrata, a u njoj novorođenče. Rukama je nosio kese i probijao se kroz šumu kako bi spasao unuku," priča baka Hanifa, još uvek dirnuta sećanjem na taj trenutak.
U to vreme, Hanifa je već imala dve odrasle ćerke koje su bile udate i rado su joj pomagale oko bebe. Zajedno su prebrodile mnoge teške trenutke. Hanifa se priseća kako je brinula o bebi dok nije napunila tri meseca.
"Imala sam svoje krave i davala sam joj kravlje mleko dok nije porasla dovoljno da može da jede drugu hranu. Hranila sam je sa puno ljubavi, iako sam znala da možda neće zauvek ostati sa mnom," priseća se. Kada je beba imala šest meseci, majka ju je vratila kod sebe. Hanifa je pokušala da je odgovori od te odluke.
"Rekla sam joj: 'Nemoj da je vodiš, rat je, bojim se za vas.' Ali nije me poslušala i odvela je bebu sa sobom," priča Hanifa, prisutna tugom u glasu.
Iako je život bio surov prema njoj, baka Hanifa je ostala borbena i čista srca. Njena priča svedoči o vremenu kada su ljudi delili sve što imaju i pomagali jedni drugima, uprkos svim opasnostima i nedaćama.
Danas, Hanifa nosi svoje uspomene s puno ponosa i skromnosti, svesna da je u svom životu činila najbolje što je mogla, čak i u najtežim trenucima.