Ja sam ona majka koja je ostavila autistično dete: Kad su me svi osudili znala sam zašto to radim
"Ne plašim se smrti, za mene to nije velika stvar. Ali sam se plašila da bi se posle tog čina mogao naći u nevolji, da će mu to uništiti život. I nisam htela da se to dogodi"
Autor:
Sebastijen, koji sada ima 28 godina, već osam godina živi samostalno na Baliju, tropskom raju gde je pronašao mir i prostor za napredak. Njegova majka, gospođa Ču Ka Jing, koja živi u Singapuru, donela je tešku, ali značajnu odluku da dozvoli svom neverbalnom autističnom sinu da napreduje u ovom okruženju. Ovaj korak, koji je izazvao sumnje kod mnogih, pokazao se kao najbolja stvar koju je ikada učinila za sebe i svog sina. Sebastijenovo iskustvo predstavlja istinsku inspiraciju za roditelje dece sa autizmom.
Gospođa Ču je, govoreći o Sebastijenu, naglasila njegove jedinstvene izazove kao neverbalne osobe. Sebastijen, koji nije u stanju da komunicira putem govora, suočava se sa problemima u uspostavljanju veza sa drugima i uključivanju u društvene norme. Zbog toga, za njega su interakcije sa okolinom, naročito u društvenim situacijama, često teško ostvarive. Njegova mama, svesna ovih prepreka, bila je posvećena stvaranju takvog okruženja u kojem bi Sebastijen mogao da napreduje.
U svom razmišljanju, gospođa Ču je priznala: "Ako bih ostala sa njim, svaki put kada bi stvari krenule naopako, on bi uvek trčao ka meni. Ali sa negovateljima na Baliju, morao je da se osamostali." Ova odluka, koja je sigurno bila teška, bila je ključna za Sebastijenovu samostalnost i lični razvoj. U trenutku kada je donesena, Sebastijen je već bio u stanju da samostalno obavlja osnovne životne aktivnosti, poput kuvanja, slaganja odeće i brige o sebi.
Tokom porodičnog odmora na Baliju 2012. godine, gospođa Ču je primetila da Sebastijen oseća mir u prisustvu prirode. Oduvek je bila svesna koristi koju mu može doneti kontakt sa prirodom, pa je odlučila da mu omogući duži boravak na Baliju. Ovaj korak, iako ispunjen izazovima, bio je utemeljen na njenoj posvećenosti i ljubavi prema sinu. Nakon što je pronašla odgovarajući smeštaj i negovatelje, gospođa Ču je započela putovanje koje je značilo stalne posete i usavršavanje poverenja prema novom okruženju.
Jedan od najvećih izazova bio je pronalazak odgovarajućih negovatelja koji bi mogli da se brinu o Sebastijenu. Početne poteškoće u pronalaženju pouzdanih osoba dovele su do nekoliko promena u timu negovatelja. Neki od njih, nažalost, nisu pokazali adekvatnu pažnju i brigu prema Sebastijenu. Ipak, uprkos ovim teškoćama, Sebastijen je doživeo značajan napredak. On je pronašao emocionalno isceljenje i rast tokom boravka na Baliju, jer je bio prihvaćen takav kakav jeste, bez pritiska da se ponaša prema društvenim normama.
Gospođa Ču sada, umesto da od Sebastijena očekuje da se prilagodi tipičnim društvenim normama i standardima, promoviše edukaciju o autizmu i razumevanje za ljude poput njega. „Ne očekujemo od njega da govori smislenim rečenicama. Ne očekujemo da nas uvek pozdravi ili nešto kaže“, iskrena je majka. Njen cilj je stvaranje sveta u kojem Sebastijen, kao i mnogi drugi ljudi sa autizmom, mogu biti prihvaćeni i voljeni takvi kakvi jesu.
Ovaj put Sebastijena i njegove majke je, dakle, priča o ljubavi, posvećenosti i izazovima sa kojima se suočavaju porodice koje imaju decu sa autizmom. Odluka da Sebastijen živi na Baliju, u okruženju koje mu omogućava da napreduje, možda je bila neobična, ali pokazuje snagu i predanost jedne majke koja nije želela da ograniči potencijal svog sina, već da mu pruži priliku za samostalnost i rast.