Proveo 3 god. na Golom otoku zato što je odbio da cinkari prijatelja: Poslednja Vlastina želja govori kakav je bio čovek

Vlastimir Vlasta Velisavljević, legendarni glumac koji nas je napustio pre tri godine, ostavio je iza sebe ne samo bogato glumačko nasleđe, već i veliko srce ispunjeno ljubavlju i saosećanjem prema siromašnima i starijima.

Borba kroz teške životne periode

Vlasta Velisavljević je tokom Drugog svetskog rata prošao kroz izuzetno teške trenutke, uključujući i vreme provedeno u nacističkom logoru Dortmund Herde. Uprkos surovim okolnostima, uspeo je da pobegne iz logora i vrati se u Beograd, gde je nastavio svoj život i započeo karijeru koja će ga učiniti jednim od najvoljenijih srpskih glumaca.

Ljubav kao vodilja u životu

Za Vlastu je ljubav bila najvažnija vrednost u životu, dok je mržnju smatrao najvećim zlom koje truje ljude i njihov odnos prema svetu. Njegov pogled na ljubav bio je jednostavan, ali dubok:

"Uvek i samo ljubav. Nikada mržnja. To ne valja. Mržnja truje ljude. Ne samo sebe već i okolinu. To nije dobro. Ljubav je jedinstvena. Kada se dvoje vole, to je ljubav. Jedino ako nemate briga. Imate ljudi koji nemaju para, nemaju šta da jedu, pa im je važnije to šta će pojesti nego ljubav. A kada govorimo o muško-ženskim odnosima, to dođe na kraju kada se sve sredi," rekao je svojevremeno čuveni glumac.

Neostvarena humanitarna želja

Jedna od njegovih najvećih neostvarenih želja bila je da osnuje luksuzni hotel u Beogradu namenjen siromašnima i starijima. Ova vizija svedoči o njegovom plemenitom duhu i neiscrpnoj želji da pomogne najugroženijima:

"U Beogradu ima mnogo luksuznih hotela. Meni je želja da imam jedan takav hotel. Tu bih naselio sirotinju. To već liči malo na politiku, ali zamislite dole za najstarije koji se slabo kreću, pa onda idemo po spratovima... Za sirotinju, za stara lica, za one koji nemaju gde. Ja bih takav hotel. Hotel za ljude koji traže utehu," izjavio je Vlasta za "Blic."

Glumačko nasleđe

Tokom svoje bogate karijere, ostvario je značajne uloge u čak 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija. Njegov doprinos srpskom i jugoslovenskom pozorištu, televiziji i filmu ostaje neizbrisiv.

Vlastimir Vlasta Velisavljević bio je mnogo više od umetnika. Bio je čovek sa velikim srcem, humanista i inspiracija mnogima. Njegove reči i dela i dalje ostavljaju dubok trag u srpskoj kulturi i društvu, podsećajući nas na važnost ljubavi, saosećanja i borbe za bolje sutra.

Kako je završio na Golom otoku?

Nakon Drugog svetskog rata – koji je dočekao u Beogradu, a deo proveo u koncentracionom logoru Dortmund Herde u Nemačkoj – Velisavljević je 1948. bez problema upisao Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.

U to vreme družio se sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, ponovo završio u zatvoru.

„Iako s tim nisam imao ništa, odbio sam da ga cinkarim. Uhapšen sam kao student treće godine Akademije dramskih umetnosti i odveden najpre u zatvor na Banjicu, a onda na Goli otok“; pričao je svojevremeno Velisavljević.

Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine. Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično. Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim „dželatima“ uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade.

Rehabilitovan je 1953. godine i vraćen u Beograd. Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte. Seća se kada je jedne prilike od svog druga Brane Vojinovića dobio kartu za predstavu „Dr“. Tadašnji upravnik ga je izbacio, uprkos tome što je imao kartu.

„Tri godine sam proveo tamo . Ipak, bio sam u grupi zatvorenika koja nije ispaštala kao one prethodne, koje su uhapšene prvih meseci nakon Rezolucije Informbiroa 1948. Ali ne bih o tome dalje govorio. Teško je, znate… Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Ako vas neko u najtežem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je! Nisam hteo da joj oprostim“, rekao je Velisavljević.

Zbog svega toga karijeru je nastavio u Mostaru i Tuzli, da bi mu godinama kasnije bila uslišena molba da se vrati u Beograd. Tada je primljem u Beogradsko dramsko pozorište. A ostalo je legenda.

Velisavljević je osim Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao i u BDP-u, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, Zvezdara teatru i drugima. Ipak, u Beogradu je često, zbog svoje prošlosti, glumio sporedne uloge. U ostalim gradovima to nije bilo tako. Ipak, on tvrdi da nema velikih i malih uloga, samo velikih i malih glumaca. Igrao je u predstavama “Hamlet”, “Uobraženi bolesnik”, “Sumnjivo lice”, “Ne šetaj se gola”, “Hitler i Hitler” i drugima. Jedina uloga koju je odbio bila je ona u predstavi “Balkanski špijun” jer tvrdi da je licemerno da se komunizam sada predstavlja u tako lošem svetlu.