Ovo je 5 najvećih zabluda iz srpske istorije: Vekovima se smatra da su sledeće stvari tačne, a nemaju veze sa istinom

U srpskoj istoriji, ako se dublje zagrebe, mogu se naći brojne nelogičnosti, pa čak i neistine. Ukoliko se površno govori o činjenicama, stvarni istorijski tok srpskog naroda gubi pravi smisao. Tako se dešava da se vekovima sa kolena na kolena prenose zablude.

Mi smo izdvojili nekoliko najvećih:

Sveti Sava nije prvi srpski svetac

Prvi srpski svetac je Jovana Vladimir, vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba od oko 1000. do 1016. godine.

Bio je poznat kao pobožan, pravedan i miroljubiv vladar, koji je postradao zbog nepravde. Stoga je poštovan kao svetac i mučenik, a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi se praznuje 22. maja po starom, odnosno 4. juna po novom kalendaru, kao Sveti mučenik Jovan Vladimir, knez Srpski.

Kraljica Jelena nije Anžujska

U jednom pismu Karl Anžujski, vladar Napulja, obratio se Jeleni sa "rođako", te se smatralo da je iz ove dinastije.

Sa druge strane, njen biograf arhiepiskop Danilo II je zabeležio da je bila iz roda “Fruškoga”, dok je istoričar 1982. zaključio da je ona u stvari sa Fruške gore i da je njen otac bio gospodar Srema - Jovan Anđeo.

Čuveni šamar Tankosića

Legenda da je poručnik Tankosić ošamario Čeršila prenosila se generacijama. Naime, ova priča nastala je pošto je Čerčil napisao tekst o našem narodu u negativnom kontekstu.

Dakle, pričalo se kako je Vojislav Tankosić "prebio" Čerčila prilikom njegove posete našoj prestonici, a sve se odigralo 1910. u jednoj kafani. U to vreme, čuveni državnik je išao u Istanbul, u našu zemlju nije ni kročio.

Prokleta Jerina nije bila zla žena

Prema predanju, okarakterisana je kao zlobna osoba koja je mučila ljude tokom gradne tvrđave u Smederevu, jer su u velikom broju umirali. Međutim, na osnovu istorijskih izvora, ljudi su proneli loš glas o njoj , jer nisu želeli da učestvuju u gradnji, što je podrazumvelo vrlo iscrpljujuće fizičke napore.

Ali, ta priča je bila daleko od istine, ne postoje istorijski podaci koji tvrde da je prema nekoma bila namerno zla ili da je ugnjetavala radnike. Imala je veoma težak život, spas je pronašla u veri i crkvi, a smatra se da je skončala nakon što je sin Lazar otrovao.

Cara Uroša nisu ubili Mrnjavčevići

Mrnjavčeviću su poginuli u boju na Mrici 26. septembra 1371, a car Uroš preminu iste godine, ali u decembru. Međutim, i danas ova činjenica slovi za istinitu, čak je navodi kao istorijski podatak u “Kraljevstvu Slovena” od Mavra Orbina.

Bonus video: Oprez - kloniraju glas vaših bližnjih kako bi vas prevarili i potencijalno opljačkali! Protiv veštačke inteligencije treba da se borimo vlastitom!