Moja tetka je '65 rodila bebu i dala na usvajanje, mislim da si ti ta osoba: Bila je poruka koja je Lori promenila život
Bila je jako mlada i bila je sama kad je ćerku dala na usvajanje, pa se decenijama kajala za postupak
Autor:
Kad ju je majka dala na usvajanje, Lori Džonkas je imala samo pet godina. Lori sama ima 54 godine, a kaže da je decenijama maštala o susretu sa svojom majkom. Imala je u porodici gde je usvojena mnogo ljubavi i pažnje, ali je uvek govorila da joj još nešto nedostaje.
Pitala se kako izgleda njena biološka majka, da li imaju iste oči, isti osmeh? Da li dele sličnosti u ponašanju?
"Imala sam sjajnu porodicu, zaista sam zahvalna na tome, ali sam se često pitala: Da li ličim na nju? Želela sam da shvatim koje sam nacionalnosti i kako ona izgleda, prisetila se Lori, koja je rođena 1965. godine u Pitsburgu i usvojena kroz odmah nakon kad je bila veoma mala."
Iako je odrastala u srećnom domu, tragajući za identitetom svoje biološke majke, Lori nije imala nikakvih informacija o njenoj prošlosti. Njeni pokušaji da sazna više kroz sudske spise ili razgovore sa advokatima nisu dali rezultate.
"Pisala sam sudijama, kontaktirala advokate, ali niko nije mogao da mi pomogne. Na kraju sam morala da prihvatim da verovatno nikada neću saznati ništa više", rekla je Lori.
Nije odustala od potrage
Međutim, njena biološka majka, En Blodžet, bila je u istoj potrazi. En, sada 73-godišnja žena, godinama je tražila svoju ćerku.
"Tražila sam je godinama, ali to je bilo zatvoreno usvajanje, i nikada nisam mogla da dobijem bilo kakve informacije", rekla je En.
Njene misli o ćerki postale su još snažnije pre 16 godina, kada je saznala da ima rak dojke i želela je da Lori zna za porodičnu anamnezu i da redovno kontroliše svoje zdravstveno stanje. Ipak, tada joj je rečeno da još uvek nije dozvoljeno da stupi u kontakt sa njom.
En je bila mlada i neudata kada je zatrudnela sa Lori i odlučila da je da na usvajanje. Iako je provela godine tražeći je, sve do 2016. godine nije imala nikakvih tragova.
Lori je gotovo odustala od potrage kada joj je njen brat za Božić poklonio DNK test, nadajući se da će bar tako pronaći neki trag. Iznenađenje je bilo veliko kada je preko sajta testiranja otkrila rođaka.
"Poslao mi je mejl i rekao: "Imam tetku koja je rodila bebu 1965. godine i morala je da je da na usvajanje, mislim da si ti ta osoba!" Izgubila sam se od sreće, vrištala sam, možete li to da zamislite? Bilo je neverovatno! Samo sam plakala i plakala, prisetila se Lori.
Susret majke i ćerke zabeležen je kamerama
Nekoliko meseci kasnije, nakon što su telefonom i mejlovima stupile u kontakt, Lori i En su odlučile da se sretnu lično. 2017. godine, u proleće, njihov susret bio je emotivan i ispunjen suzama. Plaža u Konveju, Južna Karolina, postala je mesto na kojem je ova majka i ćerka napokon obnovila svoje veze.
"To mi je promenilo život. Imam prijatelje koji su mi rekli da me nikada nisu videli da se smejem toliko kao sada, rekla je En, koja sada redovno razgovara sa svojom kćerkom i viđa je koliko god može."
Njihov susret nije samo promenio njihove živote, već su obema žene omogućile da konačno osete vezu koju su čekale decenijama.
- Mi smo toliko slične! I maniri, i izgled, to je stvarno nevjerovatno i divno, rekla je Lori.
- Bilo je neverovatno, ali i divno, zaključila je En, dok se Lori složila:
- Sada imamo priliku da napokon stvaramo uspomene koje ćemo zauvek čuvati.