Ceo život sam živela sa snom da svojoj deci pružim sve: Tek u starosti sam shvatila zašto je to velika greška
Poučena iskustvom, jedna žena otkrila je zašto ne treba previše pomagati odrasloj deci.
Izvor: Milka Đukić
Jedna žena je živela ceo život sa snom: da svojoj deci pruži sve. Dobro obrazovanje, maniri, ukus, uvesti čistoću, naučiti kako se zaradi. Vrti se kao veverica u točku. Nemirnost je nije deprimirala, već joj je, naprotiv, davala snagu.
Kao rezultat toga, njena ćerka i sin imaju sve. I diploma, i posao, i stan u dobrom kraju. Dok su druge 30-godišnjakinje prinuđene da plaćaju hipoteku i ćute na poslu, pristaju na divlji prezaposlenost, njena deca su već "u čokoladi".
Sin je, verujući da je majka za njega učinila toliko toga što nijedna žena u životu ne bi učinila, posvetio svoj život njoj i trudio se da joj ugodi. Svoj prihod je trošio na poklone za svoju majku na bilo kom prazniku kada bi ona sedela na čelu stola, a on je jurio k njoj ako je bila tužna ili je želela da razgovara.
Generalno, on bi premestio majku da živi sa njim, ali njegove žene su bile protiv toga. Ali može biti mnogo žena, ali majka koja je odbila svoje poslednje parče hleba za tebe je sama. Najpre se momak razveo od prve žene, koja ga je molila da bar nedelju dana ne beži kod majke i da ih ne zove, a onda se, već muški, razveo od drugih žena. Iz istog razloga.
A ćerka... tamo je sve još gore.
Živela je sa čovekom koji nije hteo ni prstom da mrdne. Nije zarađivao, nije pomagao u kućnim poslovima, nije znao koliko koštaju hleb i mleko.
"Zašto živiš s njim?" – iznenadila se majka.
"Ponižavajuće je nositi vreću krompira dok je tvoj muž kod kuće i gleda TV."
"Pobegla sam od tebe, tiranina, k njemu", odgovara ćerka.
"Od mene tiranina, ja sam stavila ceo svoj život pod noge", kaže majka? Suze ti se kotrljaju na oči, teško dišeš, srce te boli...
Pre godinu dana prebacila je veliku sumu na račun svoje ćerke. Rekla mi je da otvorim depozit za nju. Želela sam da naučim kako da uštedim novac i povećam ga. Ćerka će videti kamatu i prestaće da troši sav svoj novac na krpe.
"Koliko su ti naplatili?" - pita se majka, mesec dana kasnije.
"Hm... da, odmah smo potrošili ovaj novac, moj muž je sebi kupio kompjuter za igre", odgovara ćerka.
I opet teško dišem, opet srce moje...
Drugi kažu, ne mešaj se u njih, pusti ih da žive svoj život, a ti živi za sebe. Ali ona to ne može, ne zna kako. Ona je sa njima svim srcem. Ne treba joj ništa za sebe.
Ispostavilo se da čim odlučite da svoju snagu, svoje resurse podelite sa drugima, čak i sa onima koji su vam najbliži, oduzimate im sposobnost da razviju sopstvenu snagu, čineći ih slabim i bespomoćnim.
I iskreno se pitate zašto vam se ne zahvaljuju, zašto tuđi život ne funkcioniše. Ili zašto ljudi počinju da vas izbegavaju i izbegavaju. I ovo nije najgori kraj.
Jedna španska poslovica kaže:
Svako ko se predstavlja kao spasilac rizikuje da bude razapet. Često na televiziji prikazuju roditelje dece sa smetnjama u razvoju koji, krišom brišući suzu, kažu: "Šta će biti s njima kad mene ne bude?"
Ali roditelji zdrave dece, koji za njih rešavaju sve svoje probleme, nikada o tome ne razmišljaju. Ali to su dobre namere, od kojih je popločan put u pakao. Odmaknite se i ne sprečavajte svoju decu da odrastaju.
Dom zdravlja u Krupnju