Šemsida sa Peštera udala je rođenu sestru za svog devera: Ljudi su u šoku kad vide kako funkcioniše njihova zajednici
Na Pešteru, u jednom od najlepših krajeva Srbije, nalazi se priča koja ostavlja sve bez reči
Autor:
Dve rođene sestre, Šemsida i Suljejma Šaćirović, iako nemaju formalno obrazovanje, poseduju veliku životnu mudrost koja im omogućava da funkcionišu u jedinstvenoj zajednici. Njihova priča je nesvakidašnja i pokazuje snagu porodice, ljubavi i međusobnog poštovanja.
Šemsida ima 93 godine, a uprkos svojoj starosti, njena oštroumnost i jasnoća uma čine da se oseća kao mnogo mlađa.
Njena sestra Suljejma je 8 godina mlađa i ima 85 godina. Ove dve žene, iako su u poznim godinama, oduvek su bile povezane ne samo krvnim srodstvom, već i dubokom međusobnom ljubavlju i poštovanjem. Nisu obrazovane na uobičajen način, ali život ih je naučio mnogim stvarima koje nisu učene u školama. Njihov svakodnevni život je priča o snažnoj porodici koja funkcioniše kao prava celina.
„Nas dve sestre, Šemsida i Suljejma, živimo zajedno u kući kod snaje i niko nema snaju kao mi. Ponaša se prema nama bolje nego rođena ćerka. Tako su nas deca odgajila i naučila da živimo zajedno i budemo jedna porodica“, kaže Šemsida sa toplinom u glasu, naglašavajući ljubav i pažnju koju im snaja pruža, kao da su rođene majke.
Ova priča ne bi bila potpuna bez spominjanja njihovih muževa, koji su takođe braća. Šemsida, starija sestra, udala je svoju mlađu sestru za svog devera. U početku su živeli odvojeno, kuća do kuće, ali su uvek dolazile jedna kod druge, pružajući podršku i ljubav.
„Ja sam Suljejmu udala za svog devera. Nije bilo lako u početku, ali su se brzo povezali, a od tada smo uvek bili tu jedno za drugo“, priča Šemsida.
Zajedno su proslavljale mnoge godine života, prevazilazile prepreke, a snaja je postala ne samo član porodice, već i neizostavan deo svakodnevnog života. „Nikada nismo pomislile da ćemo ovako živeti, ali smo srećne. Mi smo porodica, i to je najvažnije“, dodaje Suljejma.
Ove dve sestre, sada već starije dame, žive zajedno sa svojom snajom, koja ih svakodnevno vodi kroz život. To je priča koja pokazuje kako ljubav, međusobno poštovanje i zajedništvo prevazilaze sve prepreke, bilo da su to godine, tradicija ili čak razlike koje bi mogle postojati u porodici.
"Takva su vremena bila, morale smo da slušamo muževe, šta oni kažu to je za nas tapija. Žena koja ne voli muža ne treba ni da se uda za njega."
One su srećne i zadovoljne, birale su život u zajednici, ali se vidi i oseća da kod njih pre svega postoji poštovanje i harmoničan život, bez obzira na okolnosti.