Ovi naši pevači su odrasli su u muslimanskim porodicama, pa odlučili da slave slavu: Jedan nikada nije ušao ni u džamiju

Šaban Šaulić, Lepa Brena i Džej Ramadanovski, iako rođeni i odgajani u muslimanskim porodicama, odlučili su da slave krsne slave. Svako od njih je, na svoj način, proslavljao krsnu slavu, tradicionalni pravoslavni običaj, čime su pokazali otvorenost prema različitim verskim praksama i kulturološku širinu.

Šaban Šaulić – umetnik iznad religijskih podela

Šaban Šaulić, legendarni pevač narodne muzike, bio je rođen u muslimanskoj porodici u Šapcu, ali je odrastao u duhu zajedništva koji je karakterisao tadašnju SFRJ. Iako su mu roditelji bili muslimanski vernici, Šaban nikada nije pokazivao interesovanje za organizovanu religiju. Izvor blizak porodici otkrio je da Šaban nije bio "verski definisan" i da nikada nije pristupio ni jednom obredu koji bi ga formalno vezao za određenu religiju.

Njegova sahrana, koja je bila obavljena bez prisustva sveštenih lica, simbolično je odrazila njegov životni stav – poštovanje prema svim verama, ali ne i pripadnost nijednoj od njih.

"Šaban je poštovao svaku veru, ali nijednu nije ispovedao. Nikada nije ušao u verski objekat, bilo da je u pitanju džamija, crkva ili sinagoga. Njegova merila nisu bila vera, već ljudskost," navodi bliski izvor.

Uprkos svom odnosu prema religiji, Šaban je bio deo tradicije svoje supruge Gordane, s kojom je u njihovom domu u Beogradu svake godine proslavljao krsnu slavu Svetog Jovana. Poznat po svojoj toplini i gostoprimstvu, Šaban je bio domaćin na slavi koja je okupljala porodicu i prijatelje.

"To je bila Gocina devojačka slava, a Šaban je uvek s radošću učestvovao," prisećaju se njihovi prijatelji.

Na jednoj od tih proslava, Šaban je kroz osmeh izjavio:

"Znate kako, prvo ide kafa, predjelo, pa se malo foliramo s kisjelom vodom, a onda do jutra uživamo uz muziku i alkohol. Goca mi ne broji čaše," šaljivo je dodao, dok su prisutni uživali u njegovom humoru i šarmu.

Lepa Brena – simbol jugoslovenskog duha

Lepa Brena, najveća zvezda narodne muzike na Balkanu, takođe je odrasla u muslimanskoj porodici, ali je svojom karijerom i načinom života nadmašila sve verske i kulturne granice.

Pevačica Lepa Brena praznuje sa porodicom krsnu slavu Aranđelovdan. Svake godine u domu folk dive ovaj poseban dan se priprema sa velikom pažnjom.

Poznato je da je kuhinja mesto na kojem svi njeni ukućani rado borave, naročito suprug Boba Živojinović koji je veliki gurman.

Sin Lepe Brene, Viktor Živojinović objavio je snimak priprema pred slavu, a pevačica je zaplesala sa kuvaricom tokom spremanja sarme.

Interesantnan podatak je da je Brena, po pisanju domaćih medija, davnih dana prešla iz islama u pravoslavlje, te praznuje sve hrišćanske praznike, a poseban značaj za nju ima slava Aranđelovdan.

U domu porodice Živojinović brojni su luksuzni predmeti, a posebno mesto je odabrano za slavsku ikonu.

Njena spremnost da prihvati običaje različitih naroda i vera bila je deo njenog šireg identiteta, koji je spajao ljude širom bivše Jugoslavije.

Džej Ramadanovski – glas srca koji spaja

Džej Ramadanovski, čije pesme i danas diraju duše ljudi, bio je još jedan umetnik koji je kroz život pokazao kako se ljubav prema ljudima i kulturi može izdići iznad religijskih razlika. Njegova otvorenost prema proslavljanju slava i običaja drugih naroda dodatno je učvrstila njegovu poziciju umetnika koji je pripadao svima.

Džej Ramadanovski uvek je isticao koliko mu znači Sveta Petka i redovno je posećivao kapelu koja joj je posvećena, kao i crkvu Ružicu na Kalemegdanu, iako je bio muslimanske veroispovesti.

Džejeva anegdota sa Patrijarhom Pavlom

Ovaj momak sa Dorćola ostaće upamćen i po brojnim anegdotama i legendarnim gradskim pričama, koje će se prepričavati. Često su se prepričavale njegove andegdote, bio je čovek čistog srca i spontan. Čovek iz naroda, a kao takav, svojom spontanoću ređao je neobične priče iz svog života.

Jedna od njih govori i o susertu sa patrijarhom Pavlom u Beogradu, ispred Saborne crkve. Džej je prolazio taksijem pored crkve kada je ugledao Patrijarha Pavla na trotoaru. Odmah je zamolio taksistu da zaustavi vozilo.

Izleteo je napolje i pritrčao patrijarhu.

Obratio mu se rečima:

- Ćale, jel mogu da ti ljubim ruku – prepričavao je svojevremeno taksista koji je vozio Ramadanovskog, što je kasnije pevač i potvrdio.

Iako je slavio Svetu Petku, slavu koju je preuzeo od bivše supruge Nade, i redovno odlazio u crkvu na Kalemegdanu, on veru nije promenio.

Ćerka Džeja Ramadanovskog, Marija, nakon smrti svog oca, odlučila je da se oglasi javno i pojasni koje je veroispovesti bio njen otac, odgovarajući tako na brojna nagađanja u medijima.

Na svom Instagram profilu, Marija je napisala:

„Poštovani novinari, moj otac, Džej Ramadanovski, bio je islamske veroispovesti. Rodio se kao sin Mazlama i Barije Ramadanovski, oba roditelja muslimanskog porekla iz Makedonije. Uprkos svojoj veri, Svetu Petku je izuzetno poštovao, voleo i svake godine obeležavao. Međutim, on nije slavio slavu uz sveću i slavski kolač, kao što to nalaže pravoslavna tradicija. Za njega je Bog bio jedan i nije osećao potrebu da menja svoju veru. Nikada nije ni pomenuo da želi da pređe u drugu veroispovest. Molim vas da prestanete sa naslovima i člancima koji narušavaju ugled i čast našeg voljenog oca. Pustite nas da ga u miru ispratimo,“ napisala je Marija, iznoseći molbu porodice Ramadanovski.

Iako je redovno obeležavao Svetu Petku, praznik koji je preuzeo od svoje bivše supruge Nade, te često odlazio u crkvu na Kalemegdanu, on nije promenio veru.

Džej je jednom prilikom otvoreno govorio o svom verskom identitetu, objašnjavajući kako je njegov život bio obeležen različitim uticajima, ali da je ostao veran svom islamskom poreklu.

„Rođen sam u muslimanskoj porodici. Moj otac je bio musliman, nasledio sam očevu veru, ali su životne okolnosti bile takve da nisam mnogo razmišljao o tome kako ću se predstavljati pred svetom. Da li ću biti katolik, pravoslavac ili musliman – to mi u mladosti nije bilo važno. Tek kako su godine prolazile, počeo sam da osećam dublju povezanost sa Bogom. Tako sam redovno odlazio u crkvu Svete Petke, gde sam palio sveće za svoje najbliže. U jednom periodu, skoro svakodnevno sam išao u crkvu, dok sam u džamiji bio svega nekoliko puta,“ rekao je Džej za magazin Skandal.

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu predstavlja jedno od najposećenijih svetih mesta u Beogradu. Tokom cele godine, veliki broj vernika dolazi da se pomoli i zahvali svetiteljki, ali na dan same slave, 27. oktobra, reka poklonika se sliva ka ovoj svetinji, dolazeći sa svih strana kako bi se prisetili i molitvom povezali sa svetiteljkom koja je zaštitnica mnogih domaćinstava i vernika. Džej Ramadanovski, poznat po svojoj pobožnosti, možda je bio jedan od tih poklonika. Sveštenik, koji je primetio njegovo prisustvo u crkvi, napomenuo je kako nije neobično da ljudi različitih veroispovesti dolaze na ovakva mesta sa svojim molitvama.

– Mnogi ljudi, ne samo pravoslavni vernici, dolaze tražeći utehu i blagoslov svetitelja. To nije neuobičajeno, i smatram da je veoma značajno jer se svetost ne ograničava na jednu veru – kazao je sveštenik.

Potom je dodao da su humane gestove primetili mnogi, iako su oni često ostajali skriveni od javnosti:

– Čitao sam u novinama da je Džej u tajnosti kupovao i ostavljao hranu siromašnoj deci, daDžejeve vao im novac, i brinuo o njima. Ako je to zaista istina, takva dela su prava slika hrišćanskog duha. On je živeo prema Hristovim rečima iz svetog jevanđelja: „a ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja,“ istakao je sveštenik sa posebnim poštovanjem prema pevačevoj plemenitoj strani.

Ispred kapele Svete Petke, jedna starija gospođa koja redovno pomaže u crkvi, prisetila se susreta sa Džejem. Sa setom je podelila svoja sećanja:

– Pokojni Džej je više puta dolazio ovde. Palio je sveće, tražio molitve za zdravlje i uzimao svetu vodicu. Dolazio je ne samo za Svetu Petku, nego i običnim danima. Kada sam čula da nas je napustio, bilo mi je teško. Bio je zaista fin i dobronameran čovek – kazala je ona, osvrćući se na njegovu velikodušnost.

Gospođa je naglasila da je Džej uvek ostavljao novčane priloge kod ikona i za svetu vodicu, postupajući baš kao i mnogi drugi vernici. Takav skroman i srdačan pristup oslikava kako su Džejova dela tiho svedočila o njegovom unutrašnjem duhovnom životu, bez obzira na veroispovest kojoj je pripadao, čuvajući ga kao ličnost omiljenu među ljudima svih vera i uverenja.