Poslednje reči čuvenog Mihe na samrtnoj postelji razorile dušu njegove žene: "Kad je umro osetila sam nešto neopisivo"
Danas se navršava dve godine otkako je čuveni Miha izgubio bitku nakon lavovske borbe sa leukemijom. Kad je Siniša Mihajlović ovo izgovorio supruzi pre nego što je izdahnuo, sve se u njoj slomilo:
Izvor: Ivana Bogićević
Siniša Mihajlović postao je sinonim za neustrašivost i borbenost ne samo na fubalskom terenu, već i u životu, zbog stava koji je imao prema bolesti, hrabro se suočavajući sa leukemijom. Sa druge strane, Arijana, njegova supruga, pretvorila se u glavi oslonac čitave porodice, trudeći se da niko ne posustane u ključnom momentu. Tokom četiri godine bitke sa opakom dijagnozom svaki dan je bio poseban, a ikao je karcinom na kraju bio nemilosrdan, desilo se nešto mnogo važnija - čuveni Miha i danas živi u srcima mnogih ljudi širom sveta. I ne samo to, njihova ljubavna priča probudila je tračak nade u ljudima da iskrene emocije i dalje u svima postoje.
Jedan telefonski poziv promenio je sve domu Mihajlovića. Nakon što je 2019. primetio da je posle teniskog meča sa prijateljsima tokom odmora na Sardiniji mnogo umorniji neko inače, te da ne može da ustane iz kreveta, otišao je na preglede. U početku, ni doktorima nije bilo jasno šta se dešava, a onda su stigle najgore vesti - analize su pokazale da Siniša ima leukemiju. Dva dana je krio od svojih najmilijih, dok nije bio siguran u dijagnozu, a onda je telefonom pozvao suprugu iz Bolonje i samo izustio:
- Halo, ljubavi... imam leukemiju - ali u njegovom glasu se čula rešenost da pobedi tu bolest i nastavi normalno da živi.
MIhajlović nije želeo da zna ništa o svojoj bolesti osim imena i lečenja.
Siniša nije čitao izveštaje, nije gledao na internetu, samo je hteo da zna koje tretmane da radi. Posebno ga je motivisalo to što je cela porodica bila ujedinjena. Do kraja se nadao da će se oporaviti. Borio se kao lav, prošao je neverovatne tretmane, dva transplantacije, veoma težak eksperimentalni tretman - otkrila je njegova supruga Arijana.
U novembru 2022. godine lekari koji su ga lečili shvatili su da neće dugo trajati.
- Poslednjih mesec dana lekari su mi rekli da će umreti. Nisam znala da li da mu kažem strašne prognoze. Razgovarala sam sa svih petoro dece. Zajedno smo odlučili da mu nećemo reci ništa, nismo želeli da mu oduzmemo tračak nade. S druge strane, nikada nas nije pitao da li bi uspeo, uvek se borio jer je bio čovek koji nije mogao da prihvati umiranje - govori Mihina saputnica.
Tegobe su bile sve pisutnije, borio se i sa infekcijama, borba je bila neprekidna, te je Arijana bila pored njena 24 časa dnevno.
Nekoliko dana pred smrti probudio se sa početkom krvarenja.
- Ukazala sam mu prvu pomoć kako su me naučili, pozvala sam Hitnu, ali on nije hteo da se popne u kombi, hteo je sam da ide u bolnicu. U bolničkom krevetu rekao mi je poslednji put da me voli, držeći se za ruku. Deca i ja smo se smenjivali pored njega, a poslednja noć bila je srceparajuća, svi smo bili tamo: priča Arijana i nastavlja:
- Njegova smrt je bio najstrašniji i najintenzivniji trenutak koji sam ikada osetila. Bili smo svuda oko njega; ja, deca, njegov najbolji prijatelj, moja majka, njegova majka... Posle njegovog poslednjeg daha u toj prostoriji je bila snaga koju ne mogu da opišem. Plakali smo suze koje ranije nismo uspeli da prolijemo, da ne bismo shvatili da je gotovo”.
Priznaje da su svi osetili nenadoknadiv gubitak, ali da u svojoj deci i unucima pronalazi najveću snagu i volju za životom.
- Za moju decu, gubitak oca je bio zaista težak. Ali oni su moja snaga. Dala sam Siniši obećanjem rekavši mu držeći ga za ruku: "Sada idi, ja ću se pobrinuti za dečake. Tek tada je otišao...Ali, kod kuće ga i dalje očekujem, imam osećaj da je i dalje u Bolonji i da trenira tim - priznaje nekadašnja manekenka i voditeljka.
Prvih dana nakon Mihine smrt, Arijana ga je svuda osećala.
- Osetila sam njegove ruke na svojim rukama, obavijale su me. Čila sam zvuk njegovih papuča u kući. I jedne noći sam osetila kako leži pored mene u krevetu, osetila sam kako dušek tone u sa jedne strane . Tada sam počeo da razgovaram sa drugim ljudima koji su pretrpeli gubitak i otkrila sam da nisam luda, već da su kroz slične stvari mnoge osobe prošle koje su izgubile nekog bliskog - ispričala je.
Najteži momenat za Arijanu bio je kada su saznali da se bolest vratila, tada se jako uplašila da će ga izgubiti.
- A onda je bilo teško i kada su deca radila testove da bi proverili da li su im koštane srži kompatibilne. Bil su još mladi, kada sam videla da su spremni da urade sve da spasu tatu, meni se srce trglo. Onda se pojavio dečak iz Majamija, 23 godine star, sa kompatibilnom srži koja mu je dala dve i po godine života. Drugu transplantaciju dugujemo njegovom bratu - otkrila je.
Iako mu nisu govorili istinu, Siniša je osetio da se kraj, ipak, bliži.
"Rekao mi je: "Izvini što ne mogu da vidim kako nam deca odrastaju i stare". Želela sam da mu kažem mnoge stvari, ali morala sam da budem kamen i nisam mogla da dozvolim sebi da se srušim. Dva dana pre nego što je umro rekao mi je da me voli. Te četiri godine su bile razarajuće, imala sam šokove od onoga što sam viđala po bolnicama, videla sam i užas u Sinišinim očima - zaključila je Arijana.
Milica Janevski govor o Ružici Sokić: