Obožavao suprugu, kad je naprečac umrla, utehu našao u njenoj bliskoj drugarici: Bio ponos Srbije, mnoge ovim razočarao
Igora Milanovića, kako je istakao, imao je veoma srećan brak, a onda je sve nestalo preko noći, kao da mu se izmaklo tlo pod nogama kada je njegova supruga preminula od karcinoma.
Izvor: Ivana Bogićević
Legendarni vaterpolista Igor Milanović bio je neverovatan u bazenu, hrabro se suprotstavljao svakom neprijatelji, ali najvažniju utakmicu imao je u privatnom životu, kada se njegova voljena Nataša borila sa opakom bolešću, koja je došla iznenada i brzo je uzela, ne ostavljajući puno prostora za borbu. Kada je izgubio najveći uslonac u životu, svoju suprugu, mnogo je beznadežno lutao, dok ponovo nije osetio sreću - kraj njene najbolje drugarice. Bilo je ljudi koji su mu strašno zamerili takav potez, ali nakon njegove priče, gotovo svi su ga razumeli...
Naime, tokom svoje igračke karijere osvojio je niz prestižnih titula. Kao igrač bio je deo reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila dve zlatne olimpijske medalje, na Igrama 1984. u Los Anđelesu i 1988. u Seulu. Takođe je osvajao medalje na Svetskim i Evropskim prvenstvima, što ga svrstava među najveće ikone ovog sporta.
Njegova trenerska filozofija bazira se na disciplini, timskom radu i stalnom usavršavanju. Pored toga, poznat je po tome što svoju energiju usmerava na porodicu, kreativne hobije poput sviranja gitare, i fizičku aktivnost. Trenutno je jedan od najpriznatijih stručnjaka u ovom sportu i nastavlja da doprinosi vaterpolu svojim radom i iskustvom.
U svojoj karijeri odigrao je 349 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju i postigao, čak, 540 golova. Uvršten je u Vaterpolo kuću slavnih 13. maja 2006. I dok mu je na poslovnom planu sve išlo od ruke, na privatnom mu je život zadao težak udrarac.
Naime, svojim ljubavnim izborom je u mladosti zaintrigirao javnost. Uspeo je da osvoji jednu od naših najlepših glumica Branku Katić. Međutim, ta romansa je bila kratkog daha, te je isticao da su ostali u odličnim odnosima.
Pravu sreću pronašao je pored supruge Nataše, sa kojom je dobio dve ćerke - Isidoru i Irinu. Njihov porodični život je bio idiličan sve do momenta kada je Igorova lepša polovina saznala za strašnu dijagnozu.
- Nisam očekivao da će se moj život ovako odvijati. Imao sam izuzetno srećan brak. Ostao sam sam sa dvoje dece, jer je Nataša umrla od raka. U ovom trenutku ne mogu da kažem ništa smisleno. Da li sebe možete da zamislite u situaciji kada vam umre stub svega? Tu je rupa, tu je rana. Nije zacelilo. Jedva dolazim sebi. Još ne znam gde sam. Jedva zaspim ili ne zaspim uopšte. Nije lako. Probudim se ujutru, ali još se osećam kao zombi. Kao da ovo nije moj život - rekao je svojevremeno Igor.
I naglasio da je posle Natašine smrti 2012. godine prošao kroz pravi pakao. A novu snag, utehu i podršku pružila mu je, nenadano, bliska prijateljica njegove pokojne žene. Emotivno se zbližio sa Ivanom Đakonović, profesorkom italijanskog jezika koja mu je vratila veru u život.
- Sa Natašom sam imao divan odnos, pun ljubavi i poštovanja, potpuno iskren. Mislio sam da sam našao saputnika i partnera za ceo život. Teško sam podneo njenu smrt. Bio sam besan, gnevan, ljut na ceo svet. Oprosti, Bože, i na tebe. Ali, život je divan i njegov poklon može da bude veliki, a meni je Bog dao najlepši, moju Ivanu. Ona je postala moja partnerka iz jednog specifičnog ugla, budući da je bila prijateljica moje pokojne supruge. Taj put je čudan, ali dobio sam priliku da živim sa ovakvom osobom, i to je privilegija - rekao je on svojevremeno u intervjuu za "Gloriju".
I dodao da ga je očarala činjenica koliko je Ivana brižna osoba.
- Pored sebe imam osobu koja ceo dan provodi u brizi o bližnjima. A to nismo samo deca i ja, već i njene kolege iz jedne i druge škole gde predaje, kao i učenici kojima vikendom drži časove tenisa, prodavačice na pijaci, radnici koji rade preko puta naše zgrade i nemaju nikakve veze sa nama, ali to ne znači da im ona neće odneti pitu i jogurt da se osveže, ili pivo. I onda oni ostanu zatečeni. To je divno - zaključio je.
Pogledajte kako izgleda trening Novaka Đokovića: