Raspuste sam provodila kod babe na selu, a tamo se događao pakao: Tek sad shvatam da je trebalo da je leči psihijatar

Mnogi se sećaju druženja sa bakom na selu kao nečeg prijatnog i toplog. Ukusne palačinke, prirodne bobice, reka, razgovori od srca do srca - ovo je zaista divno, ali samo ako je baka adekvatna.

Svakog leta su me slali tamo

Prečesto sam posećivala baku, ne samo leti, već i u drugim periodima. Majka me je rodila sa 35 godina, njen lični život nije išao kako treba, pa sam je očigledno uznemiravala. Pokušala je da upozna nekoga, išla je na sastanke. Leto je bilo vreme kada je mama negde nestala. Svakog leta mama me je vodila kod bake na sva tri meseca i pokupila me tek u septembru. Uvek mi je nedostajala majka, iako sam osećala njenu ravnodušnost prema meni. Ali bolje je biti kod kuće sa svojom majkom, koja te ne voli, nego živeti sa svojom bakom.

Moja baka je bila dete ratnog perioda. Rođena je 1940. godine. Kada sam napunila 5 godina, moja baka Svetlana je imala 65 godina. Sada shvatam da je imala neke psihičke probleme, a možda i psihičku bolest. Ali kao dete jednostavno nisam mogla da podnesem ponašanje svoje bake.

Mogla bi da me probudi noću

Baka Svetlana je imala mnogo neobičnosti, ne mogu sve da nabrojim, a više ih se i ne sećam. Ali reći ću vam o najneobičnijim i najneugodnijim (neki čak i opasni). Na primer, često me je budila noću. Na primer, mogla bi iznenada zahtevati da sklonim svoje stvari ili igračke. I nema veze što spavam čvrsto i slatko, a 2 je ujutro. Jednog dana sam zaboravila da operem sudove, a ona me je noću probudila i naterala da ih operem. Pokušala sam da se svađam sa njom, da joj se oduprem, ali ona me je zgrabila za kosu, vrisnula i uspela.

Baka nije mogla da podnese bilo kakav nered – sve je moralo biti na policama, uredno i lepo. Ali može li dete od pet ili šest godina održavati savršenu čistoću? Vikala je na mene i nazvala me svinjom.

Ako bih se iznenada razbolela tokom leta kod bake, moj život se pretvorio u pakao. Zatvorila je prozore i vrata, stavila me u krevet i nije mi dozvolila da ustanem. Ali moja baka je verovala da ako ne legnem i ne dobijem snagu, sigurno ću umreti. Ponekad je hodala po stanu potpuno gola i nije osećala nikakvu sramotu. Baka Svetlana je rekla da joj je odeća tesna i da joj ometa cirkulaciju krvi.

Čudne tinkture i terapija urinom

Baka mora da je imala neko magično razmišljanje. Uvek je pričala o zlim duhovima, đavolima, kolačićima, vešticama, čime me je veoma plašila (još se plašim da spavam bez svetla). A u ostavi je imala mnogo čudnih tegli sa tinkturama (na primer, tinktura od muva).

Kada su moju baku zaboleli zglobovi, trljala ih je sopstvenim urinom, radila terapiju urinom i veoma je neprijatno mirisala. Jednog dana je htela da mi nešto izleči urinom, ali sam napravila toliku galamu da ona to nije uradila. Iz nekog razloga, moja baka se retko prala, otprilike jednom mesečno, tako da je kod kuće uvek bio neprijatan miris. I praktično nije menjala posteljinu. Čak i da je na mom krevetu bilo prljavih čaršava, nije je bilo briga.

Mislila sam da ovako treba da bude

Iskreno, do svoje 8.-9. godine, sve neobičnosti bake Svetlane doživljavala sam kao nešto normalno. Činilo se da su u stvari sve bake bile takve. U isto vreme, kada je mama došla po mene, dočekala sam je raširenih ruku i bila sam neverovatno srećna. Počela sam da pričam mami o babinim neobičnostima sa 10 godina, nije mi odmah verovala, mislila je da namerno izmišljam stvari da bih ostala kod kuće.

Baka Svetlana mi je često uskraćivala hranu zbog lošeg ponašanja i iz nekog razloga me terala da krpom temeljno operem trotoar u dvorištu.

Sećam se da sam se jednom probudila noću, a moja baka kao da priča sa nekim, nešto šapuće, mrmlja, smeje se. Postalo je tako jezivo, ali sam se tada plašila da joj priđem i pretvarala sam se da spavam. Uvek je zvala moju majku "dete pakla", kajala se što ju je rodila, jer od moje majke (po rečima moje bake) nije bilo ništa dobro.

Najgora stvar

Sećam se da sam imala 12 godina, i pokazala sam neku neposlušnost. Bila je gruba ili je na neki način odgovorila oštro. Moja baka je skočila, zgrabila me za vrat i počela da me davi govoreći: "Moramo da se oslobodimo svih zlih duhova u tvojoj glavi." Bila sam u šoku, jedva sam je odgurnula i otrčala u dvorište. Imala sam čak i modrice na vratu. Od tog trenutka, jednostavno sam se plašila da budem u njenoj blizini. Onda sam pozvala majku, ona me je odvela. Tek tada mi je majka poverovala. Nije me ponovo odvela kod bake (sledećeg leta sam otišla u kamp i tamo sam se osećala prijatno).

Baka Svetlana je umrla kada sam imala 14 godina. Pošto je živela u selu, ne znamo tačan uzrok smrti, ali je verovatno baka uzimala previše tableta za spavanje. Pored njenog kreveta stajala je poluprazna boca tableta.

Iskreno, tada sam odahnula. Kao da je nikad nisam volela, nego sam se samo plašila. Sada shvatam da je moja baka bila bolesna žena, i žao mi je, a istovremeno i uplašenaa - mogla je da me ubije.

Moja majka kaže da je moja baka kada je bila mlada bila čudna, ali nije radila takve stvari. A u principu, moju mamu je uglavnom odgajala moja baka po ocu, pa možda i ne zna mnogo stvari. Kako sam odrastala, shvatila sam zašto se moja majka tako ponašala prema meni - jer je njena rođena majka nije volela.

Nekada sam bila ljuta na svoju majku, ali sada mi je drago što ona barem nema takvih psihičkih problema, a nadam se da se neće pojaviti. Mislim da decu ne treba ostavljati starijim osobama koje se nedolično ponašaju, jer to može biti opasno za dete. Da, nažalost, moja sećanja na detinjstvo su veoma loša, nisam imala tu voljenu baku koja je pekla mirisne palačinke i pite. Ali uprkos svemu, uspela sam da zadržim adekvatnost i postanem ljubazna osoba.

Da li znate koliko traje proces procene i pripreme za usvajanje deteta?