Šta da radite ako vam je neprijatno da svešteniku priznate grehe: Objašnjenje oca Andreja koje treba da znate

Ima mnogo ljudi koji nikad nisu otišli na ispovest u crkvu jer ih je sramota. Sveštenik Andrej Efanov to ovako objašnjava:

"Ispovesti se ne treba stideti. Jer to su mahinacije đavolje: on hoće da se ne stidimo svojih grešaka, nego da se stidimo da se očistimo od greha. A kad se plašiš i stidiš da se ispovediš, ostaješ se neisceljen. Ovo je ono što đavolu treba.

Zato, posle molitve Bogu, idi u hram i smelo priznaj svoje grehe. Ne morate se zanositi detaljima. Ako budu potrebni neki detalji, o tome će se raspitati sam duhovnik.

Uzgred, na ispovesti možeš da pomeneš i da te je bilo sramota da se ispovediš. Ovo će biti dokaz da je važno da krenete putem pročišćenja.

Znaj da ti sveštenik neće suditi. Ne samo da nema gađenja za osobu koja se iskreno kaje za svoje misli i postupke, već se, naprotiv, povećava poštovanje.

I zapamtite da ni ispovednik ni sveštenik nemaju pravo da nikome govore o onome što su rekli ili čuli. Nije slučajno što postoji takva stvar kao što je „tajna ispovesti“."

A ovako o pričesti priča Nektarij Morozov, ruski iguman:

"Ljudi koji se stide da pričaju o nekim svojim gresima prvo prećute o njima, a onda ih zaborave. Ali moramo zapamtiti da u ovom slučaju rana ostaje nezalečena. I neprijatelj ljudskog roda ima priliku da nas uhvati na ovoj udici.

Ako čovek nešto sakrije tokom Tajne Ispovesti, onda to postaje tajna koja se deli sa đavolom. Tajna koju želite da sakrijete od Boga. Ali još uvek ne možete ništa sakriti od Boga.

A kada čovek odluči da govori o svojim gresima, on prekida svoj dogovor sa đavolom i počinje put ka svom oslobođenju. To ne znači da će nas neprijatelj našeg spasenja zauvek ostaviti na miru, ali činjenica da ta zavera (savez sa đavolom) prestaje da postoji je očigledna.

Veoma je važno na ispovesti reći ono o čemu je teško govoriti. Možda bi ovo trebalo reći na samom početku, bez odlaganja ili ostavljanja za sledeći put.

Kada vam je teško da govorite o sramnim gresima, setite se da je i duhovnik samo čovek. On dobro poznaje sopstvene slabosti i zato ne žuri da osuđuje drugog. Jer zna koliko je teško uzdržati se od greha. Saznanje o svojoj slabosti omogućava mu da ima saosećanja prema bližnjem.

Ako je sveštenik u razgovoru sa vama pokazao tvrdoglavost i osudio vas, molim vas da ovo uzmete kao lek koji vam je potreban da se ovaj greh ne bi ponovio.

Ako se sveštenik ovako ponašao, onda on treba da razmišlja o tome, a ne vi. Za nas je glavno da se otvorimo pred Bogom."