10 navika naših mama i baka koje su najzaslužnije za sreću čoveka: A danas ih svi ismevaju i čudne su im

Bake i mame znale su da cene vreme, posebno ono provedeno sa porodicom, a danas omladina živi brzim tempom i ni za šta nema vremena, pa ni za najmilije.

Objavljeno: 04.12.2024. 13:50h 13:58h
Foto: Shutterstock

Naše bake i deke, pa čak i roditelje, mlađe generacije gledaju kao na ljude koji nisu u toku i ne razumeju nov način života. Međutim, kada se stavi prst na čelo i dobro razmisli, upravo one su negovale prave vredsnosti koje su bile izvor sreće i mira. Iako nailaze na ismevanje zbog zastarelog pogleda na svet, svi oni kažu da nikada ne bi voleli da odrastaju u ovo današnje "ludo" vreme.

Evo 10 navika baka i majki koje ljudi ismevaju, a zapravo su dobre za vas:

foto: Shutterstock

Večera za stolom

Bumere često kritikuju zbog činjenice da jedu večeru rano ili zbog toga što ne ostavljaju napojnicu, ali jedan deo njihove rutine za vreme obroka zapravo je veoma koristan – večera za stolom, bez ekrana.

Sklanjanje telefona i večera za stolom omogućavaju ljudima da se opuste i ponovo povežu. Savetnica za intuitivno jedenje, Lisa Njumen, objasnila je da zajednički porodični obrok vodi ka zdravijim obrascima ishrane, manje stresa u porodici i jačim vezama između članova porodice.

Istakla je da je primamljivo pustiti malu decu da gledaju u ekran dok roditelji jedu u relativnom miru, ali ograničavanje ekrana za vreme obroka uči decu mnogim važnim životnim veštinama, kao što su svesno jedenje, pravilno ponašanje i vođenje razgovora.

Možda nije moguće izbeći ekrane za svaki obrok, ali cilj da bar jednom nedeljno svi jedu zajedno za stolom bez telefona može doneti biti od velike koristi za celu porodicu.

foto: Shutterstock

Odlazak u krevet rano

Još jedna navika bumera koja se ismeva, a zapravo je dobra, jeste odlazak u krevet rano. Kvalitetan san često je lakše reći nego ostvariti, ali jedno istraživanje iz časopisa International Journal of Environmental Research and Public Health pokazalo je da veliki deo problema sa snom dolazi zbog tehnologije.

Studija je otkrila da nošenje telefona u krevet i stalna prisutnost na internetu otežavaju ljudima da se isključe i pripreme za san. Prosečna osoba danas spava manje od 7,5 sati svake noći, što je veliki pad u odnosu na prošli vek kada su ljudi spavali oko 9 sati.

Loš san negativno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, tako da ismevanje bumera zbog ranog odlaska u krevet nema smisla. Kada bi mlađe generacije pratile njihov primer i ranije odlazile u krevet, verovatno bi se osećale mnogo bolje nego što se osećaju sada dok provode noći gledajući u ekran.

foto: Shutterstock

Kafa svako jutro

Što su ljudi stariji, to su vezaniji za svoje rutine, ali kada je jutarnja kafa u pitanju, to je dobra stvar. Nutricionisti sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su da kafa nije loša navika, jer sadrži antioksidante i druge supstance koje smanjuju unutrašnje upale i štite od bolesti. Kafa može pomoći u prevenciji određenih stanja, kao što su srčane bolesti i Alchajmerova bolest.

Nutricionisti su napomenuli da jedna do dve šoljice kafe dnevno mogu pomoći u prevenciji srčanih oboljenja i šloga, zaštiti jetru i pomoći telu u boljoj obradi šećera. Pored zdravstvenih koristi, jutarnja rutina pomaže ljudima da se osećaju koncentrisano i spremno za dan.

foto: Shutterstock

Poziv umesto poruka

Bumere ismevaju zbog načina komunikacije – prvo pošalju imejl, zatim poruku da se uvere da ste dobili imejl, a onda vas pozovu telefonom da vam kažu da su vam poslali poruku. Ipak, pokazalo se da je telefoniranje umesto slanja poruka dobro.

Iako smo digitalno povezani, živimo u usamljenijem dobu nego ikad. Slanje poruka često nas odvaja jedne od drugih. Psiholog Gaj Vinč objasnio je da kontakt sa drugima jedini način da se ublaži osećaj usamljenosti.

Vinč je opisao usamljenost kao emotivnu ranu, rekavši da joj je potrebno lečenje. Potrebna je vaša proaktivnost. Emotivne rane, obično se same od sebe ne leče dobro. Potreban im je podsticaj, kao i svakoj drugoj rani.

On se zalaže za to da treba preuzeti inicijativu i učiniti ono što vam može delovati zastrašujuće: prvi nazvati ljude.

„Morate biti hrabri, početi da okupljate podršku koliko god možete, i zaista početi da se povezujete,“ zaključio je.

foto: Profimedia

Odlazak u biblioteku

Možda deluje staromodno sedeti tiho, okružen knjigama, ali biblioteke nude mnogo više od samog materijala za čitanje. Odlazak u biblioteku je način da ostanete povezani, a najbolji deo: besplatno je!

Poseta biblioteci je navika koju su usvojile i mlađe generacije. To je prostor u kojem, izvan svojih domova i radnog mesta, mogu da pronađu zajednicu i to uživo.

foto: Shuterstock

Pisanje rukom

Navika pisanja rukom, koju starije generacije često praktikuju, ima mnoge prednosti. Kucanje jeste brže od pisanja olovkom, ali propuštamo važne kognitivne procese kada ne pišemo rukom.

Za decu, pisanje rukom stvara temelj za kasniju pismenost, poboljšavajući pamćenje i prepoznavanje reči. Kod odraslih, pomaže u razumevanju složenih tema. Takođe nas usporava i tera da se fokusiramo na ono što zapisujemo.

Kako objašnjava neuroaučnik Rameš Balasubramanijam: „Tokom iskustva pisanja rukom odvijaju se važni kognitivni procesi.“ Pisanje rukom može biti zahtevnije, ali je izuzetno korisno za vas i vaš mozak.

Zašto je odjednom postao problem da deca provode celo leto kod bake i deke

Iskrena priča Beograđanke: Rodila sam dete u 42. i radila do osmog meseca trudnoće. Ovih 8 saveta treba da čuje svaka buduća mama

foto: Profimedia

Popravljanje pokvarenih stvari umesto zamene

Popravljanje pokvarenih stvari umesto njihove zamene je dobar način da uštedite novac i smanjite otpad. Popravka može podstaći osećaj postignuća, jer učite novu, praktičnu veštinu.

Pokušaj popravljanja kazančeta u WC-u možda deluje kao čudan način za provođenje vikenda, ali stariji uređaji su često bolje napravljeni od modernih, što je još jedan razlog zašto ih ne bi trebalo bacati.

Neke stare navike ne bi trebalo odbacivati, pogotovo one koje pomažu da živite u okviru svojih mogućnosti. Dakle, alat u ruke i počnite sa popravljanjem.

foto: Shutterstock

Svakodnevno hodanje

Kretanje, čak i malo svaki dan, ključno je za fizičko i mentalno zdravlje. Prema Američkom psihološkom udruženju, odrasli koji su ostvarili preporučenu količinu vežbanja nedeljno, što se svodi na oko 2.5 sata hodanja, smanjili su rizik od depresije za 25%.

Studija Medicinske škole Univerziteta Harvard otkrila je da pristup prirodi može smanjiti smrtnost. „Istina je da smo deo prirode,“ objašnjava profesor Piter Džejms. „Nismo evoluirali da budemo u prostorijama bez prozora i da buljimo u ekrane. Veštačka okruženja nas stresiraju. Prisiljavaju nas da se više fokusiramo nego što želimo i umaraju naše kognitivne funkcije.“

Svakodnevno hodanje je jednostavan i efikasan način da osvežite svoju rutinu i stavite zdravlje na prvo mesto.

foto: Shutterstock

Slanje zahvalnica

U doba mejlova i trenutne komunikacije, izdvojiti vreme za pisanje i slanje pisama, zahvalnica i razglednica poseban je gest. To je čin pažnje i ljubaznosti koji pokazuje koliko vam je stalo, piše Zadovoljna.

Slanje zahvalnica važan je deo praktikovanja zahvalnosti, i pokazuje da ste vaspitani. Nema ničeg lepšeg od pisma sa vašim imenom, među gomilom reklama i nepotrebne pošte.

Iako neke navike starijih generacija treba ostaviti u prošlosti, druge treba oživeti jer zaista poboljšavaju kvalitet života.

Pogledajte trik kuvara Raše kako da paradajz čorba ne bude kisela: