Imao sam aferu sa komšijom, a onda mi je njegova žena poslala poruku: Posle ovog ništa više nije bilo isto

Danas vam donosimo jednu od najpotresnijih ispovesti koja je uzburkala javnost:

"Poruka je došla kao grom iz vedra neba. Pisalo je: "Koliko je trajala tvoja afera sa mojim mužem?" Zahtevala je da zna.

Uvek sam se pitao koliko ona zna... Zašto se tek sada suočava sa mnom nakon toliko godina? Nemam nikakvu komunikaciju sa njenim mužem (zvaću ga Majkl), više od pet godina.

"Najmanje što možeš da uradiš je da mi odgovoriš iskreno, s obzirom na to šta si uradio," stigla je i druga poruka.

Da li me to optužuje da sam njenog muža "preobratio" u geja? Da sam uništio njihov brak?

Nikad nikome nisam pričao o aferi koju sam imao sa njenim mužem. Previše toga je bilo rizično. Ne za mene, jer ja sam bio slobodan muškarac za koga su svi znali da je gej. Majkl je s druge strane bio odan porodični čovek sa dvoje dece koji je voleo svoju ženu.

Bio mi je komšija i nisam ga zavodio, iako sam od njega bio stariji dvadesetak godina. Siguran sam da je bio prvi muškarac sa kojim je bio prisan. Naša afera nije bila iznenadni plamen, više je ličila na lagano tinjanje vatre. Počela je polako i trajala nekih pet godina.

Majk nije bio jedini oženjen čovek sa kojim sam bio u vezi. Ali uvek su to bili muškarci željni seksa na jedno veče, dok je Majk bio nekako drugačiji.

Bili smo suše suprotnosti: ja sam bio urednik jednog časopisa, a on stolar. Ja volim umetnost, a on sport. Dok sam ja odeću kupovao u skupim buticima, on je oblačio ono što mu je pri ruci...

Jedne noći, dok su njegova žena i deca bila odsutna, došao je kod mene da gledamo film. Pošto je cenio stare stvari napravljene od drveta, pokazao sam mu staru kutiju za nakit od moje bake. Bila je doneta iz Nemačke. "Prelepa je. Nemoj nikad nikome da je daš," rekao je nežno prelazeći prstima po njoj.

Redovno je odlazi kod mene da mi popravi neke sitne stvari. Jednom je nedelju dana renovirao moju kuhinju.

Bili smo prijatelji nekoliko godina, pre nego što smo postali ljubavnici. Sa svojom talasastom crnom kosom, izrazito plavim očima i gustim crnim trepavicama, Majk nije imao pojma koliko je seksi. Nedostatak sujete samo je još više naglašavao njegovu privlačnost. Jednom sam ga naterao da obuče moj crni smoking, kada je njegova žena insistirala da idu na neku proslavu. Kunem se da je izgledao kao Džejms Bond.

Majk bi dolazio kod mene nakon što bi njegova žena i deca zaspali. Gledali bismo utakmicu, jeli kokice.

Dozvolio sam Majku da svoj alat ostavi kod mene na terasi jer nije imao dovoljno novca da iznajmi radionicu. To je značilo da sam ga viđao svaki dan.

Bilo je nekih očiglednih znakova da se bori sa svojom seksualnošću. Kao na primer kada je otišao na porno gej sajt da vidi kako to gej muškaric "rade". Priznao mi je da ga je na fakultetu prilačio jedan kolega student, ali da nikad nije otišlo dalje od toga.

Obično mu je trebalo nekoliko piva da bi se otvorio. Zagrljaj na mom tavanu jednog dana promenio je sve.

Čak i nakon što je naša veza postala fizička, Majku je trebalo nekoliko meseci da se oseća prijatno dok se ljubimo. Poznavao sam neke parove, strejt, gej, koji su pristali na otvoren brak ili vezu, ali pod uslovom da se njihov partner ne ljubi sa drugima. Seks je prijatno iskustvo, ali ljubljenje je lično i veoma blisko.

Imao sam pedeset godina i često sam noćima bio kod kuće.

Nisam dobro poznavao Majkovu ženu, iako smo bili komšije. Ona nije bila društven tip. Knjige, deca, mačak i baštovanstvo bili su njena strast.

"Šta ako sazna za nas?", pitao sam Majka.

Bio sam prevaren u nekoliko veza, tako da sam znao kakav je to osećaj.

"Ne brinem se o tome. Ona nije konfliktna ličnost. Pre neko veče mi je rekla da je umorna i predložila mi da dođem kod tebe, da se družimo," rekao je opušteno.

"Šta je mislila time?"

"Nisam siguran," odgovorio je.

U nekom momentu sam sam sebe ubedio da je njegova žena sasvim saglasna sa ovim "dobrosusedskim odnosima". To mi je olakšalo savest.

Osim toga, nisam nameravao da joj ukradem muža.

Iako nikome nisam pričao o Majku, naša zajednička komšinica sa kojom sam godinama bio blizak, shvatila je sve. Mogla je da čuje Majka koji dolazi i odlazi iz mog stana, škripu kreveta.

"Majk je dobra osoba," rekla mi je. "Pomažeš mu da nađe svoje pravo JA. Ne bi trebalo da osećaš krivicu zbog toga."

Nikad nisam imao decu, niti sam to želeo, ali Majkova deca su mi prirasla za srce. Čuvao sam ih često tokom raspusta. Vodio ih na časove plivanja, kuglanje, gledao crtani sa njima...

Majk se uvek mučio da sastavi kraj s krajem. Ipak, deci je uvek davao ono što se ne može kupiti novcem: pažnju i ljubav. Naučio ih je da igraju hokej, da voze rolere, vodio bi ih na izlete... Njegova žena nikad nije htela da ide sa njima...

Pozajmio sam Majku i njegovoj ženi kaparu za kupovinu kuće. Bilo mi je drago što sam mogao da uradim nešto za njega i njegovo porodicu. Njegova supruga je napravila plan plaćanja, pa je novac redovno vraćala.

Majk je svoj alat prebacio u podrum nove kuće gde je otvorio radionicu. Uprkos tome, redovno je svraćao.

Ne znam tačno kada je između nas sve srušeno, ali znam kasnih noćnih poseta nije bilo. Majk je jednostavno nestao bez pozdrava. Moji telefonski pozivi su ostali bez odgovora. Blokirao me na Fejsbuku. Nikad se nismo svađali, jednostavno - sve je nestalo.

Očajnički tražeći odgovor, uradio sam nešto hrabro ili glupo, ali nazvao sam njegovu ženu: "Šta se desilo sa Majkom? Zašto mi se ne javlja?"

"Nemam pojma, on te nikad ne pominje," rekla je.

Tada sam odlučio da realno sagledam na čemu sam. Trebala mi je neka prava veza, dečko sa kojim smem da se držim za ruke, odem u bioskop...

Trebao mi je neko ko će uvek biti tu kraj mene...

Onda sam jednog popodneva, četiri godine kasnije, video Majka. Dok sam ja šetao psa u jednom parku, on je bacao frizbi sa sinovima. Ugledavši me, dotrčao je do mesta gde sam stajao.

Skinuo je kačket sa glave i rekao: "Počinjem da sedim..."

Ćutao sam.

"Žao mi je," rekao je rukujući se sa mnom. "Zaista mi je žao."

"Hajde, tata," povikali su njegovi sinovi i Majk je otrčao nazad, kod njih.

Konačno sam dobio svoje objašnjenje. Njegovi sinovi su postali mladići koji su bili dovoljno stari da shvate neke stvari. Trebalo je da predvidim ovaj scenario.

Poznavao sam neke gej muškarce koji su imali decu, žene... Pitao sam ih zašto su se venčavali, a odgovor je bio: "Želeo sam porodicu. Hteo sam decu..."

****

Nisam hteo da odgovorim na poruku Majkovoj ženi. Mislio sam da je on taj koji sve treba da joj objasni, a ne ja.

Ali morao sam da saznam šta se dešava, pa sam mu poslao poruku.

"Prolazim kroz gadan razvod. Odlučio sam da konačno budem iskren prema sebi. Moram da budem ono što jesam. Rekao sam joj za nas. Ona tebe krivi za sve. Želela je da zna sa koliko sam muškaraca bio. Rekao sam da postojiš samo ti, i to je oduvek bila istina," napisao mi je.

"Svaki put kad prođem pored tvoje zgrade, pomislim na tebe. Nedostaješ mi.."

"I ti meni nedostaješ," odgovorio sam. "Da li tvoji sinovi znaju?"

"Rekao sam im, oni su sasvim OK sa time," rekao je.

"Bio si im sjajan otac," napisao sam.

"Sada si me rasplakao," odgovorio je.

Pozvao sam ga i pričali smo dugo. Rekao je da ima nekog muškarca sa kojim se viđa. Nisam hteo da mu kažem kako mi je to zasmetalo. Imao sam i ja novi život, ali opet, nada je ostala.

Nedavno sam kupovao neku boju za parket. Na parkingu mi je pritrčao prodavac i dao mi svoj broj telefona uz reči: "Ako ti treba bilo šta, pozovi me! Ali, bilo šta!"

Pošto sam video burmu na njegovoj ruci, rekao sam: "Ali ti si oženjen?!" On je samo slegnuo ramenima. Uzeo sam papir i bacio ga u najbližu kantu za smeće.

Izgleda da sam naučio lekciju....