Marija napustila muža i 3 dece i otišla u planinsko selo: Štikle je zamenila kaljačama, a državni posao gajenjem stoke

Daleko od savremenog sveta, u srcu veličanstvenih Karpata u Ukrajini, živi Marija – žena koja je napravila hrabar korak da promeni svoj život iz korena. Nekada administrativni radnik, supruga i majka troje dece, Marija je odlučila da ostavi sve iza sebe i započne novu priču u planinama, gde je pronašla mir i povezanost s prirodom. Njena priča nas vodi u čudesni svet planinske tišine, bogate tradicije Hucula i života u skladu s prirodnim ritmovima.

Odlazak u planine

Marijina odluka da napusti posao, muža i decu bila je teška i nerazumljiva mnogima u njenom okruženju. Ipak, osećala je snažan poziv planina i želju da pronađe dublji smisao života. Karpati su za nju postali utočište – mesto gde je mogla da se oslobodi pritisaka svakodnevice i ponovo pronađe sebe.

"Znala sam da će me mnogi osuđivati, ali osećala sam da gušim svoj duh u ulozi koju mi je društvo nametnulo. U planinama sam pronašla slobodu i snagu koju nigde drugde nisam mogla da nađem," kaže Marija dok govori o svom životnom zaokretu.

Poseta staroj crkvi

Jedno od najvažnijih mesta u Marijinom svakodnevnom životu jeste stara drvena crkva, smeštena visoko u planinama. Ova svetinja, okružena bujnim šumama i tišinom, nije samo duhovni centar već i istorijski spomenik koji čuva vekovnu tradiciju Hucula.

Marija često posećuje crkvu, paleći sveće za one koje je ostavila iza sebe i nalazi mir u tišini svetog prostora. Govori o snazi vere i povezanosti sa precima, dok sa posebnom pažnjom pominje priče koje je čula od starijih meštana – o hrabrosti, opstanku i ljubavi prema rodnoj zemlji.

Huculska kuhinja kao povratak korenima

Jedan od načina na koji Marija izražava svoju povezanost sa novim životom jeste kuvanje tradicionalnih jela Hucula. Njena kuhinja je domaća, a hrani se isklučivo proizvodima koje sama proizvede – svaka namirnica dolazi iz prirode koja je okružuje.

Njeno omiljeno jelo je banush, kaša od kukuruznog brašna i kisele pavlake, obogaćena dimljenom slaninom i domaćim sirom. Prilikom kuvanja, Marija koristi samo ono što sama proizvede ili pronađe u planinama – mleko od svojih koza, aromatično bilje i začine koje skuplja u prirodi.

"Kuvanje za mene nije samo priprema hrane, već i slavljenje tradicije. Osećam povezanost sa ženama koje su pre mene u ovim planinama pravile ista jela za svoje porodice," objašnjava Marija dok priprema obrok pored ognjišta.

Život u skladu s prirodom

Marijin svakodnevni život u Karpatima odiše jednostavnošću, ali i dubokim smislom. Svaki dan započinje pogledom na planinske vrhove prekrivene maglom, dok planinski potoci i pesma ptica stvaraju harmoničnu zvučnu pozadinu.

Kada ne kuva ili ne posećuje crkvu, Marija provodi vreme brinući se o bašti i životinjama ili tako što čita knjige i šeta šumskim stazama. Kaže da je u planinama pronašla mir koji nikada nije mogla da oseti u užurbanom gradskom životu.

Očuvanje tradicije i nasleđa

Iako je napustila porodicu i stari život, Marija smatra da je njena misija važna. Kroz svakodnevne aktivnosti, pripremu hrane i razgovore s retkim posetiocima, ona oživljava tradiciju Hucula, naroda poznatog po svojoj otpornosti i povezanosti s prirodom.

"Želim da očuvam ovu kulturu i da podsetim ljude na vrednost jednostavnosti. Osećam da kroz svoj život u planinama ne samo da pronalazim sebe, već i služim nečemu većem," zaključuje Marija.

Marija je s jedne strane naišla na osudu, ljudi kažu da je taj postupak sebičan, da razmišlja samo o svojim emocijama kada napusti porodicu da bi imala sopstveni mir, a sa druge strane, ona je hrabra jer je dopustila sebi da sledimo svoje srce, čak i kada nas taj put odvodi daleko od svega poznatog. U srcu Karpata, ona nas inspiriše da razmislimo o tome šta zaista znači biti slobodan i živeti u skladu sa sobom i prirodom.