"Pošla je u smrt kao u šetnju, sa osmehom": Iza imena Slobode Mićalović krije se tragična ljubavna priča

Sloboda Mićalović ima veoma specifično ime, a njen otac Dragan je došao na ideju da je tako nazove i to dok je je igrao monodramu "Ivo Lola Ribar", a ona je to pre nekoliko godina i ispričala javno.

Naša glumica je dobila ime po Slobodi Bodi Trajković, koja je bila čuvena draga Lole Ribara.

"Moj otac je igrao monodarmu 'Ivo Lola Ribar', a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg 'Romea i Julije," rekla je tada Boba, pa dodala da njena imenjakinja na neki način i danas živi, kroz nju.

Ljubavna priča Ive i Slobode

Priča o ljubavi narodnog heroja Ive Lole Ribara i njegove verenice Slobode Trajković jedna je od najpotresnijih inajtragičnijih iz perioda Drugog svetskog rata.

Neposredno pred rat planirali su venčanje, a za kobni 6. april 1941. godine bila je zakazana svečana večera u domu porodice Ribar, gde su želeli da dogovore detalje radosnog događaja. Tog dana Beograd je zasut bombama i obavijen oblacima baruta i prašine.

Porodice Ribar i Trajković se tog dana nisu srele, niti su se ikada više okupile sa srećnim povodom i u punom sastavu.

Kada je rat počeo, Svetolik Trajković je odvajao velike količine lekova i sanitetskog materijala za partizane. Miroslav, Slobodin brat, bio je veza za partizanske akcije u Beogradu. Polovinom januara 1942. godine, policija je presrela pismo koje je Lola uputio svojoj verenici. Uhapšena je i danima mučena u Specijalnoj policiji, gde su pokušali da je nateraju da napiše pismo Loli kojim bi ga namamila da dođe u Beograd.

Sloboda je stavljena pred nemoguć izbor - da navede Lolu da se pojavi u Beogradu, ili da pošalje u smrt i sebe i celu svoju porodicu.

Odlučno je odbila da izda Lolu, nakon čega je cela porodicaTrajković prebačena u zloglasni logor na Banjici gde su 4. maja 1942. godine ugušeni u gasnoj komori.

Jedina preživela je ostala najstarija sestra Milica, magistar farmacije, koja se neposredno pre hapšenja preselila u svoj stan i pukom srećom izbegla smrt. Od majke Milene su svi, da ne bi brinula, krili svoje veze sa komunističkim pokretom.

Ostalo je zapamćeno sećanje na jedan događaj u banjičkom logoru, istinit i tragikomičan. Kada joj je islednik pokazao Lenjinovu sliku tokom saslušanja, i pitao da li zna ko je to, prostodušno i iskreno jeodgovorila: Kunem Vam se u svoju decu da taj gospodin nikada nije bio u našoj kući. Bili su uvereni da im se podsmeva.

Pismo koje je poslato sa puno ljubavi postalo je, pretpostavlja se, smrtna presuda za Slobodinu porodicu i krunski dokaz Gestapou koji je dugo pre hapšenja pratio vezu Trajkovića sa komunistima. Ono što Trajkovići tada nisu mogli da znaju, a što je bolna istina o mentalitetu ljudi u teškim vremenima, je da je njihovu porodicu i Slobodinu vezu sa jednim od najistaknutijih članova NOB-­a Gestapu ocinkario neko od njihovih prijatelja ili komšija.

Lola nije dozvolio Slobodi da pođe sa njim u partizane, jer je verovao da je suviše nežna za teške uslove na frontu, a da će uz svoju porodicu biti sigurna i zaštićena.

Njegova odluka,doneta iz najveće ljubavi i brige, odnela je u smrt celu porodicu Trajković. U pismu koje je godinu dana kasnije poslao ocu Lola kaže:

"Mojа Slobodа, onаko mаlа i nežnа, pošlа je u smrt kаo u šetnju, s' osmehom."

Pismo Slobodi je mnogo godina nakon Drugog svetskog rata i tragičnih pogibija porodice Trajković i oba sina dr Ivana Ribara, bilo potresno svedočenje o svim mladostima izgubljenim u borbi za bolju budućnost i pravedniji svet.

U znak sećanja na stradanje Slobodine porodice jedna ulica u beogradskom naselju Banjica nosi ime ulica Porodice Trajković.

Korni grupi je Lolino pismo bilo inspiracija za pesmu "Ivo Lola" koja se smatra jednim od najboljih ostvarenja ovog kultnog benda.

Prenosimo vam u celosti pismo koje je Lola napisao Slobodi. Nije ga nikad dobila - ubijena je pre nego što je on to saznao:

"Najdraža jedina moja!

Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam, kao i uvek! - da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano. U ovom trenutku, kada polazimo u poslednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.

U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.

Znaj dušo, da si ti jedina koju sam voleo i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći - onakvoj kakvu smo želeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba želeti.

Ako primiš ovo pismo - ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svetu u kome budeš tad živela, naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi. Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.

Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.

Uvek tvoj."

Sloboda Mićalović